Stevan Sinđelić Slovenija
Cenjeni moji, prođe još jedna godina u nizu drugih. Već od malena, tokom celog života učimo da smo stručni, radni, pošteni, dostojni i ponosni kroz svoj životni vek. Niko ko se rodio, nije se rodio nepoštene ili umazane duše. Logično, rodio se čiste duše, mada kasnije kada odrastamo i odrastemo veliko je pitanje, kakav karakter i dušu imamo. Uz to učimo, da volimo i sebe i druge, a svoju ljubav da vraćamo i ne ljubav u vezi do voljene, nego i ljubav do svojih najbližih, rođaka i prijatelja. Ljubav, koja je potrebna svim životnim populacijama, pa čak i dečici, ona se ne da izmisliti, a isto tako ne može se ni sakriti, hipotetički uvek ispliva na površinu.
Svaka tekuća godina zna da nas iznenadi lošim trenucima, a i onim lepim, nezaboravnim. Mislim, da je
iskrenost samoga sebe, do sebe veoma značajna, ako osoba nije iskrena pre svega sama do sebe, ona nikada ne može biti iskrena ni do najbližih, a takođe ni do bilo koga drugoga. Naravno, i sama vera je jedna od bitnijih i uticajnijih životnih faktora, svaka osoba treba do nje da bude obazriva. Živimo u nekom mentalnom okruženju, gde su pojedine životinje pametnije od pojedinih osoba koje upravo izlaze iz savremene životne populacije. Stoga i nije čudno, da je sve više mržnje, ubistava ili slično, vreme u kome se gube vrednosti savremene ljudske populacije, susrećući se sa činjenicama da se više mrzi nego voli. Dakle, sve se to hipotetički svodi kao nekom agresijom na ljudsku etiku.
Činjenično, za mene, bilo je i ljubavi, koja se pokazivala kao sunčevi zraci, a uz nju i tama, koja je pokušala da sakrije baš te tako reći lepote trenutke svetlosti. Da, bila je to godina, povezana sa srećnim trenucima uz emocije koje su nastajale i nastajale. Upravo trenutci potvrđuju uspomene, a one i jesu pravo ogledalo naše prošlosti. Nema normalne osobe, a koja nema želje i nadanja da, da nam se one u očekivanju ispune, bilo to jedne ili druge, koje i čine našu budućnost. Naravno, kroz sve to vidi se i uspešnost svake pojedine osobe, pa i mene lično. Mislim, da svaka osoba treba u životu da zna šta želi u svo životu, a logično da se za takvu realizaciju želja posebno angažuje. Ako to ne uradi na vreme, onda će joj neko usaditi svoje želje i upravo njima će se i podrediti. Neke osobe su doletele u moj život možda prebrzo, a tako isto brzo odletele iz njega. Te osobe koje i nisu bile vredne poverenja, da bih im otkrio svoju dušu, nadu, istinske želje i snove.
Ipak vreme kroz činjenice opravdava i one postupke kroz koje smo prošli i izvukli neka nova saznanja ili
pouke. Smatram, da i sam Bog uklanja one osobe iz naših života koje nam nisu bitne, verovatno sa
razlogom. Da, uz to oprvdava naše mane i vrline, pojedini imaju sasvim malo mana, a mnogo lepih vrlina ili obrnuto. Veza koja počinje postepenim postupcima poznanstva, zna biti veoma emotivna i opravdana.
