Stevan Sinđelić Slovenija
SOLUNSKA BRAĆA
U Solunu kad ih rodi mati
nije mogla tada pomisliti,
u kelendar da će se pisati
svome rodu da će sveci biti.
Dva su brata sve mislili isto
oba srce imali su lavlje,
da urede ćirilice pismo
i odbrane svoje Pravoslavlje.
U tamnice često zapadali
da ko roblje i sužnje ih muče,
al´ zakletvu đacima su dali
svoje pismo da vole i uče.
Ćirilice – svete braće djelo,
tebe slavi Pravoslavlje cijelo.
Autor pjesnikinja: Zorka Čordašević
СОЛУНСКА БРАЋА
У Солуну кад их роди мати
није могла тада помислити,
у келендар да ће се писати
своме роду да ће свеци бити.
Два су брата све мислили исто
оба срце имали су лавље,
да уреде ћирилице писмо
и одбране своје Православље.
У тамнице често западали
да ко робље и сужње их муче,
ал´ заклетву ђацима су дали
своје писмо да воле и уче.
Ћирилице – свете браће дјело,
тебе слави Православље цијело.
Аутор пјесникиња: Зорка Чордашевић
ТАМО ДАЛЕКО
ТАМО ЈЕ СВАКА СВЕТЛИЈА ЗОРА,
ЈЕЗЕРА, РЕКЕ ДО ДИВНИХ ГОРА.
ТАМО И СУНЦЕ, ЈОШ ЛЕПШЕ СИЈЕ,
НАЈЛЕПША ЗАСТАВА, ТАМО СЕ ВИЈЕ.
ПРЕДИВНИХ СОКАКА, УЗ СРЦА ЈАКА,
ВЕСЕЉЕ ТРАЈЕ, ЧАК И ДО МРАКА.
ЧИСТИХ ИЗВОРА, ПРЕДИВНИХ ДОЛИНА
ПАМЕТНИ ЉУДИ, НАЈЛЕПШИХ ВИСИНА.
ТАМО ГДЕ ПОНОС, ЉУДИ НЕ КРИЈУ,
ГДЕ ЗДРАВА СРЦА, У ЉУДИ БИЈУ.
ТАМО ГДЕ ОБИЧАЈИ, ВЕЋ ДУГО ТРАЈУ,
ЛЕПОТЕ ЈЕСУ, У СВАКОМ КРАЈУ.
ГДЕ ВЕРУ ЉУДИ, ДОСТОЈНО ЦЕНЕ,
ГДЕ ЗБИЉА ЈЕСУ, НАЈЛЕПШЕ ЖЕНЕ.
ТАМО ГДЕ РАСТУ, НАЈЛЕПШЕ ЈЕЛЕ,
ПРЕДИВНЕ ЈЕСУ, ПЛАНИНЕ ЦЕЛЕ.
ОКОЛИНА ЧИСТА, УЗ ЛЕПО ЦВЕЋЕ,
СКРОМНИ СУ ЉУДИ, СА ПУНО СРЕЋЕ.
ТАМО ЈЕ ЗЕМЉА, ПРЕДИВНОГ СЈАЈА,
ГДЕ ВЛАДА ЉУБАВ, ДО ЦВЕТНОГ РАЈА.
ЗЕМЉА ГДЕ ИМА, БЕЗБРОЈ ЛЕПОТА,
А ЉУДЕ ДОБРЕ, ЧЕКА И СТОТА.
ГДЕ ЦВЕЋЕ ЦВЕТА, УЗ ДИВНЕ РУЖЕ,
ГДЕ ЉУДИ ЖИВЕ, БЕЗБРИЖНО ДУЖЕ.
ТА ЗЕМЉА БАЛКАНА, ПУНА ЈЕ СЛАВЕ,
ВЕЛИКА НАДА, ЗА ЉУДЕ ПРАВЕ.
СТИХОВИ ТАКО, САМИ СЕ СЛАЖУ,
ОПИСАХ ЗЕМЉУ, МЕНИ НАЈДРАЖУ.
