Sporočilo za javnost

Zveza srbske diaspore Slovenije, ob tej priložnosti, želi seznaniti slovensko javnost s svojimi stališči, za katera sodi, da so pomembna pri ustvarjanju javne podobe slovenskih državljanov, sicer pripadnikov srbske etnične skupnosti, ki žive v Republiki Sloveniji.
Ni naš namen, vrednotenje rezultatov pravkar končanih slovenskih volitev in sicer zaradi zelo preprostega razloga. Prepričani smo namreč, da so se državljani Republike Slovenije, ne oziraje se na njihovo etnično pripadnost, odločili v skladu s svojimi (lastnimi) politični prepričanji. Prepričanji, ki so njihova neodtujljiva državljanska pravica, ne pa kot pripadniki določene etnične skupnosti, ki bi konkretni politični stranki v slovenskem političnem prostoru, omogočila, problematično volilno zmago. Zmago, ki naj bi bojda odločala o usodi slovenske države. Volilno tekmo, namreč razumemo, kot demokratično obliko izbire politične opcije, ki jo ponujajo slovenske politične stranke. Po našem mnenju, se v takih primerih državljani odločajo med strankarskimi programi in ne med nasprotji zasnovanimi na etnični pripadnosti. Mešanje principov, ki so lastni političnemu boju, značilnem za vsakokratno volilno tekmo in njene izide, pač ne gre preprosto enačiti z etnično pripadnostjo. Sicer se lahko zgodi, da se v javnosti ustvarjajo napačne predstave in stereotipi, ki so lahko posledica omenjenega mešanja principov. Popolnoma jasno je, da volilni rezultati, ne morejo ustrezati prav vsem političnim strankam, ki sodelujejo v volilni tekmi. Nekatere politične stranke so v tej in takšni tekmi tudi poražene. Kako sprejmejo to dejstvo, da so za določen čas izločene iz tiste strukture oblasti, ki odloča v državi, o vodenju taiste, je seveda drugo vprašanje.

Sodeč po zapisu, objavljenem dne 13.12.2011, na spletni strani Slovenske demokratske stranke, Jankovića sta dvignila umetno ustvarjen strah in slovenska radodarnost z državljanstvi, avtorja Tomaža Majerja, bi lahko sklepali, da so izide letošnjih, predčasnih, volitev v Republiki Sloveniji, krojili predvsem glasovi takoimenovanih ”novih državljanov” Republike Slovenije. V omenjenem tekstu, se gospod Tomaž Majer, nespodobno poigrava z licitiranjem okrog ”resničnega števila” tako imenovanih ”novih državljanov”, saj naj bi po njegovi ”metodološki obdelavi in spregledanju pravih podatkov”, le-ti dosegli vrtoglavo višino 350 tisoč volivcev. In, vsi omenjeni volivci naj bi, disciplinirano in kot en mož, volili ravno, Listo Zorana Jankovića.

V samostojni Sloveniji, so bili doslej, po razpadu nekdanje skupne države, trije popisi prebivalstva, ki jih je izvedel Statistični urad Republike Slovenije in sicer: leta 1991, leta 2002 in letos 2011. Značilnost prvih dveh popisov, leta 1991 in 2002, je bila, da so popisovalci upoštevali tudi narodnostno pripadnost prebivalcev Republike Slovenije. V letošnjem letu, pa so nam iz Statističnega urada Republike Slovenije uradno sporočili, da ne spremljajo več, oziroma ne vodijo več evidence, o narodnostni pripadnosti. Omenjeno sporočilo, je bil odgovor na naše vprašanje, o številu pripadnikov srbske etnične skupnosti v Republiki Sloveniji, po letošnjem popisu prebivalstva.