Ona veza koja se kasnije isključivo jednostrano nekim isključivo subjektivnim postupcima završi, bez da bi se lično u četiri oka porazgovaralo, mislim da je nesmislena i upravo takva osoba, ne samo da je neiskrena, nego ona ima probleme sama sa sobom. Susrećući, one koje imaju mnogo više mana nego vrlina, a nisu ni svesni da se povezuju upravo sa takvim osobama. Tako se izjednačuju sa njima i stalno žale, kako su nesrećni. Teško je i prosto mislim, da je nemoguće biti idealna osoba samo sa vrlinama. Recimo, kod mene su ih zamenile osobe dosta bolje, osobe koje imaju u pravom smislu dušu i srce, sa više razumevanja uz puno ljubavi i nežnosti. Tako istini za volju, bilo je više veselih trenutaka, nego onih tužnih. Neću se prisećati tužnih trenutaka i prosto ne verujem, da čak svaki kraj neke veze može biti i novi početak. Tako godišnja bilanca, upravo činjenicama kazuje, koliko smo bili srećni, zadovoljni, veseli i uspešni. Naravno, za mene je ova godina bila uspešna, vesela i zadovoljna. Emocije su rasle, mada u tom godišnjem vremenu, nisam ni imao ozbiljnu vezu, što očekujem uz nešto više sreće u idućoj. Čak sam i uveren, da se sreća upravo sastoji od više ponavljajućih trenutaka i ne od vremena koje traje. Mislim, da oni parovi koji su doživljavali lepe trenutke kroz pojedine veze i vezice, nikada ne bi trebali biti stranci. Nikada u životu nisamu bio zlog pamćenja, smatram da to nije dobro ni za one koji to čine. Zahvaljujem svima koji su svraćali ili se pak zadržali neko vreme u mom životu, a dodatno onima koji su ga i oplemenili. Ubeđen sam, da dobre osobe donose sa sobom više lepih i srećnih trenutaka, trenutaka ispunjenim svojom pozitivnošću, dok one negativne (loše) i onako su od sreće udaljene.
Upustimo li se sa lošim osobama, ne samo da će nam biti loše, nego sam posve siguran, da nam od njih može ostati jedino pečat životnih lekcija i ništa dobro. Drago mi je, da sam mnogim osobama na različite načine pomagao, ne očekujući da mi bilo ko od njih tu pomoć bilo kako pokuša uzvratiti. Naravno, pomogao sam najviše Srbima, posle njih Slovencima, Makedoncima, Crnogorcima, Bošnjacima i manjem broju Albanca. Dodatno mi je drago što sam uz dosta drugog svoje aktivnosti uspešno izvodio svih zadnjih godina kroz humani rad, i to baš uspešno. Unesite radost, ljubav i mir u svoje domove!
Neka Vam je mir u srcu, mir u duši, mir u kući. Neka Vam domove obasja Božja svetlost!
Naravno, želim Vam svima, da ste i dalje srećni, zdravi, uspešni, veseli, nežni i voljeni.
Kroz životna iskustva uz misli – prof. Saša Gajić
ЖИВОТНА ИСКУСТВА ЗНАЧАЈНЕ МИСЛИ И ПРОЛАЗЕЋА ГОДИНА
Цењени моји, прође још једна година у низу других. Већ од малена, током целог живота учимо да смо стручни, радни, поштени, достојни и поносни кроз свој животни век. Нико ко се родио, није се родио непоштене или умазане душе. Логично, родио се чисте душе, мада касније када одрастамо и одрастемо велико је питање, какав карактер и душу имамо. Уз то учимо, да волимо и себе и друге, а своју љубав да враћамо и не љубав у вези до вољене, него и љубав до својих најближих, рођака и пријатеља. Љубав, која је потребна свим животним популацијама, па чак и дечици, она се не да измислити, а исто тако не може се ни сакрити, хипотетички увек исплива на површину.
Свака текућа година зна да нас изненади лошим тренуцима, а и оним лепим, незаборавним. Мислим, да је
искреност самога себе, до себе веома значајна, ако особа није искрена пре свега сама до себе, она никада не може бити искрена ни до најближих, а такође ни до било кога другога. Наравно, и сама вера је једна од битнијих и утицајнијих животних фактора, свака особа треба до ње да буде обазрива. Живимо у неком менталном окружењу, где су поједине животиње паметније од појединих особа које управо излазе из савремене животне популације. Стога и није чудно, да је све више мржње, убистава или слично, време у коме се губе вредности савремене људске популације, сусрећући се са чињеницама да се више мрзи него воли. Дакле, све се то хипотетички своди као неком агресијом на људску етику.
