NIJE SVE KAO NA TELEVIZIJI

Zar ne bi bilo bolje da mi u dijaspori  gledamo isti program kao što ga gledaju naši u Srbiji. Ja ne znam kakva je situacija i kakva iskustva imaju oni koji gledaju u prozor nacionalnog satelitskog programa RTS u drugim zemljama, ali znam da ovo što nam servira urednica tog programa, gospođa Lidija Radulović, a vezano za Sloveniju, ni približno nema tog sjaja o kojem ona govori u dva navrata u toku samo jednog meseca – aprila, ove godine.

U srpskom jeziku postoje razni  izrazi. Tako recimo za čoveka koji je mnogo putovao svetom, mnogo video i mnogo zna, kažu; on je svetski čovek.

Za prozore kažu; prozor ka istoku, prozor ka zapadu, tavanski ili podrumski prozor. Za televiziju kažu: Nacionalna, komercijalna, privatna, a  često  se upotrebljava  izraz i nacionalna, satelitska televizija RTS,  ili prozor u svet. Ni tavanski ni podrumski ni istočni ni zapadni, već prozor u svet. Prozori se otvaraju da bi u kuću ušla svetlost, ne samo dnevna već i duhovna, kulturna, informativna i istinska. Valjda zbog toga i urednici satelitske RTS kažu za svoju televiziju da je prozor u svet. Ali nije tako.

Kada čovek shvati da takav prozor ne služi svrsi objektvnog prikaza stvari odnosno propuštanja istinskih informacija svetlosne energije i kada shvati da je prozor okrenut u mračnu  stranu neistina, on ga zazida. Zbog toga sam slobodan da predložim sledeće: Da okupimo (dijasporsku) mobu, što bi se reklo u mojoj Šumadiji , pa da zazidamo (tražimo ukidanje) prozor nacionalne satelitske televizije RTS.  Šta će nama takav prozor koji donosi sve same »sjajne« neistine iz Slovenije? Šta će nama prozor kroz koji ulazi hladnoća i mraz. Zar ne bi bilo bolje da mi u dijaspori  gledamo isti program kao što ga gledaju naši u Srbiji. Ja ne znam kakva je situacija i kakva iskustva imaju oni koji gledaju u prozor nacionalnog satelitskog programa RTS u drugim zemljama, ali znam da ovo što nam servira urednica tog programa, gospođa Lidija Radulović, a vezano za Sloveniju, ni približno nema tog sjaja o kojem ona govori u dva navrata u toku samo jednog meseca – aprila, ove godine.

Ima nas još

Poznajem mnogo ljudi u Sloveniji i slobodno mogu reći da su svi oni, isto kao i ja, zgroženi  prikazanom emisijom. Zašto? Zato što znaju da Građani Republike Srbije jedva sastavljaju kraj sa krajem. Odvajaju od usta svoje dece, od svojih usta  i odriču se svega plaćajući TV pretplatu da bi u nedostatku normalnog života mogli bar nešto (reprizirano) videti i saznati o životu Srba iz ostatka sveta.  Jedino što ne žele je to da ih neko laže. A spomenuta televizija upravo to radi. Ne znam samo po kojem principu određuju sa kim će razgovarati kada dođu u Sloveniji, koga će u emisiju pozvati i u kojoj i čijoj je funkciji  predstavljanje laži i pričanje o lažnoj svetlosti. U Sloveniji ima mnogo uspešniuh ljudi. Ovde ima više od 50.000 Srba. Tu su priznati doktori, profesori, književnici, sportisti, ali isto tako i poznati i vrlo vredni preduzetnici. Ne, to ova satelitska televizija RTS ili ti prozor u svet kako sami sebe zovu, ne zna. Kako u tom slučaju mi da verujemo njoj i urednici ovog programa g- đi Radulović, kada ona ne zna sa kim treba voditi razgovore kada dođe u neku zemlju. Da li uvek sa istim ljudima ili u emisiji Srbi u svetu, treba biti predstavljeno što više uspešnih  Srba?

