Stevan Sinđelić Slovenija
Pripremila: Svetlana Vojvodić
Izlet u zloglasni i tužni hrvatski Jasenovac
Predsednik izletničkog sektora Saveza srpske dijaspore Slovenije, Brane Milutin, odgovorno je i ovoga puta organizovao izlet u čijem sastavu je bilo i đaka osnovne škole. Dakle, mladih naraštaja, koji su posebno i iznenađujuće slušali govor prof. Đorđa i Saše, veoma žalosne činjenice o Jasenovcu, jednom od najvećih stratišta genocida, najviše nad Srbima, a i ostalim narodima. Nakon položenog venca Saveza srpske dijaspore Slovenije, predsednika prof. Saše Gajića, potpredsednika Đure Tešanovića i mr. Nikole Vlahovića, izletnici su zapalili i sveće, upravo u sklopu kamenog cveta (koji simbolizira mnogo toga (smrt, rađanje…).
Ovaj značajan izlet imao je i svoj dodatni cilj, na osnovu kojega su mlade simpatizerke, Olja Milutin i Sara Gajić, veoma osećajno izrecitovali pesme autora Saše Gajića, Jasenovački sumrak i Stara majka suze roni. Nakon paljenja sveća, predsednik Saša Gajić je rekao nekoliko reči o stradanjima srpske dece i civila, te drugih, koji su stradavali bez bilo kakve presude, a razlog je bio taj što su bili pravoslavne ili neke druge vere.
Jedino su te poljane, ta okolina pravi svedok genocida nad srpskim nevinim civilima. Između ostaloga, naglasio je – svaki grumen zemlje ovde na ovim poljanama je sveti, u svakom grumenu zemlje nalazi se deo stradale dece i drugih nevinih srpskih civila, većinom Potkozarskih sela uz pet gradova banjalučkog opštinskog sreza – taj genocid nad Srbima trajao je od 1941. do 1945. godine od samonazvane Nezavisne države Hrvatske, njihovog političkog vrha i njihovih Ustaša. Puštane su tu izletničke suze žalosti, dok i same godišnje kiše upravo obuhvataju ovu okolinu sa stotinjak kvadratnih kilometara, oplakuju i one nevine stradalnike.
Dok su pojedini stariji izletnici Jasenovac posećivali tokom zajedničke države SFRJ, brzo su uvideli, da su brojne humke i ciglane zaorane, a broj stradalnika sveden na neke smešne cifre, imajući u vidu činjenične dokaze stradalih, a posebno kroz njihova imena, prezimena i adrese. Tome i nije potreban komentar, imajući u vidu povezanost nekadašnje hrvatske Gradiške sa Jasenovcom u smislu genocida. Tako su posleratne hrvatske vlasti sagradili novi grad sa nazivom Nova Gradiška, kako bi se takonazvana Stara Gradiška u svakom slučaju što pre dala u zaborav.
Kako i zašto se to sve događalo i zašto su pre toga vojno sposobni mladići i ljudi mobilisani u partizanske odrede, te rasporedima usmereni većinom u Dalmaciju ili čak još udaljenija mesta od Kozare i Potkozarja.? Sve to se događalo smišljeno, kako bi hrvatske Ustaše lakše obvladavali srpsku decu i civile, dopremajući ih u takozvanu fabriku smrti Jasenovac. Činjenica, da je svim partizanskim odredima komandu izdavao Josip Broz Tito sa svojim vrhom, a da nikada, tokom pet dugih ratnih godina, nije izdavao komandu bar za pokušaj oslobađanja Jasenovca ili bilo kog drugog zloglasnog logora koji su nikli i nicali isključivo po ND Hrvatskoj.
Činjenica da taj isti Josip Broz, tokom svoga života nikada nije posetio Jasenovac, niti se poklonio žrtvama istog zloglasnog logora. Upravo tako je ostala i istorijska činjenica o proboju logoraša u Jasenovcu, koje je pred sam kraj rata predvodio hrabri Mile Ristić, ubivši ustaškog stražara sa ciglom. Nakon čega je sa mitraljezom štitio izlaz zatvorenim logorašima. Njegova desna ruka bili su Ljubo Vranješ, Rade Kesić i drugi. Josipu Brozu – Titu se proboj jasenovačkog logora nikako nije uklapao u njegov prvobitni cilj. Tako da nije nikada, niti Milu, niti bilo kojega od tih neustrašivih junaka, tokom svog života, proglasio narodnim herojem. Čak niti odlikovao jednim od viših zaslužnih odlikovanja. Nakon oslobođenja, prestali su delovati svi ti navedeni zloglasni logori, ali im Tito nikako nije mogao odoleti, te je ponovo oformio logor u Hrvatskoj, isključivo za Srbe, nazvan: “Goli Otok”. Naravno, čineći to za svoje sopstvene interese, kako bi u »bratskoj« SFRJ nastavio mučenje i smaknuće isključivo Srba. Ovaj izlet je propratila i ekipa televizije Republike Srpske uz dostojnog prijatelja dijaspore, Borislava Švraku.