УСКС –аутор песник: Саша Гајић
TAMO DALEKO
TAMO JE SVAKA SVETLIJA ZORA,
JEZERA, REKE DO DIVNIH GORA.
TAMO I SUNCE, JOŠ LEPŠE SIJE,
NAJLEPŠA ZASTAVA, TAMO SE VIJE.
PREDIVNIH SOKAKA, UZ SRCA JAKA,
VESELJE TRAJE, ČAK I DO MRAKA.
ČISTIH IZVORA, PREDIVNIH DOLINA
PAMETNI LJUDI, NAJLEPŠIH VISINA.
TAMO GDE PONOS, LJUDI NE KRIJU,
GDE ZDRAVA SRCA, U LJUDI BIJU.
TAMO GDE OBIČAJI, VEĆ DUGO TRAJU,
LEPOTE JESU, U SVAKOM KRAJU.
GDE VERU LJUDI, DOSTOJNO CENE,
GDE ZBILJA JESU, NAJLEPŠE ŽENE.
TAMO GDE RASTU, NAJLEPŠE JELE,
PREDIVNE JESU, PLANINE CELE.
OKOLINA ČISTA, UZ LEPO CVEĆE,
SKROMNI SU LJUDI, SA PUNO SREĆE.
TAMO JE ZEMLJA, PREDIVNOG SJAJA,
GDE VLADA LJUBAV, DO CVETNOG RAJA.
ZEMLJA GDE IMA, BEZBROJ LEPOTA,
A LJUDE DOBRE, ČEKA I STOTA.
GDE CVEĆE CVETA, UZ DIVNE RUŽE,
GDE LJUDI ŽIVE, BEZBRIŽNO DUŽE.
TA ZEMLJA BALKANA, PUNA JE SLAVE,
VELIKA NADA, ZA LJUDE PRAVE.
STIHOVI TAKO, SAMI SE SLAŽU,
OPISAH ZEMLJU, MENI NAJDRAŽU.
USKS –autor pesnik: Saša Gajić
KATASTROFALNE POPLAVE
DVE HILJADE ČETRNAESTOG LETA,
MAJSKO CVEĆE KAD NAJLEPŠE CVETA.
OLUJE SE KROZ OBLAKE PLETU,
DA UNIŠTE SRPSKU ZEMLJU SVETU.
KIŠA PADA NEKOLIKO DANA,
MUTNO SVIĆE NOVA ZORA RANA.
SVUD OPASNOST, OD VELIKIH REKA,
ZA BUJICE NESTAJE PREPREKA.
VRBAS, SAVA I UKRINA JEČE,
BILO JUTRO ILI MOŽDA VEČE.
NE PRESTAJE KIŠA SA VISINA,
IZLILA JE I SAVA I DRINA.
MUTNE REKE SVE PRED SOBOM NOSE,
ČAK I MRTVE BRZINOM ODNOSE.
POPLAVLJENI GRADOVI I SELA,
TUŽNA SRPSKA I SRBIJA CELA.
OBRENOVAC, DOBOJ I BIJELJINA,
GDE SMRT VREBA, VREDNOGA SRBINA.
KATASTROFA KOJA SE NEPAMTI,
POPLAVAMA NIKO NAKRAJ STATI.
HUČI SAVA, DRINA, KOLUBARA,
OBRENOVAC TUŽNU SLIKU STVARA.
TUŽNE ZORE SVITAŠE U GRADU,
MNOGIMA SU PREKIDNULE NADU.
ISTINA SE STIHOVIMA PIŠE,
SVIRENE SE SVUDA NEJAVIŠE.
POSLE KIŠA SA VISINSKOG SVODA,
SUNCE SIJA, SVUDA MUTNA VODA.
POTOPLJENIH U SNOVIMA OSTA,
NOĆNA TAMA I KOD REČKOG MOSTA.
NISKO PALA ZAŠTITA CIVILA,
VODA JEČI, KUĆE PREPLOVILA.
BRZO PUNI KUĆE I ULICE,
TUŠI DECU UZ POSPANO LICE.