U Sloveniji kao da postoji samo jedan čovek i samo jedan Srbin.  Odgovorno tvrdim da su nekim slučajem u intervjuu sa ovom osobom, bile izrečene reči: raskol, nevaspitanje, sila, pretnja, finansijske malverzacije, zabrane, grupisanja, otuđivanja i neprekidni plač za srpskim dinarom i netransparentnost u radu, ne bi ništa bilo pogrešno. Ali to se ne može dogoditi, jer su svi oni, i novinar i intervjuisani, na istom zadatku. Uzeti i izneti što više iz Srbije, ogoliti i obositi je još više, a srbijanski narod potpuno baciti na kolena.  Koliko je kasirala g- đa Radulović na ime putnih troškova, dnevnica i hotelskog smeštaja, pod uslovom da nije i ona kao mnogi zvaničnici koji dođu iz Srbije u Sloveniju, iskoristila »gostoljubivost« intervjuisanog i prenoćila o trošku intervjuisanog, a samo priložila hotelske račune i opravdala putovanje. Sve je moguće, jer intrevjuisani je od konobara postao magistar, kako reče g-đa Radulović, pa se i ja setih da sam imao šanse postati magistar, ali nisam imao dovoljno para. Sve se u Sloveniji može, jer to je dežavu. To Srbi u Sloveniji znaju. Treba napomenuti da ova gospođa u Sloveniji nije bila sama, što je i logično, već je imala i svoju ekipu.

Nećemo prazne priče

E pa kad je već tako, zašto onda ta ekipa  ne poradi nešto na objektivnom informisanju  i ne progovori o uspehu i onih koje svesno ova nacinalna satelitska televizija zvana RTS ostavlja u zapećku, a Srbe iz ostatka sveta uskraćuje za informaciju o rezultatima stvarno uspešnih Srba iz Slovenije. Ovako ostaje samo bes zbog kojeg moramo zaziđivati taj RT ESOVSKI »prozor u svet«. Srbima u Sloveniji je dosta prazne priče o statusu nacionalne manjine. Istina je da ga nemamo i da nam pripada, ali upravo direktnim zalaganjem intervjuisanog, nikada ga nećemo ni dobiti. Čovek reče, (valjda gleda Šojića na RTESOVSKOJ) da ga to vredja, a zajedno sa svojim jaranima je (2008g.) nudio onoliko autonomije Srbima na severu Kosmeta, koliko Šiptarima u dolini Preševo Bujanovac i Medveđa, smatrajući da pripadnici te nacionalne manjine nemaju u tom delu Srbije apsolutno nikakva prava.  

Samo dvanaest dana kasnije, taman da se čovek odmori od ovakvih komercijalnih RTESOVSKIH satelitskih programa, a 14 aprila, koliko da ne zaboravimo, oglasi se i lepa plava voditeljka satelitskog programa RTS u emisiji Srbi u svetu. Ovaj put su bili još konkretniji. Za intervjuisanog upotrebiše reč »Sjajni Srbin iz Slovenije«. U orginalu je bilo malo drugačije, ali njihove reči  namerno preskačem da ne bi rekli da sam se okomio i na porodicu. Ne. Dotična medijska ličnost »sjajni Srbin iz Slovenije«, nije mogao propustiti priliku da se već po ko zna koji put ne pohvali svojom vikendicom u Bosni. Iz njegovog najbližeg okruženja smo čuli konstataciju da jedva čekaju da se vrate u Bosnu, pa mi onda ona briga i sikiracija za status nacionalne manjine Srbima u Sloveniji nekao izgleda kao briga za lanjski sneg. (Bez njega ćemo status dobiti lakše).