Sicer pa se podatki, ki se nanašajo na popis prebivalstva Republike Slovenije v preteklosti nahajajo na spletnih straneh Statističnega urada Republike Slovenije. Ti podatki so javno dostopni, vsakomur, ki se želi seznaniti z njimi. Tudi gospodu Tomažu Majerju.
V izogib, kakršnikoli manipulaciji, zlasti politični, da o kakšni drugi niti ne govorimo, je treba slovensko javnost seznaniti z resničnimi podatki, o etnični pripadnosti, ki se nahajajo na straneh Statističnega urada Republike Slovenije. Prepričani smo tudi, da je Statistični urad Republike Slovenije, dovolj kredibilna institucija in da lahko verjamemo njegovim podatkom.
Vzemimo si kot primer oba popisa, tako tistega iz leta 1991, kot zadnjega iz leta 2002, ki sta se še ukvarjala z evidenco o narodnostni pripadnosti. Tako je bilo v letu 1991 ugotovljeno, da je vseh prebivalcev Republike Slovenije 1,913.335. Od tega je bilo 1,689.657 Slovencev, se pravi da so se v razliki med obema številkama, številki 223.678 tisoč ljudi, znašli tako Hrvatje (52.876), Srbi (47.401) in Muslimani (26.577), če omenimo samo najštevilčnejše. Po popisu iz leta 2002, se pravi zadnjem popisu, ki je še upošteval narodnostno pripadnost, pa je bila podoba naslednja. Vseh prebivalcev Republike Slovenije je bilo 1,964.036 od tega 1,631.363 Slovencev, razlika med obema številkama je bila 332.673 tisoč ljudi, v kateri so bili zajeti Hrvatje (35.642), Srbi (38.964) in Bošnjaki (21.542). V zajemu, po narodnostni pripadnosti, nastopa klasifikacijska razlika, v letu 1991, obstaja v popisu, kategorija Muslimani, leta 2002 pa Bošnjaki.

Če si še tako prizadevamo, bi iz ljudi, ki so na letošnjih volitvah; bodisi govorili s ”tujim naglasom”, ”bili oblečeni v trenirke” ali če poenostavimo vso zadevo ”govorili v srbskem jeziku” in če k tem naporom dodamo še tiste iz ”mešanih zakonov in njihov vpliv”, kljub vsemu le stežka pridemo do številke 350 tisoč podpornikov Liste Zorana Jankovića. Ob, še enkrat poudarjeni predpostavki, da so prav vsi Hrvatje, Srbi, Bošnjaki in ostali, ”disciplinirano” volili omenjeno politično stranko. Treba se je seveda vprašati, od kod gospodu Tomažu Majerju, torej podatki s katerimi ne razpolaga (več) niti Statistični urad Republike Slovenije?
Dejstvo je, da je tekst gospoda Tomaža Majerja, izšel ravno na spletni strani Slovenske demokratske zveze, kar je seveda popolno naključje, ki predvsem potrjuje, da v Slovenski demokratski zvezi, čislajo ”svobodo govora” in pravico do ”drugačnega mišljenja”. Manj prijetna je bržkone ugotovitev, da medijem (še) ni uspelo odkriti identitete gospoda Tomaža Majerja, niti njegovega prebivališča na, Vrhniki, pa tudi v sami stranki SDS, ga baje ne poznajo. Razumemo tudi, da na Slovensko demokratsko stranko, volilni poraz ni ravno deloval kot balzam, saj so ji vse, ali vsaj večina agencij, ki se ukvarjajo z javnomnenjskimi raziskavami prerokovale gladko in visoko zmago. Vendar pa ob tem, nikakor ne moremo pristati, na sovražni govor in ksenofobni konstrukt gospoda Majerja, ki vzrok za volilni poraz vidi, zgolj in samo v ”enormnem naraščanju števila novih državljanov”, ne pa nemara v tistem, kar je slovenskim volivcem ponujala Slovenska demokratska stranka. To je problem, ki se ne tiče, pripadnikov srbske etnične skupnosti v Republiki Sloveniji, ampak je polje prijemov znotraj slovenskega političnega prostora, čeprav gospod Majer, nekje sredi svojega teksta dopušča tudi možnost ”pregovorne slovenske cincavosti in dlakocepnosti”, ki da sta povzročili presenečenje, ki se je zgodilo, na nedeljskih volitvah.

Naj za konec povemo še naslednje. Zveza srbske diaspore Slovenije, ni ne programsko, ne kako drugače, organizirana tako, da bi svojim članom in simpatizerjem vtepla v glavo: za katero politično opcijo naj dajo svoje glasove na volitvah. To preprosto ni naša naloga. Še manj smo prepričani, da je kakršnakoli delitev državljanov Republike Slovenije, denimo na ”nove” in nemara ”manj nove”, zelo nevaren način razmišljanja. ki ne sodi v naš način razmišljanja. Tega nismo počeli in tudi ne nameravamo početi, ker sodimo, da so naši člani in simpatizerji zreli in samostojni posamezniki, ki svojo politično opredelitev uresničujejo znotraj možnosti, ki jih državljanom ponuja slovenska Ustava. Zmage in volilni porazi političnih strank, pa vsaj zaenkrat, še niso predmet slovenske Ustave! In, samo upamo, da bo tako ostalo, tudi v prihodnje.

