Stevan Sinđelić Slovenija
Piše: Radovan B. Milić
(Ko kome ugurava u Sloveniji?)
Ponekad se zapitam, da li se prisiljavanje većine, da poštuje sumanute i bolesne ideje manjine, može nazvati silovanjem? Zapitam se, kako je moguće da Tomislav Gačić /Vladika Pahomije/ siluje četvoricu dečaka, odštetu žrtvama plati Ministarstvo pravde Srbije, a on silovatelj, umesto zatvora dobije orden »Belog Anđela«. Da li je moguće da taj isti orden dobije i ministar Dačić, a ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić dobije oktobarsko priznanje? Zar može silovatelj kulture iz Slovenije Ilija Janković, da ponese Zlatnu značku – priznanje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos u razvoju srpske kulture?
Odmah nakon svih ovih pitanja, ne može a da se ne nametne još jedno: Ko su ljudi koji svesno dodeljuju priznanja silovateljima, raznim nosiocima kofera punog para, prevarantima i (ne) kulturnim (ne) pismenjakovićima za koje drugi sastavljaju i pišu govore.
Da li su uručioci priznanja iz Mileševske eparhije, Opštine Vlasotinci i Ministarstva Vera i dijaspore ispred kojeg je uručena zlatna značka silovatelju kuture isti kao i oni koji su priznanja dobili, to ne znam. Znam samo da ako nisu, ko bi ih u tom slučaju mogao naterati da toliko nisko padnu i urade nešto protiv svoje volje i shvatanja?
Uglavnom jedno je sigurno. Ukoliko silovatelji i prevaranti ostaju nekažnjeni, kao što je bio slučaj do sada sa navedenim osobama, fukara će se uvek vraćati na mesto »zločina«, sa novim i novim pokušajima silovanja, prevara i uriniranja po ljudima i kulturi.
Upravo zbog sprečavanja budućih silovanja, potrebno je osvrnuti se na neka prethodna, a u svetlu najnovijeg pokušaja obesčašćena Srba u Sloveniji.
O čemu se radi?
Poznati novinar iz Beograda, koji ovih dana muku muči kako bi se žargonski rečeno ogrebao i o tuđem trošku došao u Sloveniju, ima običaj da svoja zapažanja o događanjima u Srbiji pošalje elektronskom poštom na stotine srpskih adresa po svetu.
»Žuti su najavlili izbore za 6. maj iduće godine. Kako će proći zavisi od Amerikanaca, Rusa i Šiptara. Svi su oni otpisali Tadića, a Toma Nikolić im nije porastao i sazreo za lidera.. Piše beogradski novinar.
Tako se dogodilo da je njegova kratka poruka (čitaj zamka) prethodnih dana stigla do svih nas, a i do samozvanog delegata u skupštini dijaspore i Srba u regionu iz Slovenije.
Predodređen, da svaku svoju zakulisnu radnju i laž, samozvani delegat Todorović kad tad nespretno otkrije, razumevajući da je novinar samo njemu i lično njemu pisao, u svom odgovoru novinaru kaže:
»…..nisu samo kod vas izbori i aktualna pitanja, nego i kod nas u Sloveniji, ali znatno pre, več 4. decembra. Obzirom na činjenicu da ja ovde orem ledinu, ujedinjujem Srbe oko važnog pitanja (a to je slično krvopišu), pokušavam da uguram makar jednog ili dva kandidata na neku listu, gde bi imali mogućnost da budu izabrani u parlament Slovenije, i to je moja osnovna preokupacija sve do 4. decembra.
Čitajući odgovor koji sam za sebe govori više nego što bi bilo koji analitičar mogao ponuditi, nedvosmisleno se potvrđuju svi pokušaji silovanja Srba Slovenije u režiji samozvanog delegata Todorovića. Iz odgovora »srpskog dušebrižnika« Nikole Todorovića, posebno treba obratiti pažnju na njegovu tvrdnju, da on u Sloveniji »ore ledinu i da je to slično krvopišu«. Za koga ovaj krvopišač ore slovenačku ledinu i koga pokušava da ugura u slovenački parlament, a kome da ugura laž pod maskom brige za srpsku populaciju u Sloveniji, biće potpuno jasno ako obratite pažnju na sledeće.
