Poezija

ПЕСМЕ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА СЛОВЕНИЈЕ И ЊИХОВИХ ПРИЈАТЕЉА ПРАВОСЛАВЉЕ  И  СЛОБОДА ПРАВОСЛАВНА ЗЕМЉА ЈАКА, СЛАВНИХ ЉУДИ И ПРЕДАКА. ВИТЕЗОВА СТОЈЕ СЛИКЕ, СПОМЕН ПЛОЧЕ ЗА ВЕЛИКЕ. ДОСТОЈНИ СУ СВАКОГ СЛАВЉА, ПОНОС СРПСКОГ ПРАВОСЛАВЉА.

ПОГИБИЈА МИЛИЦЕ РАКИЋ МИЛЕНИЈУМ ТРЕЋИ СТИЖЕ НА РАСКРШЋУ ДВА ВИЈЕКА ПОСЛУШАЈТЕ СРПСКИ НАРОД ОД СИЛНИКА ШТА ДОЧЕКА. МОЋНА СИЛА НАТО ПАКТА У БРИСЕЛУ КАД ОДЛУЧИ ДА ВОЈНИКУ МОЋ И СИЛУ НА МАЛЕНИ НАРОД СРУЧИ. ПА СУ ТУКЛИ НЕМИЛИЦЕ КИДИСАЛИ НА ЦИЉЕВЕ КОЈЕ ШТИТЕ НА ПАПИРУ КОНВЕНЦИЈЕ И ЖЕНЕВЕ.

SAMO TVOJA Kroz autobusko staklo smenjuju se šume, livade,putevi što u prazno vode.Ja idem ka tebi,zamišljenau glavni grad, Beograd.Srce jako lupa u grudimato ni sad ne prestaje.Zadnji susret, tugu nagoveštavaćutim i upijam svaku ti crtu lica.Govoriš da sam nezrela, sanjalicanisam s tobom nasmejana.Koliko sam te samo volelaali kako to naglas reći,tvoje smeđe oči na meni bile su mi dovoljnei meki ...

  MASLAČAK U parku iz trave, glavicu pomalja.Listovi mu ko salata, vazda puni zdravlja.Ima mleko svoje, kad se list previje.Nije ovca, nije koza, a ni krava nije.I tako u mahu, on promeni boje.Od te lepe zelene, sve do žute svoje.Pa se onda kao cvet, u travi uspravi.Prospe svoju žutu boju, po zelenoj travi.Livada se žuti, park obojen blista.Prezreli su listovi, ...

ЖЕНА ЧЕКА СРЕЋУ Кад једном мину године жара,Заноса, љубави и среће,Кад не будеш још сасвим стараСхватићеш да си само стијен свијеће. Кад будеш имала временаИ будеш у прошлост загледана,Пригњечена треретом бремена,Дозивањем врцавих дана, Осмјехнута, с нешто горчине,С погледом који још каткад сине,Наћи ћеш ме негдје у души.

ЛЕПЕ ПЕСМЕ ПЕСНИКА УДРУЖЕЊА СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА СЛОВЕНИЈЕ И ЊИХОВИХ ПРИЈАТЕЉА САЊАЛА СИСањала си у срцубез бола,на јаcтуку моммила моја,гола….. … Осмех те мојмиришљаву криодок сам у твомоку био.На твојој путико лептир жутишто кишу слутидраг ти био.

НА   ГРАНИЦИ На граници ума и сјајана граници сунца и рајаи за јуна и за маја,на граници блештавог хоризонтана граници мира и фронтаи код Јерусалима и код Хелеспонта,на граници мртвог и живогна граници ни правог  ни кривогнеба жарног, неба сивог,на граници краја каљавог пукана граници се крпе и нога и руканаднели се лудило и мукана граници један рат се водина ...

  ГЛЕДАМ ИСПОД АЛПСКИХ ТИХ ВИСИНА, ГЛЕДАМ САВУ КАКО ТЕЧЕ.НИЈЕ ДОСТА КАД СЕ ГЛЕДА, НИ УКРАТКО ДА СЕ РЕЧЕ. ЧВРСТЕ СТЕНЕ ШТО ИХ ВЕЖУ, ИЗДИЖУ СЕ ДО ОБЛАКА,ПА ИХ ЧЕСТО МАГЛА КРИЈЕ, ПОНОС ЉУДИ ОД ПРЕДАКА. МИЛУЈЕ ИХ ОНА ТАКО, ДОК СТОЛЕЋА ОНА БРОЈЕ,ЈУНАЧКИ СЕ ОНЕ ДРЖЕ, ДОК КРОЗ ИСТЕ СЛИКЕ СТОЈЕ.

  RADOST U KUĆIOd radostiskačemo do neba:sestru nam je donijelamama, veseli smo,šta nam više treba?! Kuća bruji sva u sjaju,svi bi htjeli da malenojneko slatko ime daju, Našeg roda običaj je,i djed tako mudro zbori,da kum djeci ime daje. Borislav Gavrić

Пођи К'о равница широка ми душа,ја сам она која увек греши,а треба ми не'ко да ме слуша,кад сам тужна, нек'о да ме теши.Пођи са мном да смиримо реке,пођи са мном да летиш до неба,заборави глупаве препреке,помози ми, подршка ми треба. Искуство ми ископало очи,судбина ме изгребала шапом,нека пише на мермерној плочи,да сам грешник под небеском капом.