Stevan Sinđelić Slovenija
Pripremio: mr. Sci. Slobodan M. Čurović Apis
Zapadna civilizacija , pogotovo u 21. vijeku sva je stala u riječ imati, gdje gotovo da je iščiljela bilo kakva prirodnost i emotivnost. Zapad je u ozbiljnoj krizi, samopouzdanje koje se ograničava na materijalnom poljuljano je, kriza identiteta je sve vidljivija i razornija. Pojedinac iscrpljen , umoran od stalnog disciplinovanja socijalnim šemama traži neko utočište. Lojalan svom povinovanju „demokratiji“, on grčevito traga za osloncem, kada je svaka kriza, ne samo ekonomska nego prije svega moralna očiglednija uslužni lanac sistemu pukao je, kao što je „pukao“ i mentalni sklop čovjeka Zapada koji je brojkama novca i naviknutom pragmatičnošću, nenaviknut na suočavanje sa samim sobom, sa svojim sve više nadolazećim strahovima za egzistenciju, nenaučen za razgovor sa sobom i sa drugima. Nepovjerljiv da bude samo u tom neprekidnom lancu služenja Sistemu i povinovanja, isfrustiran …Zapad je priča o bolesniku koji je na aparatima, gotovo na izdisaju. Svako nezadovoljstvo zajednicom dovodi do vješto smišljenih (vještačkih) kriza i podrivanja ekonomija (Grčka, Kipar, Portugalija), gdje se plasira priča da je to sastavni dio globalne krize. Bajka o jednom ujedinjenom čovječanstvu, moneti izblijedjela je.
Zato Zapad nikad nije mogao razumjeti ljude sa Istoka i taj sudar civilizacija, kulturoloških i semantičkih vrijednosti , nije ni do danas dao spasonosno rješenje.
Familijarno na Zapadu u mjeri krvne zajednice ne postoji u tom vidu kao kod nas Srba, ili Rusa.Zato i nerazumijevanje, neprestani oprez pred vitalnošću prije svega ljudskih i intelektualnih resursa Istoka, nas Slovena.
Mi , Srbi danas se ne uklapamo u taj novi Evropski, usrećiteljski projekat. Mi Srbi danas smo razvodnjeni, mlaki u patriotizmu, sve više prihvatajući izvoz i KOLONIZOVANJE ŠUNDOM NAZOVI EVROPSKIH VRIJEDNOSTI, kroz različite rialitije, ili kako je dalekovidni i i brinovidni otac Justin Popović jednom rekao: “Mi bedni SRBI POSTAJEMO Roblje Tv…..
Zato svoj bezosjećaj za porodicu, zajednicu krvnog srodsta, koja počiva na razumijevanju, slozi, SISTEM pronevjerenih očekivanja hoće da iseli, premjesti u male narode, drobeći ih muljačom drskosti, arogancije i cinizma, upravo onim atributima na kojima počiva zapadni svijet.
Zato hoće po svaku cijenu da stvara tu „familijarnost“ različitih duhovnih sistema malih naroda, držeći ih u šaci, navodno da će suprotstavljene i podijeljene usrećiti i uvesti na neka sporedna vrata, posluge u tu veliku obećavajuću Porodicu Evrope, da neprirodno postane prirodno i realno, robotizovati ih da žive lažnoj ljubavi, kličući velikoj Ideji jednakosti, bratstva i slobode., koja je falsifikovana i prostituisana, potrošena.Nepomirljive onda uvesti u nove ratove, uz stare zađevice, uz fatalne posljedice.
