Poezija

BEOGRADE BEOGRADE, RODNI GRADE,TI SI TEMELJ SRPSKE NADE. JOŠ OD BUNA I RATOVA,ČUVAŠ PONOS VITEZOVA. ZNAMENITIH BEŠE LJUDI,POKOLENJA ZORA RUDI.

PRAVOSLAVKA JA SAM MALA PRAVOSLAVKA,OD PONOSA JA SAM JAKA. JA JOŠ MALO LETA BROJIM,ISPRED SVOJIH PRADEDOVA, JA DOSTOJNO UVEK STOJIM. UČILI ME RODITELJI, TRADICIJI VERE NAŠE,DA DOSTOJNO MI ČUVAMO,  ŠTO NAM PRECI SRPSKI DAŠE.

SRPSKA MATI KOSOVO JE SRPSKA MATI,SADA SRCE SRPSKO PATI. MI SMO SRBI OD VERE ČESTITE,OTADŽBINE NAŠE PONOSITE. KOSOVO JE PUNO SRPSKE SLAVE,VITEZOVA UZ OBLAKE PLAVE.

ZALAZEĆE SUNCE NEGDE DALEKO IZA PLANINE,CRVENILO, KO ZADNJI POZDRAV SINE. IZNAD JE SUNCE, ČUDNIH LI BOJA,POLAKO NESTAJE, SVETLOSTI KROJA. SVOJE CRVENE POSLEDNJE ZRAKE,DALJINOM ŠALJE, BOJEĆI SOKAKE.

BALKANSKA ZEMLJA JEDNA ZEMLJA MALA, NA BALKANU STOJI,KOJA ŽRTVE CIVILA, UZ DEČICU BROJI. TO JE ZEMLJA VREDNIH I LJUBAZNIH LJUDI,ČIJU DECU POBIŠE, CEO SVET SE ČUDI. SVE SU ZLOBE SVOJE, POKAZALI TAKO,NAD NEVINOM DEČICOM, BILO IM JE LAKO.

PRAVOSLAVKA JA SAM MALA PRAVOSLAVKA,OD PONOSA JA SAM JAKA. JA JOŠ MALO LETA BROJIM,ISPRED SVOJIH PRADEDOVA, JA DOSTOJNO UVEK STOJIM. UČILI ME RODITELJI, TRADICIJI VERE NAŠE,DA DOSTOJNO MI ČUVAMO,  ŠTO NAM PRECI SRPSKI DAŠE.

SUNČEV IZLAZAK SA ISTOKA SVAKOG DANA,DOLAZI NAM SVETLOST DANA. UZ KOJU SE SUNCE RODI,ZADNJU TAMU ONO VODI. VEĆ UZ OSVIT SVEŽE ZORE,UZ SNOVE SE MNOGI BORE.

ŽELEZNE PTICE DIŽU SE BRZO LETEĆI PO ZRAKU,SEJUĆI SMRT NA SVAKOM KORAKU. KOMANDOM NEKIH KRETENA,CIVILNE ŽRTVE TO IM JE CENA. NESTAJE LJUDSKOSTI I HUMANIZMA,UZ PREVLAST NEKOG NOVOG FAŠIZMA.

POŽELENJE OBLACI SE ISPREPLIĆU, NA VIŠINSKOM PLAVOM SVODU,SVOJU LJUBAV POKAZUJU, CELOM NAŠEM ŽIVOM RODU. MOŽDA NEGDE OBLACIMA, PLOVI LJUBAV SRCA MOGA,OLUJE IH VEČNE NOSE, SVE DO BOGA VELIKOGA. TI OBLACI UNIKATNI, NIKAD NISU ISTIH BOJA,UVEK NEKE NOVE DOĐU, U NJIMA JE MAŠTA MOJA.

RAJSKI BLED OTOK RAJA IN VRHOVJE, SIVE SKALE IN ROBOVJE. V DOLINI VODA TU JE, KI JO CVETJE OBKROŽOJE. PRELEPA JE TU NARAVA IN JEZERSKA VODA PLAVA.