Pejte udkoder ste pršli!

Pripremio: prof. Milenko Vakanjac

Nisam sasvim siguran, u koju od slovenačkih dijalektoloških grupa, trebalo bi smestiti rečenicu koja se nalazi u naslovu ovog teksta. Na kraju teksta daću i prevod rečenice u naslovu. Prema dijalektološkoj klasifikaciji slovenačkog jezika, a ima ih podosta, jednu od njih čini i klasifikacija  poznatog slovenačkog lingviste Frana Ramovša  (Dialektika) postoji 40 dijalekata (izvornih govora), odnosno 7  dijalektoloških baza. Prema drugim postoji sedam tkz” narečnih skupin” (sedam dijalekata) i to: koruški, primorski, rovtarski, gorenjski, dolenjski, štajerski i panonski, mada slovenački lingvista Toporišič smatra da ih ima osam. Uz postojanje mnogih, podgrupa naravno.

Postavlja se pitanje: zašto u ovom tekstu raspravljati o broju slovenačkih dijalekata, i kakve to veze ima sa otvorenim pitanjem statusa srpske etničke zajednice u Sloveniji?
Na ideju, zašto u naslovu koristim rečenicu koju ljudi koji su (možda!) učili književni slovenački jezik i ne razumeju najbolje, među njih svrstavam i one Srbe koji sebe smatraju za vrsne poznavaoce slovenačkog jezika, došao sam kada sam na internetnom forumu slovenačkih dnevnih novina Žurnal 24 (5.9.2013), pročitao tekst Ne folklore, status manjšine bi ( Želeli bi status manjine, a ne folklor). U spomenutom tekstu, preneto je u glavnim crtama, sve ono što je autor ovog teksta, na konferenciji za štampu, ispred Saveza srpske dijaspore Slovenije, rekao slovenačkim novinarima, a pošto su to prenele i srpske novine, Blic, Kurir, kao i agencija Tanjug, nema svrhe naše čitaoce opterećivati još jednom, poznatim stvarima.
Međutim, interesantno je nešto drugo.

Kao što je opšte poznato, čitaocima štampanih medija, omogućeno da svoje stavove povodom pojedinačnih tekstova, mogu iznositi putem pisama čitaoca, što u nekim slučajevima otvara mogućnost redakcijama štampanih medija da intervenišu, bilo u smislu skraćivanja teksta ili nekih drugih ”redukcija” pisama čitaoca. U slučaju internetnih izdanja štampanih medija situacija je nešto drugačija. Za razliku od klasičnih (štampanih) pisama čitaoca, reakcije na internetne tekstove, mogu biti zbog prirode medija (internet), ipak tekst i na internetu  treba pročitati, sa blagim vremenskim kašnjenjem, izuzetno brze. Ovakav tip reakcija donosi redakcijama, kao i onima koji čitaju tekstove, jednu mnogo kompletniju informaciju, od one koja postoji u štampanim medijima. Tako se uz pojedine tekstove, a to je bio slučaj i sa spomenutim tekstom u Žurnalu 24, prosto formiraju forumi pojedinih stavova. Drugo je pitanje, koliko su ti i takvi forumi, stvarni odraz populacije koja preko interneta prati štampane medije ili se i u tim i takvim situacijama, mogućnosti medija koriste u svrhe političkih manipulacija koje za račun pojedinih političkih partija izvode ”spin radionice pisaca”.

Njihov je ”zadatak” pre svega da na taj način stvaraju (spinuju) određeno ”javno mnjenje”. U kolikoj meri se mogu tako stvoreni stavovi ”javnog mnjenja” podudaraju sa ozbiljnim istraživanjima specijalizovanih agencija za istraživanje javnog mnjenja, pitanje je, na koji trebaju odgovoriti agencije koje sebe smatraju nezavisnim, a ne u funkciji pojedinih političkih partija. Poznato je kako u Sloveniji, skoro sve veće političke partije raspolažu ”piscima” koji bombarduju redakcije internetnih stranica medija, svojim ”autentičnim stavovima”. Bilo kako bilo, dosta se puta ”autentičnost” spomenutih naručenih pisaca, sasvim olako izjednačuje sa onim ”kako narod misli!”, što mnogo puta dovodi same kreatore ”javnog mnjenja” (političkih partija), do pogrešnih zaključaka.