Unija prvo ekonomski uništava male ekonomske sisteme a zatim od ogladnjelih čipizacijom stvara zavisnike, davanjem kredita tako da one preostali dio žive u dužničkom (teško otplativom ) ropstvu. Sa takvim obogaljenim narodima čiji je najvažniji zadatak da zaborave na istoriju u ime Univerzalne istorije poravnanja, gdje ništa nije bitno i gdje podjednako su na cijeni i dželat i žrtva , najlakše je manipulisati. Takvi unakaženi sistemi, marionetske vlade ne mogu se skriti od stalnog nadgledanja svevidećeg oka , što je obilježje masonerije a kasnije i satanluka, nemilosrdno se eksperimentiše i truju se laboratorijskim virusima tzv, gripova (ptičjih , mišjih, svinjskih itd. Da bi farmaceutska industrija profitirala oni prethodno inficiranim sistemima i narodima izvoze vakcine kojima je uglavnom prošao rok i na taj način vrše apsolutnu kontrolu nataliteta.
Virusizacija je sljedeći korak, gdje mali narodi konačno gube identitet i postaju bezoblična masa, razduhovljena, dezorijentisana, sa svim devijantnim oblicima ponašanja koji se podrazumijevaju kao razumljivi i poželjni ka krajnjem cilju jednom gospodaru , samom Satani. Kada nakaznost postane zakonomjernost, kada morbidnost postane jedini legitimitet onda će iz pomiješane i zbutnjane Pandorine kutije dozirati se jedan po jedan rat, da bi napokon i vojna industrija bila u igri sticanja profita , na nesrećama zavađenih i obespravljenih, izloženih brutalnoj „kulturnoj“ kolonizaciji.
Naročita pažnja posvećuje se školskim sistemima koji se moraju prilagođavati zapadnom miljeu, preprati i modelovati svojevrsnog klona, koji će kao svoj najveći uspjeh smatrati prezrenje svojih korijena, jezika, crkve, porodice, čipovan blještavilom laži i mimikrije zapadnog svijeta., lovilica ljudskih duša. Razrovati školski sistem, vaspitanje karikirati, namjerno zaboravljati najvažnije datume i stvoriti anacionalno-snobovskoa pokoljenja. Paletom različitih mogućnosti biometrijom, identifikacionom kontrolom, gdje je u središtu 666, ta velika, nezasita zvijer ime epojedinca, njegovu biografiju će poništiti a takva jedinka biće broj, isprazno tijelo i ništa više.
Svaki sistem pa i evropskih preoblikovanja i usitnjavanja ima nadsistem kojem se pokorava i služi a to je diktatura Amerikanijata, koji je posebno osjetljiv na bilo kave vidove liberalizma i intelektualizma i gdje samo kontrolisana , tetovirana sloboda ima primat. Pokornost je prvo pravilo po kojem moraju da se upravljaju mali narodi, pa tako i čemerni Srbi. Sve priče o ličnom, koektivnom dostojanstvu i istorijskom pamljenju, za Evropu su zamorne i neshvatljive. Ko se ne uklopi u taj sistem unaprijed je osuđen na propast i velike patnje. Zahtjevi i pritisci su takvi i toliki, (bezobrazni) da ih niko normalan ne bi prihvatio. To klatno strave naročito lebdi nad malim pravoslavnim narodima, u treenutku kad ono postaje živonosna voda i vitalna religija i na širim prostorima, kao pečat trajne istine.
Na žalost Srbi nijesu kao Jevreji ništa naučili iz svojih tragičnih istorijskih trenutaka, iz neprestanog smanjivanja i otanjenja, nijesu znali da se iz bespuća upute pravim putem.Tome je svako kumovao i komunizam, koji je desetkovao Srbe i sunovratio, sakrio međaše i naše svetonosce i svjetlonoasce i gdje se partijskim zakletvama i plenumima ubijao čovjek u čovjeku, do gole i porazne istine golih otoka.
Svaki rat je bio nova srpska stradalnica , nova mazohistička avantura gdje je Evropa poturala Srbe kao topovsko meso, biletaralnu štetu (i gdje je ginula do posljednjeg Srbina ), tako da ne čudi što će Čerčil, kada je čuo za stradanje planirane srpske mladeži i nepotrebne pogibije na Sremskom frontu, sa urođenim nadmenim, engleskim cinizmom reći: “Što se trava više kosi, bolje će da raste.“ Da smo ranije poslušali riječi ministra unutrašnjih dela Garašanina (u razgovoru sa francuskim konzulom Fabrom, 1848’, neke stvari bile bi nam jasnije. Garašanin veli: “Ne govorite mi o Englezima, mi se nećemo njima obraćati, engleska vlada nas nije nikada razumela i engleska je neprijateljski raspoložena prema nama…“
(Srpski književni glasnik, Beograd , knjiga 26, januar-april 1929, str. 203.). Tako je oduvijek bilo, Nijesu nas razumjeli , nijesu željeli da nas razumiju iako smo bili saveznici u oba rata .
U tome je i naša greška, nekadri da promislimo i spoznamo koji je naš nacionalni cilj.Mi ni danas nemamo taj cilj.Ni momente koje smo krvavo plaćali , nijesmo znali da racionalno iskoristimo. Završetak Prvog svjetskog rata, na krilima Vaskrsa srpske armije , ni blistave pobjede na Ceru, Kolubari, nijesu nas otrijeznile, jer uvijek su nam bliže bile maglovite teorije jugoslovenstva, preteče evrounizacije, kasnije mondijalizacije, (te najveće srpske zablude ) nego sopstveni interesi, svoj put.
Čašćavali smo druge (Hrvate, Slovence) nekom unitarnom zajednicom darovali smo im države iako smo još od Berlinskog kongresa bili politički subjekat na mapi Evrope.Ponavljanje naivnosti postaje glupost, zakon neotrežnjenih. Samo onaj koji nema čega da se sjeća nema čemu da se nada, treba prihvatiti obrazac tzv . nivelisane istorije, objektivne istorije za koju ništa nije važno, niti se moralo tako desiti,.
Mi smo izbačeni iz kolosjeka značajnih faktora jer nijesmo bili skloni manipulacijama političkog trgovišta, nesvjesni da ne postoje (u našoj emotivnoj percepciji) vječiti prijatelji.Nijesmo imali osjećaj za vrijeme, za istorijski trenutak, jer smo bili opčinjeni vođama i vođicama prema kojima onaj Domanovićev slijepac i ne vidi tako loše.
Kroz mnoštvo dobro finanasiranih Soroševih nevladinih organizacija, tajnih društava i masonskih agenata ovi izvoznici demokratije vršljaju terenom i vrbuju opčinjene Zapadom, (kroz pedantne edukacije i prepranje mozga ,zarad ličnih karijera uvodeći ih u drugačiji duhovni ambijent), kidišu na zdravu porodicu da je raskomataju, a glasnogovornici postaju njihovi plaćenici i najtvrdokorniji izvođači takvih prljavih demokratskih poslova.
КРИЗА ИДЕНТИТЕТА И ПУСТОШНА ДУХОВНОСТ ЗАПАДА
Припремио: мр. Сци. Слободан М. Чуровић Апис
Западна цивилизација , поготово у 21. вијеку сва је стала у ријеч имати, гдје готово да је ишчиљела било каква природност и емотивност. Запад је у озбиљној кризи, самопоуздање које се ограничава на материјалном пољуљано је, криза идентитета је све видљивија и разорнија. Појединац исцрпљен , уморан од сталног дисциплиновања социјалним шемама тражи неко уточиште. Лојалан свом повиновању „демократији“, он грчевито трага за ослонцем, када је свака криза, не само економска него прије свега морална очигледнија услужни ланац систему пукао је, као што је „пукао“ и ментални склоп човјека Запада који је бројкама новца и навикнутом прагматичношћу, ненавикнут на суочавање са самим собом, са својим све више надолазећим страховима за егзистенцију, ненаучен за разговор са собом и са другима. Неповјерљив да буде само у том непрекидном ланцу служења Систему и повиновања, исфрустиран …Запад је прича о болеснику који је на апаратима, готово на издисају. Свако незадовољство заједницом доводи до вјешто смишљених (вјештачких) криза и подривања економија (Грчка, Кипар, Португалија), гдје се пласира прича да је то саставни дио глобалне кризе. Бајка о једном уједињеном човјечанству, монети изблиједјела је.
Зато Запад никад није могао разумјети људе са Истока и тај судар цивилизација, културолошких и семантичких вриједности , није ни до данас дао спасоносно рјешење.
Фамилијарно на Западу у мјери крвне заједнице не постоји у том виду као код нас Срба, или Руса.Зато и неразумијевање, непрестани опрез пред виталношћу прије свега људских и интелектуалних ресурса Истока, нас Словена.
Ми , Срби данас се не уклапамо у тај нови Европски, усрећитељски пројекат. Ми Срби данас смо разводњени, млаки у патриотизму, све више прихватајући извоз и КОЛОНИЗОВАЊЕ ШУНДОМ НАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ВРИЈЕДНОСТИ, кроз различите риалитије, или како је далековидни и и бриновидни отац Јустин Поповић једном рекао: “Ми бедни СРБИ ПОСТАЈЕМО Робље Тв…..
Зато свој безосјећај за породицу, заједницу крвног сродста, која почива на разумијевању, слози, СИСТЕМ проневјерених очекивања хоће да исели, премјести у мале народе, дробећи их муљачом дрскости, ароганције и цинизма, управо оним атрибутима на којима почива западни свијет.
Зато хоће по сваку цијену да ствара ту „фамилијарност“ различитих духовних система малих народа, држећи их у шаци, наводно да ће супротстављене и подијељене усрећити и увести на нека споредна врата, послуге у ту велику обећавајућу Породицу Европе, да неприродно постане природно и реално, роботизовати их да живе лажној љубави, кличући великој Идеји једнакости, братства и слободе., која је фалсификована и проституисана, потрошена.Непомирљиве онда увести у нове ратове, уз старе зађевице, уз фаталне посљедице.
Унија прво економски уништава мале економске системе а затим од огладњелих чипизацијом ствара зависнике, давањем кредита тако да оне преостали дио живе у дужничком (тешко отплативом ) ропству. Са таквим обогаљеним народима чији је најважнији задатак да забораве на историју у име Универзалне историје поравнања, гдје ништа није битно и гдје подједнако су на цијени и џелат и жртва , најлакше је манипулисати. Такви унакажени системи, марионетске владе не могу се скрити од сталног надгледања свевидећег ока , што је обиљежје масонерије а касније и сатанлука, немилосрдно се експериментише и трују се лабораторијским вирусима тзв, грипова (птичјих , мишјих, свињских итд. Да би фармацеутска индустрија профитирала они претходно инфицираним системима и народима извозе вакцине којима је углавном прошао рок и на тај начин врше апсолутну контролу наталитета.
Вирусизација је сљедећи корак, гдје мали народи коначно губе идентитет и постају безоблична маса, раздуховљена, дезоријентисана, са свим девијантним облицима понашања који се подразумијевају као разумљиви и пожељни ка крајњем циљу једном господару , самом Сатани. Када наказност постане закономјерност, када морбидност постане једини легитимитет онда ће из помијешане и збутњане Пандорине кутије дозирати се један по један рат, да би напокон и војна индустрија била у игри стицања профита , на несрећама завађених и обесправљених, изложених бруталној „културној“ колонизацији.
Нарочита пажња посвећује се школским системима који се морају прилагођавати западном миљеу, препрати и моделовати својеврсног клона, који ће као свој највећи успјех сматрати презрење својих коријена, језика, цркве, породице, чипован бљештавилом лажи и мимикрије западног свијета., ловилица људских душа. Разровати школски систем, васпитање карикирати, намјерно заборављати најважније датуме и створити анационално-снобовскоа покољења. Палетом различитих могућности биометријом, идентификационом контролом, гдје је у средишту 666, та велика, незасита звијер име епојединца, његову биографију ће поништити а таква јединка биће број, испразно тијело и ништа више.
Сваки систем па и европских преобликовања и уситњавања има надсистем којем се покорава и служи а то је диктатура Американијата, који је посебно осјетљив на било каве видове либерализма и интелектуализма и гдје само контролисана , тетовирана слобода има примат. Покорност је прво правило по којем морају да се управљају мали народи, па тако и чемерни Срби. Све приче о личном, коективном достојанству и историјском памљењу, за Европу су заморне и несхватљиве. Ко се не уклопи у тај систем унапријед је осуђен на пропаст и велике патње. Захтјеви и притисци су такви и толики, (безобразни) да их нико нормалан не би прихватио. То клатно страве нарочито лебди над малим православним народима, у треенутку кад оно постаје живоносна вода и витална религија и на ширим просторима, као печат трајне истине.
На жалост Срби нијесу као Јевреји ништа научили из својих трагичних историјских тренутака, из непрестаног смањивања и отањења, нијесу знали да се из беспућа упуте правим путем.Томе је свако кумовао и комунизам, који је десетковао Србе и суновратио, сакрио међаше и наше светоносце и свјетлоноасце и гдје се партијским заклетвама и пленумима убијао човјек у човјеку, до голе и поразне истине голих отока.
Сваки рат је био нова српска страдалница , нова мазохистичка авантура гдје је Европа потурала Србе као топовско месо , билетаралну штету (и гдје је гинула до посљедњег Србина ), тако да не чуди што ће Черчил, када је чуо за страдање планиране српске младежи и непотребне погибије на Сремском фронту, са урођеним надменим, енглеским цинизмом рећи: “Што се трава више коси, боље ће да расте.“ Да смо раније послушали ријечи министра унутрашњих дела Гарашанина (у разговору са француским конзулом Фабром, 1848’, неке ствари биле би нам јасније. Гарашанин вели: “Не говорите ми о Енглезима, ми се нећемо њима обраћати, енглеска влада нас није никада разумела и енглеска је непријатељски расположена према нама…“
(Српски књижевни гласник, Београд , књига 26, јануар-април 1929, стр. 203.). Тако је одувијек било, Нијесу нас разумјели , нијесу жељели да нас разумију иако смо били савезници у оба рата .
У томе је и наша грешка, некадри да промислимо и спознамо који је наш национални циљ.Ми ни данас немамо тај циљ.Ни моменте које смо крваво плаћали , нијесмо знали да рационално искористимо. Завршетак Првог свјетског рата, на крилима Васкрса српске армије , ни блиставе побједе на Церу, Колубари, нијесу нас отријезниле, јер увијек су нам ближе биле магловите теорије југословенства, претече евроунизације, касније мондијализације, (те највеће српске заблуде ) него сопствени интереси, свој пут.
Чашћавали смо друге (Хрвате, Словенце) неком унитарном заједницом даровали смо им државе иако смо још од Берлинског конгреса били политички субјекат на мапи Европе.Понављање наивности постаје глупост, закон неотрежњених. Само онај који нема чега да се сјећа нема чему да се нада, треба прихватити образац тзв . нивелисане историје, објективне историје за коју ништа није важно, нити се морало тако десити,.
Ми смо избачени из колосјека значајних фактора јер нијесмо били склони манипулацијама политичког трговишта, несвјесни да не постоје (у нашој емотивној перцепцији) вјечити пријатељи.Нијесмо имали осјећај за вријеме, за историјски тренутак, јер смо били опчињени вођама и вођицама према којима онај Домановићев слијепац и не види тако лоше.
Кроз мноштво добро финанасираних Сорошевих невладиних организација, тајних друштава и масонских агената ови извозници демократије вршљају тереном и врбују опчињене Западом, (кроз педантне едукације и препрање мозга ,зарад личних каријера уводећи их у другачији духовни амбијент), кидишу на здраву породицу да је раскоматају, а гласноговорници постају њихови плаћеници и најтврдокорнији извођачи таквих прљавих демократских послова.