AVIONI RUSKI BRZO STIŽU,
SPASIOCI SVE IZ VODE DIŽU.
PORODICE, KO PTICE SE SELE,
ŽALOST SRPSKE I SRBIJE CELE.
UNIŠTENO SVE ŠTO VREDNO BEŠE,
CRNI SNOVI, NIKOGA NETEŠE.
VELIKE SU ŠTETE TIH POPLAVA,
A MRTVIMA, NEK JE VEČNA SLAVA.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić
КАТАСТРОФАЛНЕ ПОПЛАВЕ
ДВЕ ХИЉАДЕ ЧЕТРНАЕСТОГ ЛЕТА,
МАЈСКО ЦВЕЋЕ КАД НАЈЛЕПШЕ ЦВЕТА.
ОЛУЈЕ СЕ КРОЗ ОБЛАКЕ ПЛЕТУ,
ДА УНИШТЕ СРПСКУ ЗЕМЉУ СВЕТУ.
КИША ПАДА НЕКОЛИКО ДАНА,
МУТНО СВИЋЕ НОВА ЗОРА РАНА.
СВУД ОПАСНОСТ, ОД ВЕЛИКИХ РЕКА,
ЗА БУЈИЦЕ НЕСТАЈЕ ПРЕПРЕКА.
ВРБАС, САВА И УКРИНА ЈЕЧЕ,
БИЛО ЈУТРО ИЛИ МОЖДА ВЕЧЕ.
НЕ ПРЕСТАЈЕ КИША СА ВИСИНА,
ИЗЛИЛА ЈЕ И САВА И ДРИНА.
МУТНЕ РЕКЕ СВЕ ПРЕД СОБОМ НОСЕ,
ЧАК И МРТВЕ БРЗИНОМ ОДНОСЕ.
ПОПЛАВЉЕНИ ГРАДОВИ И СЕЛА,
ТУЖНА СРПСКА И СРБИЈА ЦЕЛА.
ОБРЕНОВАЦ, ДОБОЈ И БИЈЕЉИНА,
ГДЕ СМРТ ВРЕБА, ВРЕДНОГА СРБИНА.
КАТАСТРОФА КОЈА СЕ НЕПАМТИ,
ПОПЛАВАМА НИКО НАКРАЈ СТАТИ.
ХУЧИ САВА, ДРИНА, КОЛУБАРА,
ОБРЕНОВАЦ ТУЖНУ СЛИКУ СТВАРА.
ТУЖНЕ ЗОРЕ СВИТАШЕ У ГРАДУ,
МНОГИМА СУ ПРЕКИДНУЛЕ НАДУ.
ИСТИНА СЕ СТИХОВИМА ПИШЕ,
СВИРЕНЕ СЕ СВУДА НЕЈАВИШЕ.
ПОСЛЕ КИША СА ВИСИНСКОГ СВОДА,
СУНЦЕ СИЈА, СВУДА МУТНА ВОДА.
ПОТОПЉЕНИХ У СНОВИМА ОСТА,
НОЋНА ТАМА И КОД РЕЧКОГ МОСТА.
НИСКО ПАЛА ЗАШТИТА ЦИВИЛА,
ВОДА ЈЕЧИ, КУЋЕ ПРЕПЛОВИЛА.
БРЗО ПУНИ КУЋЕ И УЛИЦЕ,
ТУШИ ДЕЦУ УЗ ПОСПАНО ЛИЦЕ.
АВИОНИ РУСКИ БРЗО СТИЖУ,
СПАСИОЦИ СВЕ ИЗ ВОДЕ ДИЖУ.
ПОРОДИЦЕ, КО ПТИЦЕ СЕ СЕЛЕ,
ЖАЛОСТ СРПСКЕ И СРБИЈЕ ЦЕЛЕ.
УНИШТЕНО СВЕ ШТО ВРЕДНО БЕШЕ,
ЦРНИ СНОВИ, НИКОГА НЕТЕШЕ.
ВЕЛИКЕ СУ ШТЕТЕ ТИХ ПОПЛАВА,
А МРТВИМА, НЕК ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић