Stevan Sinđelić Slovenija
Posle 530 dana suđenja, posle 169 svedoka Tužilaštva i 208 svedoka Odbrane, srpski General Ratko Mladić, Komandant Vojske Republike Srpske osuđen je od strane Sudskog veća Haškog tribunal na kaznu doživotnog zatvora.
General Mladić je optužen kao učesnik zločinančkog poduhvata za genocide, zločina protiv čovečnosti, istrebljenja, ubistva i kršenje zakona i običaja ratovanja počinjenih na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom 1992. do 1995. godine.
Haški tribunal (Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju) osnovan je Rezoluciom 827 Saveta bezbednosti, usvojene 25. maja 1993. godine. Između ostalog, javna retorika je bila da ce osobe koje su odgovorni za zločine na prostoru bivše Jugoslavije osude, sto ce doprineti uspostavljanju i održavanju mira.
Danas, posle 27. godina od izbijanja separtističkih ratova i počinjenih zločina na prostoru bivse Jugoslavie, pravda nije uspostavljena, a mir je postignut time što su SAD-NATO okuparali bivši prostor Jugoslavije.
U separatističkom ratu u Bosni i Hercegovini na strani hrvatsko-muslimanskih paravojnih i terorističkih formacija, učestvovali su SAD i pojedine evropske drzave, clanice NATO, uključujuci Nemačku i Holandiju. Sudije i Tužioci Haškog tribunala koji su sudili srpskom Generalu Ratku Mladiću su upravo iz zemalja koje su počinile nezakonitu vojnu agresije i mnogobrojne međunarodne zločine. Bio je to u stvari samo nastavak rata, sada i zloupotrebom međunarodnog prava. Zato, s pravom mnogi stručnjaci međunarodnog prava govore o Haškom tribunalu kao instrimentu rata protiv srpskog naroda.
Sastav sudija i Tižilaca koji su sudili Generalu Ratku Mladicu, osim jednog iz Južnoafričke Republike, potiču iz Sjedinjenih Američkih Država i država članica NATO. Toliko o objektivnom sudskom sastavu. Pogledajte i sami: Sudija Alfons Ori (Alphons Orie, Holandija, clanica NATO), Hristof Flige (Christoph Flügge, Nemačka, clanica NATO), Bakome Maloto (Juznoafricka Republika, bivša holandska kolonija) ; Tužioci : Piter MakKloski (Peter Mac Closky, SAD), Alan Tiger (Alan Tieger, SAD) i Dermot Gome (Dermot Goome, SAD).
Umesto pravde i proklamovanih ciljeva, Haški trebunal je postao svojevrsna SAD-NATO ratna tvorevina protiv srpskog naroda koji nije pristao na rušenje države u kojoj je živeo. U stvari, srpski narod je branio međunarodno pravo. Zločinačko saučesništvo Haškog tribunala protiv srpskog vojnog i političkog vrha, čime se želi zločinom obeležiti srpski narod, najbolje se očitava iz statistickih podataka samog Haškog tribunala :
Od 161 optuženih osoba pred Haškim tribunalom, 70% su Srbi, 20% su Hrvati, a 10% su bosanski Muslimani. Od 89 osuđenih osoba, 67 Srbi su dobili ukupno 1125 godina zatvora, 14 Hrvata 183 godine zatvora, 5 bosanskih Muslimana ukupno 41 godina zatvora.
Optužnica tereti Generala Mladića za zločin genocida u Srebrenici uprkos činjenici da podaci o broju žrtava nisu potvrđeni činjenicama, da su mnogi podaci protivrečni, optužbe izmišljene i da je problem Srebrenice postao predmet političke propagande, marketinga i zloupotrebe. Pored toga, zločini međunarodnog karaktera, uključujući genocid, ne mogu se izolovano suditi, a da se ne uzme u obzir i uzročni zločin koji je doveo do secenistickih ratova na prostoru bivse Jugoslavuije – zločin protiv mira. Pošto je zločin protiv mira počinjen od strane vrhunskih političkih ličnosti SAD i država članica Evropske zajednice, u okviru NATO, smišljeno je izostavljen iz Statuta Haškog tribunala tako da odgovorni za taj najveći međunarodni zločin neće nikada snositi pravnu odgovornost.