Skupštini Saveza srpskih društava Slovenije u Hrastniku, 23. marta 2008, kojoj je predsedavao dobitnik Zlatne značke 2011. za kulturu Ilija Janković, a u kojoj je Todorović do izbacivanja iz Saveza (2011) bio »visoki« funkcioner , kao gost je prisustvovao i Sašo Peče predsednik nacionalne i samim tim desno orjentisane slovenačke stranke Lipa. Mnogi od prisutnih se nikada nisu zapitali šta traži ovaj nacionalista na skupštini ovog Saveza. Oni, koje je to zanimalo, nisu mogli dobiti odgovor. Tri godine kasnije, 23. 3. 2011 samozvani delegat Todorović, najverovatnije misleći da su Srbi mnogo toga zaboravili, u objavljenoj Analizi potreba i mogućnosti stvaranja političke stranke srpskog naroda ili grupne zajedničke stranke pripadnika svih naroda nekadašnje države SFRJ, otkriva razlog prisustva predsednika Lipe na Skupštini Saveza srpskih društava Slovenije. Tako saznajemo, da je na izbornoj listi za parlament Slovenije ispred stranke Lipa, osnovane početkom marta 2008. , bio niko drugi nego Nedeljko Todorović . Oračev kandidat je te godine dobio 191 glas, što očito nije bilo dovoljno da bi ušao u parlament. Interesantno je da je oraču Todoroviću, posmatrajući kroz urađenu analizu 2011 g., još tada 2008 g. bilo potpuno svejedno za Srbe u Sloveniji, jer je ostavio mogućnost stvaranja zajedničke stranke sa Šiptarima, Muslimanima, Hrvatima i svim neprijateljima Srba, kako bi se njegov kandidat Nedeljko dokopao klupe slovenačkog parlamenta.
Shvativši da oranje nije lak posao i da se ne može izorati ledina dok se krv ne propiša, a žrtvujući se za Nedeljka Todorovića, u oktobru 2009 »srpski dušebrižnik« Nikola Todorović, ponovo obaveštava Srbe u Sloveniji o osnivanju sada opet neke nove stranke Slovenska Unija. Zaboravljajući neuspeh sa strankom Lipa, sada je »siguran« da će sa Slovenskom Unijom osvojiti makar jedno parlamentarno mesto. Na taj način, a u pokušaju uguravanja srpskim glasačima, bio je siguran da će da ugura i svom Nedeljku mesto u politici. To jasno proističe iz poziva koji je uputio Srbima te 2009 godine i u kojem je doslovno napisao.
»U pisanju programa i statuta Slovenske Unije i sam dajem svoj doprinos. Stranka će imati Ustanovni zbor 12. 12. 2009 u Ljubljani. Osnovna karakteristika stranke je novina u političkom organizovanju i političkom životu u Sloveniji. Nacionalna struktura ustanovnih članova je sledeća: Slovenci, Srbi, Makedonci, Bošnjaci, Hrvati, Romi, Kinezi, Ukrajinci, Albanci, Slovaci, Crnogorci, te pripadnici još nekih naroda, a kvalifikacijska struktura je takođe vrlo raznolika«.
Zahvaljujući reagovanju pojedinih slovenačkih medija, a naročito piscu ovih redova, Todorovićevo oranje ni te, 2009. godine nije dalo ni ploda ni rezultata. Kao posledica propalog predizbornog obećanja Nedeljku Todoroviću, lični ego kasnije samoizabranog delegata u Skupštini dijaspore i Srba u regionu Nikole Todorovića, ostaje nezadovoljen. U tom slučaju bi psihoanalitičari mogli dati dijagnozu, da pacijenti sa mazohističkim osobinama često imaju sadističke snove i obrnuto. Novija tumačenja ga tumače kao erotski, a ne agresivan nagon. Ako je tako i ako se iz prethodnog jasno vidi da se radi o nekavom uguravanju, onda ne čude erotski snovi i potreba Nikole Todorovića da nekome zbog nečega negde ugura, pa makar i svom kandidatu Nedeljku. U tom slučaju Srbi iz Slovenije moraju biti oprezni, pod uslovom da i sami nisu bolesni, jer sadomazohizam se sastoji od dva različita, ali ipak povezana seksualna fetiša – sadizam u ovom slučaju je osjećaj zadovoljstva prilikom nanošenja nepravde Srbima u Sloveniji, dok mazohizam označava uživanje u vlastitoj boli zbog nemoći da uzore ledinu, a da krv ne propiša.
Bitno je napomenuti da je najnovije erotske želje Nikole Todorovića zdušno podržao Izvršni Odbor Saveza srpskih društava Slovenije na sednici od 03. 12. 2009 g. pod komandom predsednika Drage Vojvodića.
Da erotske sklonosti u iživljavanju nad Srbima iz Slovenije, a uz pomoć Ministarstva Vera i dijaspore R. Srbije koji nesebično uvažavaju Nikolu Todorovića nemaju kraja, vidi se i iz njegove sledeće izjave poznatom beogradskom novinaru.
»Što se tiče žutih u Srbiji, njih su i dosada instalirali pre svega Amerikanci, a tvoja konstatacija je dobra, jer sada uspeh neće biti odvisan samo od Amerikanaca, nego i od ovih drugih, koje pominješ. Druga tvoja konstatacija je takođe pravilna, jer Tomo još nije porastao. ….Sa Šiptarima se mora pregovarati, ali nipošto dopustiti integraciju Severa Kosova u prištinske institucije, međutim to neće odbraniti BG, nego Srbi sa severa Kosova.
A, samo pre nekoliko meseci pre ove izjave, taj isti delegat ispunjen erotskim nabojem je pisao:
»Srbija je zvanično izrazila želju za ulazak u EU, što mi pozdravljamo, ali zašto niko ne kaže građanima Srbije da neće ući u EU dok ne prizna Kosovo«.
Interesantna je i njegova pisana izjava od 05. 07. 2010 ugurana mazohističkim osobinama sadističkih snova u kojoj tvrdi:
»U Srbiju dolaze mnogi sa svih strana sveta, ali vrlo malo je onih, koji dolaze da bi Srbiji nešto dali, a mnogo više onih koji dolaze uglavnom da joj nešto uzme, a moje misli su svakdnevno usmerene, kako da mi pomognemo Srbiji i njenim institucijama da nam Srbija postane jača i stabilnija, jer ako je Srbija jaka i Stabilna, onda smo i mi jaki i stabilni«.
Odmah po tom, na drugoj Skupštini dijaspore i Srba u regioni izjavljuje:
»Ako delegati snose svoje troškove dolaska na Skupštinu, Ministarstvo Vera i Dijaspore bi moralo najmanje snositi troškove boravka ovde u BG, jer se i s’ time pokazuje koliko država, kroz ponašanje MVD , nas delegate uvažava«.
Zar kroz ovu njegovu izjavu ne proističe jasnost i želja samozvanog delegata da se i sam okoristi od države Srbije, bez obzira na njegovu prethodnju tvrdnju da u Srbiju svi dolaze da bi nešto uzeli. Ne može a da se ne nametne pitanje; Ko je njega uopšte birao, i šta je on to dao Srbiji? Pitanje je otvoreno za odgovor.
Prevrtljivost i kontradoktornost Nikole Todorovića je nama Srbima u Sloveniji i te kako dobro poznata. Uostalom o dvoličnosti »delegata« je već bilo pisano u listu srpskog rasejanja Koreni. Njegovi stavovi da, dok je sa »žutima« on je za njih, a čim se od njih udalji on je protiv njih, kao i stavovi da u Beogradu priča jedno, a čim dođe u Sloveniju taj isti Todorović traži smenu Ministra Srećkovića su blago rečeno bolesni. Kako i zašto ga Ministar trpi, šta vidi i doživljava od samoizabranog Todorovića koji po sopstvenoj izjavi ore ne bi li ugurao, zaista nemam pojma. Valjda to danas samo njih dvojica znaju, a mi ćemo saznati kroz tri godine.
O svakodnevnim biserima samozvanog lidera i vrhunskog stručnjaka, koji se uz put rečeno sam sa sobom ne može usaglasiti, a uporno pokušava da ugura Srbima, može se uvek iznova i potpuno argumentovano pisati.
Žalosno je samo to, da ovaj čovek koji ne može samom sebi da ugura poziciju i obezbedi parlamentarnu stolicu, i koji ne predstavlja ni samog sebe već izvesnog Nedeljka, ne može se pohvaliti bilo kakvim angažovanjem u vezi popisa stanovništva u Sloveniji.
Te, zaista mukotrpne i težačke poslove umesto samoizabranog delegat obavlja, ko bi drugi, nego Savez Srpske Dijaspore Slovenije.
Ne Nikola Todorović, ne Savez srpskih društava Slovenije i Drago Vojvodić, naročito ne dobitnik zlatne značke za širenje (ne) pismenosti Ilija Janković, već Savez Srpske Dijaspore Slovenije.
