MEĐUNARODNO TAKMIČENJE »ZLATNO PERO« Ljubljana 2019

NAJBOLJI OD NAJBOLJIH – međunarodno tradicionalno pesničko takmičenje “Zlatno pero” Ljubljana 2019.

Poštovani pesnici, u lovu na Zlatnog zmaja, u sklopu međunarodnog konkursa „Zlatno pero“ pristigli su nam vaši radovi iz: Srbije, Makedonije, Hrvatske, Austrije, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Francuske i Slovenije. Naš stručni žiri je imao težak posao, naime iz godine u godinu sve češće nam se javljaju pesnici koji su zaista „jaki“ na peru te je samim tim i posao odabira najboljih mnogo teži. Naša stručna komisija na čelu sa predsednicom, profesoricom Silvanom Aleksić, zasedala je 8. maja u Ljubljani i donela odluku o tome, ko će ove godine poneti titulu najbolji od najboljih.

Glavne nagrade:

1. Ta tvoja ljubav – Bora Živaljević Beograd
2. Igra – Biljana Milićević Banja Luka
3. Ne pitaj me zašto – Biljana Dobrilović Doboj

Dodatno značkama nagrađeni su:

1. Nemam više kome – Aleksandra Petrović Matić Bratunac
2. Pogledi rasuti po tebi – Milad Obrenović Rogatica
3. Ljubav na Moravi – Snežana Todorović Kraljevo

Iskrene čestitke. SSDS i USKS.

A sada idemo redom, upoznaćemo naše nagrađene pesnike i njihove pesme.

Lepa ljubavna pesma je danas pravi melem za ljubitelja lepo pisane reči, nadamo se da ćemo svojim izborom zadovoljiti vaš ukus.

Prvonagrađeni u veoma tesnoj konkurenciji, jeste Boro Živaljević.

 

Borivoje Boro Živaljević Rođen u seulu Štavalj u podnožju Golije sa njene jugozapadne strane,1960g.

Školovao se u Štavlju, Sjenici i Beogradu. Od 1980 živi i radi u Beogradu. Dugi niz godina bavio se fotografijom i karikaturom, objavljivao u dnevnim novinama i nedeljnicima. Bio dopisnik, saradnik nekoliko časopisa.  Poezijom i prozom se bavi od 1980 godine. 2013 osniva udruženje  pisaca koji zvanično počinje sa radom i registruje 2015  kao Udruženje pisaca ,,POETA DUNAVSKI VENAC“.

Od osnivanja je na čelu tog udruženja koje uspešno radi  i razvija se.

Svoje radove je stavio među korice tri zbirke pesama ,,Pogled sa Golije“ ,,Jecaj Pera“ i ,,Kad Pesma Plače“ kao i roman ,,Beli Karanfili“. Radovi su zastupljeni u desetine zbornika i časopisa širom regiona. Više puta pohvaljivan i nagrađivan .

TVOJA LJUBAV

Tvoja je ljubav iskrena i čista
zagrljaj nežan, a čelično jak
na usnama tvojim rosa kad zablista
svetlost ljubavna tad odagna mrak.
Ponese snaga zaljubljenog srca
odagna hladnoću i životne studi
samo za tebe snažno bije, kuca
poput bubnjeva dobuje u grudi.
Zauzdaću vetar što kroz granje huči
i zlatne uvojke sklanja sa tvog čela
to namerno radi samo da me muči
što ti lice mazi ružo moja bela.
Zakloniću sunce nek smanji svoj sjaj
Da mi ti zablistaš svetlija od njega
tvoje nežno srce zarobit ću znaj
zbog tvoje ljubavi odričem od svega.
Za tvoju ću ljubav promenit navike
odbaciti poroke noćnoga života
ne tražim izgovor i druge prilike
pristigao je moral,ljubav i dobrota.

 

Na drugom mestu našla se pesma Igra koju je napisala Biljana iz Banja Luke.

IGRA

Hajde sa mnom da zaigraš
Igru koju rijetki znaju
Na početku nađi tačku
A izgubi je na kraju
Prvo moraš naći tačku
Iza uha na mom vratu
Tu poljubi i započni
Ovu igru čudnovatu
Tad se vrijeme zaustavi
A poljupci sa tri množe
Nek pravilo isto vrijedi

Na svakom djeliću kože
Namigni mi sa ramena
pa se spusti sve do dlana
Pa uz ruku, pa niz leđa
I eto ti tobogana
Tu pravilo važi ovo
Treba da ti radi mašta
Ako smisliš nešto lijepo
Možeš da mi radiš svašta
Zagolicaj i tabane
Nađi pticu smijalicu
Pa je poslije ti ulovi
Poljupcima na mom licu
Svrati malo i u misli
Upoznaj mi narav ludu
Obavezno tu zastani
Da se snađeš u tom čudu
Ako tada ti pomisliš
Ne mogu bez šašavice
Odmah smjelo kreni dalje
Lako ćeš mi naći srce
Kad u njega sav zaroniš
pretraži mu svaki dio
Ako nigdje nema tačke
Znači da si pobjedio

Biljana Milićević, rođena je i živi u Banjaluci. U rodnom gradu je završila Osnovnu školu i gimnaziju, a trenutno je apsolvent medicinskog fakulteta. Od djetinjstva voli da čita i piše poeziju. Bila je stalni član literarne sekcije u školi i mnoge pjesme je objavila u školskim novinama i novinama za djecu. Udata je i majka dvoje djece.

„Ne pitaj me zašto“- kaže Biljana Dobrilović iz Doboja. Nismo ju pitali ali smo njenim stihovima bili očarani. Nadamo se da ćete i vi!

NE PITAJ ME ZAŠTO

Ne pitaj me zašto još mislim na tebe,
Umorni su snovi okovani zlatom,
Ali ipak dođe taj trenutak neki,
Kad na tebe mislim sve sat za satom.
I još mislim …
Ne pitaj me gdje provedoh mladost,
Teško su mi breme stavili na glavu,
Očima ne trepnuh čestito i lako,
Misleći da izabrah onu pravu stranu,
I živim starost…
Ne pitaj me kud produžih pravo,
Svi krenuše putem, lijevo ili desno,
Ja navikla da ne slijedim druge,
Moj život su moje radosti i tuge,
A put pravo nema kraja…
Ne pitaj me zašto pomislim na tebe,
Samoća je teret, uspomene teške,
U životu našem sve dođe na isto,
Misli mi se kreću kao vrteške,
I sve ukrug ide…

Biljana Dobrilović, rođena 29.03.1976. god. U Doboju.

Osnovnu školu završila u Stanarima, srednju Medicinsku završila u Banjoj Luci, Filozofski fakultet završila u Banjoj Luci, smjer razredna nastava. Radi u JU OŠ „ Vuk S. Karadžić“ u Doboju kao Profesor razredne nastave.

Poeziju piše om malih nogu. Izdala je njigu ljubavne poezije „Iskra“.

U pripremi je knjiga poezije za djecu.

Osim glavnih nagrada za naše pesnike organizator je i ovaj put pripremio zlatne značke za one koje je žiri dodatno nagradio.

O prohujaloj ljubavi pevala je Aleksandra iz Bratunca.

Aleksandra  Matić rođena u Sarajevu 16. novembra 1975. godine. Zbog specifičnih porodičnih okolnosti najranije djetinjstvo je provela u Crnoj Gori, a školovanje kasnije u Sarajevu.  Sada živi u Bratuncu. Po struci  je specijalista i analitičar za obradu voda i radi u rudniku olova i cinka Sase, zajedno sa ostalim patuljcima Srebrenice. Piše pjesme i neke druge priče.

NEMAM VIŠE KOME

Nemam više kome
A htjela bih
Iz nebeskih škrinjica
Sasuti zvjezdani prah u dlan
Pa da mi poslije milovanja svjetluca koža
I da dijamanti sa vrhova prstiju
Budu dragocjenost koju ću nositi
Na svako  ćutljivo putovanje izvan sebe

U neki novi dan
Da iz zdenca dohvatim čudotvorne kapi
I prospem ih po koži izrezbarenoj od nemira
Pa da onda saznam šta je nježnost
I kako ona klizi po mekom satenu odavde do svemira
Da iz vjetra ukradem miris jeseni
I unesem je u našu sobu
Pa da se slatkoćom raspuknutog divljeg kestena zamiriše
Svaki naš udah i uzdah
I da kažem
Nemaš ti pojma šta si ti meni
A napolju počnu da liju kiše
Mogla bih
Da iz duše posrnule otjeram tuge
Pa da se oči napune zlatnim tačkicama i vrate stari sjaj
Da dohvatim dvije ptice ispod oktobarske duge
I skrenem ih u gnijezdo toplije
Mogla bih sve što je bezgranično
Dok se pravim da ne vidim kraj
Mogla bih da zamolim ostani
U nježnosti duše ucrtan ostao prag
Čim pređeš, tu si svoj na svome
Mogla bih da kažem volim te
I samo me jednom jako zagrli
I stvarno bih htjela
Ali više nemam kome

Predivnu glosu na stihove „Ponosne pesme“ Milana Rakića poslao nam je gospodin Milad Obrenović iz Rogatice, koja naravno nije mogla ostati nezapažena.

Rođen 1954.godine u Rogatici. Osnovnu i srednju ekonomsku školu završio  rodnom gradu, a studije na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Do sada objavio 18 knjiga poezije, aforizama i pripovjetki.

Pjesme, aforizmi i pripovjetke su mu objavljeni u preko 200 Zbornika i Antologija u Srbiji, Makedoniji, Sloveniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Italiji i Libanu. Takođe su objavljivani u preko 20 novina i časopisa i 5 elektronskih časopisa.

Radovi su mu prevođeni na engleski, francuski, ruski, rusinski, makedonski, slovenački i arapski jezik.

Više puta nagrađivan za aforizme, poeziju, zdravice, epigrame i kratke priče.

Član Udruženja književnika Srbije.
Član Udruženja književnika Republike Srpske.
Član Beogradskog aforističarskog kruga.
Član Udruženja umetnika Železnica Srbije.
Živi i radi u Rogatici, Republika Srpska.

POGLEDI RASUTI PO TEBI

Ko ptice što sleću po mrvice hleba,
ko riva što prima sa pučine vale,
ko pahulje bele što padaju s neba
bezbrojne su oči po tvom stasu pale.
A oči baš hoće da zavire svuda
zadovolje svoju potrebu za glađu,
da spuste poglede na lepotu čuda
ko umorna jata na pomorsku lađu.
Gledale te tako čudom se čudile
uzduž i popreko svu te prebirale,
i ko iz sna nekog da su se budile
i, sve očarane, za trenutak stale.
I svi ti pogledi rasuti po tebi
hteli bi iz oka u srce da zađu
i postelju meku obezbede sebi
da na tebi odmor i lepotu nađu.

„Bezbrojne su oči po tvom stasu pale
ko umorna jata na pomorsku lađu
i, sve očarane, za trenutak stale
da na tebi odmor i lepotu nađu.“
Milan Rakić „Ponosna pesma“

Treću zlatni značku dobila je Snežana Todorović iz Kraljeva. Ona nam je pevala o ljubavi na Moravi.

Snežana je rođena 1957. Godine u Kruševcu.Piše poeziju za decu i odrasle.Pobednik  je 24-tog festivala pesama za decu  u Crvenki- Bulka.

Objavila je  knjigu za decu „Zemlja za snove“ . Studirala Političke nauke u Beogradu.Živi u Kraljevu sa porodicom. U pripremi je zbirka za odrasle.

LJUBAV NA MORAVI

Niz Moravu vetar priču niže
Jasika mu uspomene stiže
Kad su zore bile još rumene
Na obali divne reke njene.

Bašte cvale i bostani zreli
Tu smo nekad sedeli veseli.
Međ vrbama ljubav svoju tkali
U zvezdama sve to zapisali.

Vrba stara nove priče njiše
Kraj Morave sa pesmom uzdišem
Sunce zračak zapreo u granje
Od ljubavi tek senka ostane,

Pa sad pate obale nam rodne
Kola vita, naše njive plodne
Gde su one reči umiljate,
Zakletve i poljupci u tami
Sve ostalo u našoj Moravi,

Nosi reka priču naših dana,
Na srcu mi osta samo rana.
Na bosiljak sumrak zamiriše
Ja sve mislim moja draga diše.

Mesec zvezde potopio slavno
Čuva reka sve snove odavno.
Oj, Moravo zakletvo  pesmo
Šta smo bili a šta sada jesmo.

Nova ljubav grabi kroz tišake
Budi vrbe,ptice i plićake.
Večnom vodom nova zvezda plovi
Moja prošla,više se ne broji.

Nežna pesma teče mi kroz selo
Ljubav slavi,budi jutro belo.
Nosi svetu neke nove nada
Kiti skele i devojke mlade.

Kosu staru mesec okitio
Oj, živote gde si mladost skrio……..