Većina reakcija na tekst, u kome moja malenkost, opetovano ali već skoro dvadesetak i više godina, pokušava preko slovenačkih štampanih i elektronskih medija objasniti: šta to očekuje i želi srpska etnička zajednica od slovenačke države, bila je krajnje odbojna, neprijateljska, šovinistička i ustvari oličenje čuvene sintagme protiv koje se bori Zaštitnik čovekovih prava (Varuh človekovekovih pravic) u Sloveniji, a to je neprijateljski govor (sovražni govor!). Iskreno govoreći neznam, bilo mi je ustvari priglupo da se na bilo koji način upuštam u polemiku sa piscima na forumu, iz više razloga. Kao prvo, neznam ko su ustvari spomenuti pisci na forumu. Njihov se ”identitet” hrabro krije iza pseudonima (nick name), za razliku od moje malenkosti koja u spomenutom tekstu iz Žurnala 24, nastupa sa punim imenom i prezimenom. Razume se da bi se na taj način upustio u veoma rizičnu igru izjednačavanja. Izjednačavanja kukavičkog napadanja iz busije, nekih anonimusa iz već spomenutih ”radionica” pojedinih slovenačkih političkih partija, i čoveka čiji identitet nije sporan, dostupan je, a pre svega njegovi stavovi uvek stoje na raspolaganje, bilo za proveru, bilo za argumentovanu polemiku ili diskusiju. Što je, nadam se, ipak jedan racionalan stav, i u nekom širem kontekstu poimanja civilizacijskih normi i demokratije, ne samo, u ovim našim, slovenačkim ne-prilikama. Drugo, ne verujem, mada koliko mi je poznato, sem Istraživanja slovenačkog javnog mnenja, u Sloveniji ne postoji agencija za istraživanje javnog mnjenja koja bi se bavila sistematskim istraživanjem, kroz duži niz godina, fenomenom međuetničkih odnosa u Sloveniji. Praćenja tih odnosa prepušteno je, i to skoro u celini, spomenutim ”spin radionicama” političkih partija i njihovom smenjivanju na vlasti i opoziciji. Ustvari, posle ukidanja statističkog praćenja, broja pripadnika drugih etničkih zajednica u Sloveniji, što je i bila pokretačka tema naše konferencije za štampu, od strane Statističkog biroa Republike Slovenije (Statistični urad Republike Slovenije), došlo se u jednu dosta nezgodnu situaciju koja teško može da se pravda, čak i najednostavnijim činovničkim ”racionalizacijama”.

Cilj svake birokratske organizacija iza koje stoji država verovatno je ambicija raspolaganja večinom podataka koji se odnose bilo na; zdravstveno stanje (nacije), plaćanje poreza, stanje državnih dugova i normalno, koliki je broj ljudi u nekoj državi koji nisu iste etničke pripadnosti od one kojoj pripada većinsko stanovništvo. Te se, svoje birokratske obaveze, slovenačka država dobrovoljno odrekla. Zašto i zbog čega, u to jednostavno nismo upućeni. O uzrocima možemo samo nagađati. Taj su zadatak na sebe sada, očito preuzele spomenute ”radionice” pojedinih slovenačkih političkih partija, sa sve: određivanjem broja pripadnika pojedinih etničkih zajednica, opisima i interpretacijama njihovog društvenog i političkog ponašanja (treba se podsetiti, kako je jedna od značajnih slovenačkih političkih partija za svoj neuspeh na poslednjim izborima okrivila pripadnike srpske etničke zajednice, što je pretvoreno u tkzv. aferu ”o onima koji nose trenerke” (trenirkarji!).
Iz spomenutih ”političkih” radionica skoro svakodnevno izlaze, novi i novi stereotipi o pripadnicima pogotovo srpske etničke zajednice, verovatno zbog toga jer je brojčano najveća. Tim svojim postupcima i neumornim stvaranjem predrasuda i stereotipa, o srpskoj etničkoj zajednici u Sloveniji, stvorena je jedna apsurdna situacija.
Slovenačka država ustvari nezna, koliki je tačan broj pripadnika svih etničkih zajednica u Sloveniji.
Njihov broj može biti, u haotičnoj situaciji stvorenoj, posle ”preuzimanja i utvrđivanja” broja pri-padnika etničkih zajednica od strane slovenačkih političkih partija, sledeći ”metodologiju” spomenutih političkih partija, stvarno izuzetno ”statistički kreativan”. Od nekoliko hiljada do možda milijon ili više, ”kreativnost” ne poznaje granice. Tom se prilikom ogranićujem  isključivo na srpsku etničku zajednicu, kojoj pripadam i koju smatram najugroženijom. Što nikako ne znači da položaj ostalih etničkih zajednica u Sloveniji nije sličan ili čak identičan. Tako ispada da sem tkzv.”autohtonih” manjina u Sloveniji postoje još i Ne-Slovenci, neutvrđenog broja. Mada u Savezu srpske dijaspore Slovenije imamo jednaku i kritičnu distancu prema svim slovenačkim političkim partijama, moramo konstatovati kako se pojedine političke partije, veoma intenzivno, očito i sistematski, preko pisaca iz svojih ”radionica”, bave srpskom etničkom  zajednicom u Sloveniji. Kako nebi ispalo da govorim: napamet, proizvoljno ili da želim nekome naneti nepravdu, navešću samo jedan primer ili ako hoćete ”proizvod” iz ”radionice” slovenačkih  političkih partija.

Slovenačko izdanje, dnevnih novina  Finance (Finansije) koji se po svojoj osnovnoj provinienciji ne bavi pitanjanima etničkih zajednica u Sloveniji, nego pitanjima ekonomske prirode (finansijama, bankama, deonicama, preduzečima, ulaganjima i sličnim) u svom broju od 11.2.2013.godine, u tekstu Slovenskemu sodstvu manjka samokritike (Slovenačkom sudstvu nedostaje samokritičnosti), aktuelni slovenački ministar pravosuđa Senko Pličanič, razmatra, kao jedan od stručno najkompetentnijih ljudi zadužen za pravosuđe i njegovo funkcionisanje, ”kako u redovima slovenačkog pravosuđa nedostaje samokritičnosti i autorefleksije”. Odmah moram da kažem kako gospodin ministar Pličanič dolazi iz Državljanske liste (Građanske liste) male političke partije koja nije dugo na slovenačkoj političkoj sceni, odnosno formirana je upravo pre samih, poslednjih izbora. Već sam rekao, kako ima Savez srpske dijaspore Slovenije, istu kritičku distancu prema svim slovenačkim političkim partijama, znači i prema Državljanskoj listi. Mada se Državljanska lista, istini za volju, nije posebno bavila pitanjima srpske etničke zajednice u Sloveniji ili oko tih pitanja zauzimala neki specifični stav, kao što to (uporno) rade neke druge slovenačke političke partije.
Tom prilikom, kao što je i običaj, oko teksta Slovenačkom sudstvu nedostaje samokritičnosti na internetnoj stranici Finansija formiran je manji forum čitaoca, mislim da je bilo negde oko 47 komentara koji su se bavili svojim refleksijama, i pogledima na stavove ministra Pličaniča. Ništa neobično, komentarisanje. Naravno, kada bi bio uveren da iza kojekakvih pseudonima stoje konkretni ljudi koji se ne kriju, i koji mogu i žele da stanu iza svog identiteta. Međutim, očitom zaslugom ”radionica” političkih partija, jedna stručna tema koja u svakom demokratskom političkom sistemu, zahteva itekako kompetentnu raspravu, pretvorena je šovinistički pamflet, o ”ugroženosti Slovenaca u slovenačkoj javnoj upravi!”.

Najnoviji ”produkt” proizašao iz političkih ”radionica” slovenačkih političkih partija glasi. Za sve nevolje slovenačkog sudstva, o kojima govori ministar Pličanič, kriv je etnički sastav slovenačke javne uprave, u kojoj većinu čine Ne-Slovenci. Uzgred rečeno, ”autor” koji se na internetnoj stranici hrabro ”predstavio” pseudonimom-margu50 objavljuje poimenski spisak (prvi deo) svih Ne-Slovenaca koji doprinose tome da je slovenačko sudstvo, i korumpovano, i neefikasno. Na tom se spisku nalazi 931 lice, a kao prvi na spomenutoj listi je Predsednik Vrhovnog suda Republike Slovenije gospodin Branko Masleša, a završava ga žena koja radi u računovostvu Zavoda za zdravstvenu zaštitu Ljubljana, gđa ili gospođica Veselka Vujanič.
”Autor”, tog poimenskog spiska, ”sugeriše” sasvim otvoreno isto, šta je slovenačka država već jednom uradila početkom 90’ godina sa tkzv. ”izbrisanim”. Opet neke vrste ”brisanje” svih Ne-Slovenaca, tada je ”kriterij” bio državljanstvo, sada bi ”kriterij” trebao biti neslovenačko poreklo. U vezi takvih ”predloga” interesantno je primetiti, kako se sve to i možda još gore, dešava na gotovo svim slovenačkim internetnim forumima, i to dugi niz godina, unatoč silnim upozorenjima: kako moderatori spomenutih internetnih foruma nesmeju dozvoliti, šta već ono beše; netrpeljivost, huškanje, neprijateljski govor, raspirivanje verske i ostalih mržnji itd, itd, itd.. Takođe nisam primetio, kako bi, barem jednom, prosto zbog primera, Zaštitnik čovekovih prava, a pogotovo Informacioni ovlaštenik (Informacijski pooblaščenec), reagovali na spomenute oblike neprijateljskog govora i mržnje, koja sasvim neuvijeno provejava na tim internetnim forumima koji nisu, nedaj Bože neki eksemplari tkzv. ”underground” internetnih ispada, nego se dešavaju, svakodnevno na stranicama centralnih slovenačkih medija.

Suludo ili barem posvađano sa svakom, sem nacionalističkom logikom, je optuživanje pripadnika drugih etničkih zajednica u Sloveniji, pogotovo srpske, bilo za kolaps slovenačke privrede ili neefikasnost slovenačke javne uprave. Ipak, takva ”logika” neodoljivo podseća, u mnogim svojim elementima, na sve ono što u svojim delima opisuje jevrejska filozofinja Hana Arendt (Hanna Arendt, 1906-1975), a odnosi se na 30’ godine prošlog veka, posle dolaska na vlast NSDAP u Nemačkoj. Ne sećam se više tačno u kojim sve delima Hane Arendt, nalaze se opisi, jevrejske svakodnevice u tadašnjoj Nemačkoj, možda je to njeno kapitalno delo The Origins of Totalitarianism (Izvori totalitarizma) iz 1951 ili možda The Jew as Pariah: Jewish Identity and Politics in Modern Age (Jevreji kao izopšteni/Parije: Jevrejski identitet i politika u moderno doba) iz 1978. Na kraju je to i nebitno. Bitni su mehanizmi antisemitizma: kako su stvarani, kako su iz marginalnih medija na koje nemačka inteligencija i javnost, uopšte nisu obračali pažnju, postepeno prelazili u doktrinarne rasne i nacionalističke stereotipe, koji su političkom manipulacijom bili opšte prihvaćeni. I u nemačkim su se kabareima sprdali iz rasne teorije (videti film američkog reditelja Bob Fosa-Kabaret), dok je to naravno bilo dopušteno. Sve ono, što se je desilo kasnije izuzetno je dobro dato u romanu Klausa Mana i istoimenom filmu Mefisto, mađarskog reditelja Ištvana Saba.

Znaju sve to slovenački političari, mislim na one u čijim partijskim ”radionicama”, nastaju kojekakvi spiskovi etnički nepodobnih građana Slovenije koji neverovatno liće na spiskove Jevreja na: nemačkim univerzitetima, bankama, preduzečima, jednom rečju bilo gde. Za sve su okrivljeni Jevreji, i za nemački poraz u Prvom svetskom ratu, i za kasniji kolaps nemačke privrede. Slično spisku objavljenom u Finansijama. I nije podudarna slučajnost, kada se 90’ godina prošlog veka desilo ”brisanje” iz registra slovenačkog stanovništva, svih nepodobnih građana Slovenije, pogotovo Srba, kako su tada slovenački pisci mudro ćutali, a oglasio se slovenački PEN, nećete verovati 2013.godine, tek kada je već objavljena presuda Suda za čovekova prava iz Štrasburga. I kada je bilo ”ziher”, nešto prozboriti, i o ”izbrisanim”.

I za sam kraj dužan  sam našim čitaocima, prevod rečenice iz naslova ovog teksta Pejte udkoder ste pršli! Mada nisam lingvista, i stručnjak za slovenačke dijalekte, morfološki, spomenuta rečenica je iz tkz.ljubljanskog dijalekta, jednog od najomraženijih slovenačkih dijalekata, barem kada je reč o tome, kako ih razumeju i prihvataju neki slovenački lingvisti. I još to da kažem. Nisu svi pisci iz ”radionica” slovenačkih političkih partija najpismeniji ( na slovenačkom jeziku!). Muku muče sa slovenačkim jezikom i mnogi poslanici u slovenačkom parlamentu, i njegovi viđeniji i zaslužni političari. Greše jadnici, kako u padežima, tako i sličnim gramatičkim ”zamkama”, ali su zato ”autohtoni” i samo naši. Ali bez obzira na sve, hrabri anonimus, nisam mu zapamtio pseudonim, sa internetnog foruma Žurnala 24, poručio mi je: Idite, odakle ste došli!