Zveza srbske diaspore Slovenije

Prevod:
Saopštenje za javnost

Savez srpske dijaspore Slovenije, koristi ovu priliku da upozna slovenačku javnost sa svojim
stavovima za koje smatra da su značajni u formiranju javne slike slovenačkih građana, pripadnika srpske etničke zajednice koji žive u Republici Sloveniji.
Nije naša namera vrednovanje ishoda upravo završenih slovenačkih izbora i to zbog vrlo
jednostavnog razloga. Uvereni smo da se građani Republike Slovenije, bez obzira na njihovu
etničku pripadnost, odlučuju u skladu sa svojim (sopstvenim) političkim uverenjima. Uverenjima, koja su njihovo neotuđivo građansko pravo, i ne kao pripadnici određene etničke zajednice koji bi određenoj političkoj stranci, unutar slovenačkog političkog prostora, omogućili problematičnu izbornu pobedu. Izbornu pobedu koja navodno odlučuje čak o sudbini slovenačke države. Izbornu trku razumemo kao demokratski oblik izbora političke opcije koju nude slovenačke političke stranke. Naše je mišljenje da se u takvim prilikama građani odlučuju između stranačkih programa, a ne na suprotnostima koje se stvaraju na osnovi etničke pripadnosti. Mešanje principa, sopstvenih političkoj borbi, karakterističnim za izbornu trku i njene ishode, nemoguće je izjednačavati sa etničkom pripadnošću. Zbog toga može se dogoditi da se, u javnosti stvaraju pogrešne predstave i stereotipi, kao posledica mešanja takvih principa. Jasno je da izborni rezultati ne mogu odgovarati baš svim političkim strankama koje učestvuju u izbornoj trci. Određene političke stranke, u toj i takvoj izbornoj trci, ispadaju kao gubitnici. Sasvim je drugo pitanje, kako u takvoj prilici prihvataju činjenicu da su za određeno vreme izbačene iz strukture vlasti koja odlučuje u državi kao i vođenju iste.
Ako je suditi prema tekstu, objavljenom 13.12.2011, na internetnoj stranici Slovenske demokratske stranke (Slovenačke demokratske partije)-Jankovića su izdigli veštački stvoren strah i slovenačka velikodušnost oko dodele državljanstava, autora Tomaža Majera, mogli bi zaključiti da su ishode ovogodišnjih, prevremenih izbora u Republici Sloveniji, skrojili pre svega birači iz redova takozvanih ” novih državljana” Republike Slovenije.

U spomenutom tekstu gospodin Tomaž Majer, nepristojno se poigrava licitacijom u vezi ”istinskog broja” takozvanih ”novih državljana”, pošto su prema njegovoj ”metodološkoj obradi i sagledavanju istinskih podataka”, isti dostigli vrtoglavu brojku od 350 hiljada birača. I svi, spomenuti birači, glasali su disciplinovano i jedinstveno, upravo za Listu Zorana Jankovića.
U samostalnoj Sloveniji, do sada, posle raspada zajedničke države, bila su obavljena tri popisa stanovništva koje je izvodio Statistički biro Republike Slovenije i to: godine 1991, godine 2002 i ove godine, tojest 2011. Karakteristika, prva dva popisa, godine 1991 i 2002, bila je da su popisivači beležili i nacionalnu pripadnost stanovnika Republike Slovenije. Ove godine, iz Statističkog biroa Republike Slovenije saopšteno nam je da više ne prate, odnosno ne vode više evidenciju o nacionalnoj pripadnosti. Spomenuto saopštenje, bio je ustvari odgovor na naše pitanje, o broju pripadnika srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji, prema ovogodišnjem popisu stanovništva.

Podaci koji se odnose na prošle popise stanovništva Republike Slovenije, nalaze se na internetnim stranicama Statističkog biroa Republike Slovenije. Ti su podaci javno dostupni svakome koji se želi upoznati sa njima. Dostupni su i gospodinu Tomažu Majeru.
Kako bi predupredili, bilo kakvu manipulaciju, pogotovo političku, da o ostalima i ne govorimo,
treba slovenačku javnost upoznati sa istinskim podacima, o etničkoj pripadnosti, koji se nalaze na internetnim stranicama Statističkog biroa Republike Slovenije. Uvereni smo takođe, kako je Statistički biro Republike Slovenije, dovoljno kredibilna institucija i da možemo verovati njenim podacima.

Uzmimo samo kao primer oba popisa, tako popis iz 1991 godine, kao i zadnjeg iz 2002.godine koji su se još bavili evidencijo o nacionalnoj pripadnosti. Tako je u 1991 konstatovano, kako je svih stanovnika Republike Slovenije 1, 913.335. Od toga bilo je 1,689.657 Slovenaca, a u razlici te dve brojke, brojci 223.678, našli su i Hrvati (52.876), i Srbi (47.401) i Muslimani (26.577),ako uzimamo u obzir samo one najbrojnije. Prema popisu iz 2002.godine, znači poslednjem koji je evidentirao nacionalnu pripadnost, slika je bila sledeča. Ukupan broj svih stanovnika Republike Slovenije bio je 1,964.036, od toga 1, 631.363 Slovenaca, razlika između obe brojke, iznosi 332.673 hiljade ljudi, u toj brojci obuhvaćeni su Hrvati (35.642), Srbi (38.964) i Bošnjaci (21.542). U obuhvatanju stanovništva nastupa razlika u klasifikaciji. Tako je u 1991 postajala kategorija Muslimani, a u 2002 godini Bošnjaci.

Ako je naše nastojanje usmereno ka tome, da po svaku cenu, iz ljudi na ovogodišnjim izborima, bilo da su govorili ”stranim naglaskom”, ”bili odeveni u trenerke” ili ako uprostimo sve skupa i da ”su govorili srpski”, a svemu tome dodamo još pride i one ”iz mešovitih brakova”, teško čemo stići do brojke od 350 hiljada simpatizera Liste Zorana Jankovića. Tom prilikom vredi još jednom naglasiti da su baš svi Hrvati, Srbi i Bošnjaci, kao i ostali ”disciplinovano” glasali za spomenutu političku stranku.

Treba se upitati, odakle gospodinu Tomažu Majeru podaci sa kojima ne raspolaže (više) ni Statistički biro Republike Slovenije?

Činjenica je, kako je tekst gospodina Tomaža Majera, izašao upravo na stranici Slovenske demokratske stranke, što je svakako čisti slučaj koji je pre svega potvrđuje, kako u Slovenskoj demokratskoj stranci, cene i ”slobodu govora”, i ” pravo na drugačije mišljenje”. Mnogo manje je prijatna konstatacija, kako medijimi (još) nije uspelo utvrditi identitet gospodina Tomaža Majera, kao ni njegovo mesto boravka u Vrhnici, a navodno ni u stranci SDS, ne znaju za njega. Shvatamo, kako izborni poraz nije delovao na Slovensko demokratsko stranko kao balzam, pošto su joj sve agencije koje se bave istraživanjima javnog mnenja, pretskazivale glatku i visoku pobedu. Unatoč svemu, nikako se ne možemo saglasiti sa neprijateljskim govorom i ksenofobnim konstrukcijama gospodina Majera, isti nalazi uzroke za izborni poraz, isključivo u ”enormnom povećanju broja novih državljana u Republici Sloveniji”, a ne možda u onome, što je SDS nudila slovenačkim biračima. Bilo, kako bilo, to nije problem pripadnika srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji,nego se nalazi u polju zahvata, unutar slovenačkog političkog prostora. Mada gospodin Majer,negde u svom tekstu dopušta i mogućnost ”poslovične slovenačke neodlučnosti i cepidlačenja”, kao uzroka za iznenađenje koje se desilo na izborima u nedelju.

Neka za kraj kažemo i sledeće. Savez srpske dijaspore Slovenije, ni programski, ni koji drugi način, nije organizovana tako da svojim članovima i simpatizerima utuviti u glavu: kojoj političkoj opciji neka daju svoje glasove na izborima. To jednostavno nije naš zadatak. Još smo manje uvereni, kako su podele građana Slovenije, recimo na ”nove” i ”nešto ”manje nove”, veoma opasan način razmišljanja. To nikada nismo radili i ne želimo da radimo, pošto smatramo da su naši članovi i simpatizeri, zrele i samostalne ličnosti koje svoje političko opredeljenje ostvaruju unutar mogućnosti koje građanima nudi slovenački Ustav.
Izborne pobede ili porazi, barem zasada, još nisu predmet slovenačkog Ustava! Nadamo se da će tako biti i ubuduće.

Savez srpske dijaspore Slovenije