Zbog svega napisanog i ne samo zbog toga, već zbog zdravlja srpske nacije koja ukoliko bi bila silovana ne može živeti, moramo hitno zaustaviti i kazniti silovatelje dečaka, silovatelje Srbije i kulture, zahtevajući da budu kažnjeni za sva zlodela koja su naneli srpskoj državi i srpskom rodu ma gde on bio. U ime čiste, a ne bolesne nacije moramo zahtevati da se silovatelji i siledžije javno odreknu belih anđela, oktobarskih i zlatnih značaka i svih nagrada, kako bi upravo te nagrade sačuvale značaj i sijale punim sjajem.
Zbog svega, više se ne pitam da li se prisiljavanje većine, da poštuje sumanute i bolesne ideje manjine, može nazvati silovanjem, već tvrdim da nepismene, nevaspitane, bezobrazne i pohlepne fukare i papci već godinama pokušavaju da »siluju« poštene, vredne, radne i čestite srpske domaćine ma gde se domaćini u ovom trenutku nalazili. Fukare su svuda oko nas. Što ih pre prepoznamo, lakše ćemo se od fukara zaštititi. Ja sam svoje prepoznao davno i na vreme se od siledžija zaštitio.
Srbi, osvrni te se oko sebe, sigurno ćete i vi faše fukare i papke prepoznati i u vašoj blizini. Oni su svuda. Poznaju se na kilometar.
Zanimljivo je da bi u Sloveniji svi hteli nešto, nekoga i nekome da uguraju, a jedino Savez srpske dijaspore Slovenije izražava posebnu zabrinutost zbog odgovora mag. Danila Dolenca vođe projekta Registraskih popisa 2011.
Na upit rukovodstva Saveza srpske dijaspore Slovenije o aktivnostima povodom popisa stanovništva Slovenije za 2011. godinu, g. Dolenc je dao odgovor iz koga se vidi, da nas Srba u Sloveniji statistički gledano uskoro neće biti. Samim tim neće biti ni statusa nacionalne manjine za pripadnike srpske etničke populacije.
On piše.
Poštovani, Statistički biro Republike Slovenije ne raspolaže podacima o građanima srpske nacionalne zajednice u Sloveniji, kao što navodite u vašem dopisu. Statistički biro je u okviru terenskog popisa stanovništva sakupljao podatke o nacionalnoj pripadnosti stanovništva Slovenije sve do 2002. godine, međutim odgovor na to pitanje nije bio obavezan. U 2011. Godini, prvi put proveli smo, odnosno još uvek provodimo registarski popis stanovništva, prilikom istog ne sakupljamo podatke na terenu, nego povezujemo postojeće statističke i administrativne baze podataka koji se ionako upotrebljavaju u većini statističkih istraživanja. Nacionalna pripadnost nije sadržana u popisu 2011. godine pošto spomenuti podaci u korištenim administrativnim izvorima, nisu na raspoloženju za celokupno stanovništvo. Takođe, nacionalna pripadnost nije obavezni sadržaj popisa koji je inače određen Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta o poipisima stanovništva i stanova. Uredba se nalazi na web stranici:
http://eur -lex.europa.eu/LexUniServ/LexUniServ.do?uri=OJ:L:2008:218:0014444:0014:SL:PDF
Statistički biro izvodi statistička istraživanja u skladu sa srednjoročnim i godišnjim programom statističkih istraživanja u kojima sakupljanje podataka o nacionalnoj pripadnosti nije predviđeno. Više informacija o Registarskom popisu 2011, godine stoji vam na raspolooženju na našoj web stranici http:/www.stat.si/popis 2011.
Srdačan pozdrav
Mag. Danilo Dolenc, Vođa projekta Registarskih popisa 2011,
Tel: 01 234 08 76 ; 01 234 08 76
E-adresa: [email protected] Mag. Irena Križman generalni direktor, Ljubljana 07. 10. 2011.
Šta reći na kraju?
Da li posle svega, kada nas Srbe brišu sa spiska živih svuda po svetu, a i u Srbiji nas je manje za 500.000 u odnosu na zadnji popis, moramo li jedno drugom još i uguravati.? Zato, braćo Srbi, svako svoga Subašu …..prepoznajte!
Da ne zaboravim, znate li ko je Nikola, a ko Nedeljko? Da li su možda u srodstvu? Zna li to neko?
Objavljeno dana: 20. 10. 2011.