RODOLJUPCI

Veselo Pozorije u više dejstvija

Polazimo od sledećih kriterija i argumenata koje bi trebalo uvažiti prilikom izbora čoveka/predstavnika/poverenika Srba u Sloveniji za Savet srpske dijaspore u matici.

1. Kao prvo, kao zahtev svih zahteva, treba postaviti kriterij: koliko spomenuta ličnost (uopšte) poznaje problematiku srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji. Dosadašnje iskustvo sa ljudima koji su sebi uzimali za pravo, a nisu bili izabrani putem neke demokratske procedure, da ”pretstavljaju” i ”tumače” srpsku problematiku, bilo je apsolutno, i negativno, i neproduktivno. Ko su bili ti ljudi ne želimo posebno isticati, pošto se to zna. Želeli bi posebno skrenuti pažnju da između, Srba u Republici Sloveniji i naše matice, što se tiče stvarnog poznavanja naše problematike, zjapi jedan veliki informacioni nesporazum.

Naši problemi kako ih ”vide” samozvani predstavnici srpske etničke zajednice u Republici Slovenije su pretenciozno isticanje njihovog viđenja: našeg nedefinisanog statusa, obrazovanja naših mladih generacija na maternjem jeziku i našeg političkog organizovanja. Spomenutim ljudima jednostavno nije jasno, kako je definitivno priznavanje ustavno zagarantovanog statusa, srpskoj etničkoj zajednici, od strane slovenačke države, suštinsko pitanje koje se ne može ”reševati” ili ”zameniti”, nikakvim ”dobrim međudržavnim privrednim odnosima i saradnjom” ili upornim nastojanjem da se oblici folklornog (u svakom smislu te reči) nametnu kao istinska vrednost i potreba, srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji. Nešto slično važi i za ljude zadužene za odnose sa srpskom dijasporom, bilo u Ministarstvu za dijasporu Srbije ili Ministarstvu inostranih poslova Srbije. Ne možemo zameriti činovnicima koji rade u spomenutim ministarstvima njihovo ”viđenje” naše problematike u Republici Sloveniji, ako su izvor njihovih ”obaveštenja” konstrukti i obmane koje su donosili i još uvek donose, samozvani poverenici i njima slični subjekti, iz Republike Slovenije. Na stranu to, mada nam nije jasno zašto, i kojom logikom, prilikom političke podele mesta, Ministarstvo dijaspore Srbije, uvek i već dugi niz godina, pripada i to isključivo, stranci Vuka Draškovića, odnosno Srpskom pokretu obnove (SPO). Prema našem viđenju, kada smo čitali i stavljali primedbe na Zakon o dijaspori, u decembru mesecu prošle godine (samo usput: jedino je Savez srpske dijaspore Slovenije, na svojim sednicama razmotrio i pregledao, i koliko je bilo u našoj moći, sistematski razmatrao nacrt Zakona o dijaspori! Ne sećam se, da su isto uradile ostala srpska društva u Republici Sloveniji!), posebno smo istakli svu složenost definisanja statusa Srba u neposrednom okruženju naše matice, i onih Srba koji stvarno žive u dijaspori. To su dve različite kategorije, sa različitim potrebama i različitim načinom, kako bi matica trebala da se odnosi prema njima. Takođe smo podvukli kako bi ključna mesta, pogotovo u Ministarstvu za dijasporu Srbije, trebali zauzimati stručnjaci koji dobro razumeju problematiku srpskog rasejanja, a njih ima dosta, kao i institucija, to je naprimer Institut za evropska pitanja iz Beograda, a nikako da taj posao rade, uvek novi činovnici, dovedeni stranačkom logikom, u jednom totalnom diskontinuitetu praćenja problematike. Jednom rečju, Ministarstvo za dijasporu je jedno od važnijih, a trebali bi da ga vode politički neutralni stručnjaci.