Funkcionisanje Haškog tribunal nema mnogo zajedničkog sa objektivnim suđenjima zasnovanim na činjenicama, na pravu i na pravdi. Tako na primer, više puta je postavljano pitanje : o objektivnosti sudija, o načinu podizanja tužbi od strane tužilastva, kao i okršenje ljudskih prava zatvorenika u toku suđenja. U nedostatku Porote, legitimno je upitati se o nacionalnosti Sudija, njihovoj religiji i etničkoj pripadnosti, jer te kategorije nesumnjivo utiču na njihove odluke. Pored toga, neizostavna su pitanja političke i finansijska zavisnost Tribunala.
Jedno od ključnih problema Haškog tribunal koji do sada nije dovoljno privukao pažnju pravnih stručnjaka, pa ni javnog mnjenja, je kršenje ljudskih prava optuženih i prikrivanje SAD-NATO zločina u SR Jugoslaviji.
Iz pomenutih razloga, smatramo da je neophodno da se formira jedna nezavisna međunarodna komisija koja će utvrditi postojanje, ili ne, krsšnja ljudskih prava zatvorenika u toku Haškog suđenja, i u koliko se uitvrdi postojanje takvih prekšaja, pozvati se na Povelju Ujedinjenih nacija i zahtevati podizanje imuniteta odgovornim Sudijama i Tužiocima i pokrenuti sudski postupak protiv njih.
Ovaj prikaz ne bi bio potpun, a da se ne ispita moguća odgovornosti članova vlada Republike Srbije. Njihova odgovornost se moze odnositi na ne kritičnu saradnja sa Haškim tribunalom koji je od svog samog svog osnivanja uočen kao Tribunal selektivne pravde, sto se najbolje ogleda u izostavljanju zločina protiv mira iz svog Statuta, zatim mnogobrojna kršenja osnovnih prava zatvorenika, kao i još uvek ne-dovoljno ispitani smrtni slučajevi zatvorenika.
Oni koji su nasilno otrgnuli Generala Ratka Mladića, Predsedinka Radomira Karadžićan Predsednika Slobodana Miloševića iz otadzbine, i zajedno sa mnogim drugim srpskim rodoljubima predali ih Haškoj nepravdi, treba da snose krivicnu odgovornost saučesništva u zlodelima Haškog tribunala. Srpskom su narodu naneli večnu sramotu izdaje.
Sima S. Mraovitch, Doktor Neurofiziologije
Naucnik u Francuskom Institutu za naucna istrazivanja, u npenziji
Predsednik Kongresa Srba Evrope, Paris
dr Dragan Pavlovic,
Profesor Anestesiologije, Halifaks, Kanada
Direktor i glavni urednik, Dialogue, Paris.
МЕЂУНАРОДНИ КРИВИЧНИ ТРИБУНАЛ ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ ТРИБУНАЛ НЕПРАВДЕ И СРАМА
После 530 дана суђења, после 169 сведока Тужилаштва и 208 сведока Одбране, српски Генерал Ратко Младић, Командант Војске Републике Српске осуђен је од стране Судског већа Хашког трибунал на казну доживотног затвора.
Генерал Младић је оптужен као учесник злочинанчког подухвата за геноциде, злочина против човечности, истребљења, убиства и кршење закона и обичаја ратовања почињених на територији Босне и Херцеговине током 1992. до 1995. године.
Хашки трибунал (Међународни кривични трибунал за бившу Југославију) основан је Резолуциом 827 Савета безбедности, усвојене 25. маја 1993. године. Између осталог, јавна реторика је била да це особе које су одговорни за злочине на простору бивше Југославије осуде, сто це допринети успостављању и одржавању мира.
Данас, после 27. година од избијања сепартистичких ратова и почињених злочина на простору бивсе Југославие, правда није успостављена, а мир је постигнут тиме што су САД-НАТО окупарали бивши простор Југославије.
У сепаратистичком рату у Босни и Херцеговини на страни хрватско-муслиманских паравојних и терористичких формација, учествовали су САД и поједине европске дрзаве, цланице НАТО, укључујуци Немачку и Холандију. Судије и Тужиоци Хашког трибунала који су судили српском Генералу Ратку Младићу су управо из земаља које су починиле незакониту војну агресије и многобројне међународне злочине. Био је то у ствари само наставак рата, сада и злоупотребом међународног права. Зато, с правом многи стручњаци међународног права говоре о Хашком трибуналу као инстрименту рата против српског народа.
Састав судија и Тижилаца који су судили Генералу Ратку Младицу, осим једног из Јужноафричке Републике, потичу из Сједињених Америчких Држава и држава чланица НАТО. Толико о објективном судском саставу. Погледајте и сами: Судија Алфонс Ори (Алпхонс Орие, Холандија, цланица НАТО), Христоф Флиге (Цхристопх Флüгге, Немачка, цланица НАТО), Бакоме Малото (Јузноафрицка Република, бивша холандска колонија) ; Тужиоци : Питер МакКлоски (Петер Мац Цлоскy, САД), Алан Тигер (Алан Тиегер, САД) и Дермот Гоме (Дермот Гооме, САД).
Уместо правде и прокламованих циљева, Хашки требунал је постао својеврсна САД-НАТО ратна творевина против српског народа који није пристао на рушење државе у којој је живео. У ствари, српски народ је бранио међународно право. Злочиначко саучесништво Хашког трибунала против српског војног и политичког врха, чиме се жели злочином обележити српски народ, најбоље се очитава из статистицких података самог Хашког трибунала :
Од 161 оптужених особа пред Хашким трибуналом, 70% су Срби, 20% су Хрвати, а 10% су босански Муслимани. Од 89 осуђених особа, 67 Срби су добили укупно 1125 година затвора, 14 Хрвата 183 године затвора, 5 босанских Муслимана укупно 41 година затвора.
Оптужница терети Генерала Младића за злочин геноцида у Сребреници упркос чињеници да подаци о броју жртава нису потврђени чињеницама, да су многи подаци противречни, оптужбе измишљене и да је проблем Сребренице постао предмет политичке пропаганде, маркетинга и злоупотребе. Поред тога, злочини међународног карактера, укључујући геноцид, не могу се изоловано судити, а да се не узме у обзир и узрочни злочин који је довео до сеценистицких ратова на простору бивсе Југославуије – злочин против мира. Пошто је злочин против мира почињен од стране врхунских политичких личности САД и држава чланица Европске заједнице, у оквиру НАТО, смишљено је изостављен из Статута Хашког трибунала тако да одговорни за тај највећи међународни злочин неће никада сносити правну одговорност.
Функционисање Хашког трибунал нема много заједничког са објективним суђењима заснованим на чињеницама, на праву и на правди. Тако на пример, више пута је постављано питање : о објективности судија, о начину подизања тужби од стране тужиластва, као и окршење људских права затвореника у току суђења. У недостатку Пороте, легитимно је упитати се о националности Судија, њиховој религији и етничкој припадности, јер те категорије несумњиво утичу на њихове одлуке. Поред тога, неизоставна су питања политичке и финансијска зависност Трибунала.
Једно од кључних проблема Хашког трибунал који до сада није довољно привукао пажњу правних стручњака, па ни јавног мњења, је кршење људских права оптужених и прикривање САД-НАТО злочина у СР Југославији.
Из поменутих разлога, сматрамо да је неопходно да се формира једна независна међународна комисија која ће утврдити постојање, или не, крсшња људских права затвореника у току Хашког суђења, и у колико се уитврди постојање таквих прекшаја, позвати се на Повељу Уједињених нација и захтевати подизање имунитета одговорним Судијама и Тужиоцима и покренути судски поступак против њих.
Овај приказ не би био потпун, а да се не испита могућа одговорности чланова влада Републике Србије. Њихова одговорност се мозе односити на не критичну сарадња са Хашким трибуналом који је од свог самог свог оснивања уочен као Трибунал селективне правде, сто се најбоље огледа у изостављању злочина против мира из свог Статута, затим многобројна кршења основних права затвореника, као и још увек не-довољно испитани смртни случајеви затвореника.
Они који су насилно отргнули Генерала Ратка Младића, Председинка Радомира Караџићан Председника Слободана Милошевића из отадзбине, и заједно са многим другим српским родољубима предали их Хашкој неправди, треба да сносе кривицну одговорност саучесништва у злоделима Хашког трибунала. Српском су народу нанели вечну срамоту издаје.
Сима С. Мраовитцх, Доктор Неурофизиологије
Науцник у Француском Институту за науцна истразивања, у нпензији
Председник Конгреса Срба Европе, Парис
др Драган Павловиц,
Професор Анестесиологије, Халифакс, Канада
Директор и главни уредник, Диалогуе, Парис.