Чињенично, за мене, било је и љубави, која се показивала као сунчеви зраци, а уз њу и тама, која је покушала да сакрије баш те тако рећи лепоте тренутке светлости. Да, била је то година, повезана са срећним тренуцима уз емоције које су настајале и настајале. Управо тренутци потврђују успомене, а оне и јесу право огледало наше прошлости. Нема нормалне особе, а која нема жеље и надања да, да нам се оне у очекивању испуне, било то једне или друге, које и чине нашу будућност. Наравно, кроз све то види се и успешност сваке поједине особе, па и мене лично. Мислим, да свака особа треба у животу да зна шта жели у сво животу, а логично да се за такву реализацију жеља посебно ангажује. Ако то не уради на време, онда ће јој неко усадити своје жеље и управо њима ће се и подредити. Неке особе су долетеле у мој живот можда пребрзо, а тако исто брзо одлетеле из њега. Те особе које и нису биле вредне поверења, да бих им открио своју душу, наду, истинске жеље и снове.
Ипак време кроз чињенице оправдава и оне поступке кроз које смо прошли и извукли нека нова сазнања или
поуке. Сматрам, да и сам Бог уклања оне особе из наших живота које нам нису битне, вероватно са
разлогом. Да, уз то опрвдава наше мане и врлине, поједини имају сасвим мало мана, а много лепих врлина или обрнуто. Веза која почиње постепеним поступцима познанства, зна бити веома емотивна и оправдана.
Она веза која се касније искључиво једнострано неким искључиво субјективним поступцима заврши, без да би се лично у четири ока поразговарало, мислим да је несмислена и управо таква особа, не само да је неискрена, него она има проблеме сама са собом. Сусрећући, оне које имају много више мана него врлина, а нису ни свесни да се повезују управо са таквим особама. Тако се изједначују са њима и стално жале, како су несрећни. Тешко је и просто мислим, да је немогуће бити идеална особа само са врлинама. Рецимо, код мене су их замениле особе доста боље, особе које имају у правом смислу душу и срце, са више разумевања уз пуно љубави и нежности. Тако истини за вољу, било је више веселих тренутака, него оних тужних. Нећу се присећати тужних тренутака и просто не верујем, да чак сваки крај неке везе може бити и нови почетак. Тако годишња биланца, управо чињеницама казује, колико смо били срећни, задовољни, весели и успешни. Наравно, за мене је ова година била успешна, весела и задовољна. Емоције су расле, мада у том годишњем времену, нисам ни имао озбиљну везу, што очекујем уз нешто више среће у идућој. Чак сам и уверен, да се срећа управо састоји од више понављајућих тренутака и не од времена које траје. Мислим, да они парови који су доживљавали лепе тренутке кроз поједине везе и везице, никада не би требали бити странци. Никада у животу нисаму био злог памћења, сматрам да то није добро ни за оне који то чине. Захваљујем свима који су свраћали или се пак задржали неко време у мом животу, а додатно онима који су га и оплеменили. Убеђен сам, да добре особе доносе са собом више лепих и срећних тренутака, тренутака испуњеним својом позитивношћу, док оне негативне (лоше) и онако су од среће удаљене.
Упустимо ли се са лошим особама, не само да ће нам бити лоше, него сам посве сигуран, да нам од њих може остати једино печат животних лекција и ништа добро. Драго ми је, да сам многим особама на различите начине помагао, не очекујући да ми било ко од њих ту помоћ било како покуша узвратити. Наравно, помогао сам највише Србима, после њих Словенцима, Македонцима, Црногорцима, Бошњацима и мањем броју Албанца. Додатно ми је драго што сам уз доста другог своје активности успешно изводио свих задњих година кроз хумани рад, и то баш успешно. Унесите радост, љубав и мир у своје домове!
Нека Вам је мир у срцу, мир у души, мир у кући. Нека Вам домове обасја Божја светлост!
Наравно, желим Вам свима, да сте и даље срећни, здрави, успешни, весели, нежни и вољени.
Кроз животна искуства уз мисли – проф. Саша Гајић