2. Jedno od značajnih pitanja koje je tesno vezano uz već spomenuti problem statusa srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji, je i pitanje finansiranja naše delatnosti. Ne radi se samo o finansijskim sredstvima, nego prevashodno o tome, kako se troše ta sredstva i zašto. Kada bi srpska etnička zajednica u Republici Sloveniji imala ustavno zagarantovan status, kao što to imaju, talijanska i mađarska etnička manjina, onda bi briga o finansiranju naše delatnosti (obrazovanje, mediji itd) bila briga slovenačke države. Pošto srpska etnička zajednica nema spomenuti status, odnosno nema nikakav status, sem statističkog, rad srpskih društava je sveden na svečarski folklor, sa povremenim isticanjem značajnih datuma srpske religiozne tradicije, sa mnogo elemenata snalaženja. Naravno da takav način ne vodi očuvanju našeg nacionalnog identiteta, nego je ustvari surogat nečega šta bi se moglo nazvati-finansiranje. Većinu sredstava za svoj rad srpska društva
u Republici Sloveniji dobivaju preko konkursa Ministarstva kulture Republike Slovenije, a ponešto i od opštinskih struktura mesta, gde žve. Procedura učestvovanja na konkursima Ministarstva za kulturu Republike Slovenije je komplikovan birokratski postupak, pun upitnika, raznoraznih pravnih zamki, rokova i potpune neizvesnosti, u dobivanju finansijskih sredstava. Što u svakom slučaju više liči na lutriju, nego na sistem koji bi omogućavao dodtatna sredstva za rad i opstanak. Naš direktan pristup evropskim sredstvima, namenjenim potrebama etničkih manjina i ugroženih grupa, nemoguć je, pošto između nas i evropskih sredstava, stoji slovenačka država sa svojim institucijama i organima koji nisu zainteresovani da spomenuta sredstva dođu u naše ruke. Posebna su priča finansijska sredstva koja daje naša matica kao pomoć srpskim društvima u Republici Sloveniji. ”Kontrolu” nad tim sredstvima preuzeo je uzak krug ljudi iz sadašnjeg rukovodstva Saveza srpskih društava Slovenije koji prema svom nahođenju raspolaže tim sredstvima. Smatramo da bi, pogotovo Ministarstvo dijaspore Srrbije, trebalo provesti reviziju koja bi se odnosila na sledeće: koliko je finansijskih sredstava do sada dato Savezu srpskih društava Slovenije od strane Ministarstva dijaspore Srbije, koja sve društva su dobila ta sredstva i na što su ta sredstva potrošena. Bez toga da odgovorni ljudi iz Saveza srpskih društava podnesu javno, i u Republici Sloveniji, a i u matici, transparentna dokumenta, o svom radu na trošenju spomenutih sredstava, smatramo da je nesuvislo i neodgovorno birati poverenika za Republiku Sloveniju, iz redova sadašnjeg rukovodstva Saveza srpskih društava Slovenije.

Opšte poznati stav, Saveza srpske dijaspore Slovenije, je sledeći. Znajući, u kako teškoj privrednoj i ekonomskoj situaciji se nalazi naša matica, smatramo da bi bilo nedostostojno, čak više od toga, i nemoralno da tražimo i očekujemo za naš rad, finansijska sredstva iz naše matice. Smatramo da se ta sredstva, mogu i moraju upotrebiti, na mnogo korisniji način, u samoj matici.

3.    U Savezu srpske dijaspore Slovenije mišljenja smo da je prostor, u kome se treba izboriti za naše ciljeve, Republika Slovenija, a ne naša matica. Srpska etnička zajednica nije ugrožena u Republici Srbiji, nego ovde, u Republici Sloveniji. Proces naše asimilacije se ne odvija u Republici Srbiji, nego u Republici Sloveniji. Našu asimilaciju i nestajanje neće sprečiti folklorne manifestacije, nego pouzdan sistem obrazovanja i osnivanje srpskih institucija, u Republici Sloveniji. Rešavanje naših otvorenih pitanja u Republici Sloveniji ne vidimo u nekom fantomskom ”jedinstvu” koji će rešiti naše probleme, ako ne milom, onda silom, pošto to isuviše potseća na onu čuvenu sintagmu ”bratstva i jedinstva”. Među nama očito postoje suštinske razlike u pogledima na situaciju srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji, i takvu situaciju treba prihvatiti kao legitimno i demokratsko pravo, a ne pomoću smicalica i kojekakvih nedemokratskih postupaka, pokušati sa uterivanjem u tor ”jedinstva”, kao i nasilničkim nametanjem osoba koji bi trebale zastupati naš interes u matici. Savez srpske dijaspore Slovenije ne želi učestvovati u nijednoj nedemokratski vođenoj proceduri čiji je dosta providni cilj,  zadržati status quo. Zelimo da se konačno krene sa mrtve tačke, sa ljudima koji će zastupati naše interese, i u Republici Sloveniji, i u našoj matici, a to nikako ne mogu da budu državni činovnici zaposleni u slovenačkim institucijama, i koje plaća slovenačka država. Razlog je jednostavan. Od 1990, godine dalje, slovenačka država, nije prema srpskoj etničkoj zajednici u Republici Sloveniji, bez obzira na političke garniture koje su bile na vlasti, učinila ni najmanji korak, ka priznanju našeg statusa kao najbrojnije etničke zajednice u Republici Sloveniji. Zbog toga, Srbi zaposleni u: slovenačkoj policiji, slovenačkoj vojsci, slovenačkim poreskim organima, slovenačkim ministarstvima (od kulture, školstva, finansija i slično), ne mogu pretstavljati interes srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji. Oni mogu zagovarati i zastupati samo interes slovenačke države. Za to ih slovenačka država i plaća.

Stručni savet Saveza srpske dijaspore Slovenije