Ja lično nemam nikakvog ili samo malo dodira imam sa televizijom, i to samo onda kada me žena natera da sa nje obrišem prašinu. Ali me čudi drugo. Kako je moguće da profesinalci, koji od televizije žive, dođu u neku zemlju da snimaju bilo koju emisiju o Srbima u svetu i dođu nespremni? Ko ih plaća za to i dokle će? Zašto ne provere sve pre nego što negde odu? Zašto nam serviraju ne istinu, ili ono od čega se Srbi Slovenije još uvek  zgražavaju. Da su se malo raspitali kuda idu i da su imali profesionalni, a ne turistički cilj o trošku državljana Srbije, tačno bi znali da je intervjuisani, po ko zna koji put izjavio da se štampani mediji u Sloveniji konkretno  časopis Mostovi suočava sa problemima finasiranja. Istina je drugačija. Intervjuisani je dobio za te redizajnirane Mostove razgradnje srpstva 27.000, 00 evra. Zašto kažem razgradnje? Zato što do njih dolaze samo oni koji su bliski sa ovom sjajnom zvezdom nacionalno satelitskog programa RTS, sa koje više neću ni prašinu da brišem. Da je sjajna zvezda iz Slovenije nasuprot sebe imala prave profesionalne novinare, a ne turiste, oni bi znali taj podatak pa bi umesto što su slikali njegovu vikendicu u Bosni postavili pitanje: Koliko je Mostova za te pare odštampano? Gde se Mostovi štampaju i zašto? U koliko primeraka se štampaju? I gde su pare? Jedino bi u tom slučaju znali da nije sjajno sve ono zašta se kaže da sjaji i znali bi da srpski narod, ma gde da je nije ni lud ni glup, već samo previše tolerantan i ćuti dok mu ne dosadi. Kada dara prevrši meru, on onda odluči da zazida mračni prozor kroz koji mu dopire i ulazi laž i mrak.

Nas, 49.999 Srba u Sloveniji koji nisu sjajni zanima, da li nacionalni satelitski program RTS mora u svojim emisijama predstavljati samo »uspešne« Srbe, ako se ipak zna da je uspeh relativna stvar. Ne mogu svi biti doktori, profesori i sportisti, ali su ipak isto tako pošteni i dobri u svojim strukama: Zidar, obućar, limar šnajder itd. Pa gde su priče o tim ljudima koji svojim rukama hrane svoje porodice, koji masovno ostaju bez posla, koji trpe šikaniranja i uvrede i svojih poslodavaca i srpskih samozvanih lidera u Sloveniji, a hteli bi živeti? Za njih nema mesta nigde. Zašto? Da li vi ne verujete da i takvih Srba, radnika ima u Sloveniji, koji rade po 14. sati od nedelje do nedelje, od meseca do meseca. I koji ni dinara ne dobijaju iz Srbije već u nju unose ne kukajući da im je malo. Takvi kukaju što u Srbiju malo unose, za razliku od medijskih sjajnih zvezda nacionalnle satelitske RTS koji iz nje iznose, i uvek im  je malo.

Poruka medijima

Zdušno iz Slovenije poručujemo medijima u Srbiji, a posebno glavnom i odgovrnom uredniku satelitskog programaRTS-a sledeće:
•    Promenite politiku informisanja.
•    Objektivne i samo  proverene informacije pišite i saopštavajte.
•    Izađite iz  stranačkih okvira i pišite i emitujte onako kako diktira kodeks novinarstva.
•    Dajte nam tačnu ihformaciju na osnovu čega, ili čijeg naloga, obavljate ciljne i usmerene razgovore sa pojedincima, kada dolazite u Sloveniju.
•    Znate li za neko drugo ime u Sloveniji osim ono sa kojim ste napravili emisiju, koju ste emitovali pre dve nedelje, i razgovarali?
•    Kada će te napraviti intervju sa radnikom iz Srbije koji živi i radi u Sloveniji, a u Srbiji plaća uredno RTV pretplatu, na uštrb dugih osnovnih životnih potreba, a sa televizora skida prašinu čim dođe na kratko u maticu?
Mišljenja smo da, ukoliko se ne promeni urednička politika satelitske redakcije RTS i ne prestanu da iz rasejanja i zemlje iz okruženja Slovenije, prikazuju laž i izmišljotine, trebalo bi da udruženo sa drugima tražićemo da se za Srbe u svetu emituje isti program, kao i za Srbe u Srbiji!

Ne tražimo da nas dižete u zvezde jer znamo ko smo i šta smo, nemojte nas ni oplakivati jer  za to nema potrebe, već  samo radite svoj posao kako treba i kako je normalno. Prozor je već zazidan, a možete zazidu i skinuti ako se latite objektivnog informisanja i date nam ono što od vas tražimo – istinu.

• Dopisnik: Radovan B. Milić