Nekada davno sam cuo/procitao da je dovodjenje u zabludu posebno kaznjivo ukoliko to radi pravnik koji pritom koristi svoju struku kao argument i postavlja se kao autoritet za sva pravna pitanja.
Upravo tako se dogodilo i među nama u Sloveniji. Nikola Todorović pravnik po struci i nelegitimni predstavnik Srba iz Slovenije doveo je u zabludu celokupnu srpsku javnost u ovoj podalpskoj zemlji o tobožnjoj krivici pisca ovih redova .
O čemu se radi?
Krajem maja 2010. pravnik Todorović je preko advokatske kancelarije Steve Radovanovića iz Ljubljane podneo tužbu protiv mene Radovana Milića, pod optužbom da sam izvršio krivično delo uvrede po tački I,II, III 160 člana KZ –1 Republike Slovenije. Po ovoj optužbi je moguće izricanje novčane kazne ali i kazne zatvora do tri godine.
Naime, slovenački nedeljni list »Mladina« pisao je u aprilu mesecu 2010 godine o štetnom i nezakonskom ugovoru sa kojim su kako je napisano »birokrata« Todorović sa svojim saradnicima, a koji pri tom ne poznaju svoj posao, uspeli »nategnuti« ministra kulture Vaska Simonitija. Nedelju dana ranije, slovenački nedeljnik »DEMOKRACIJA« je takođe pisao o dvostrukoj ulozi Nikole Todorovića. Po tvrdnjama urednika »DEMOKRACIJE« pravnik Todorović je podnosio tužbe protiv Ministarstva u kome je zaposlen, a posle toga je svojim vezama uspevao izdejstvovati da se te tužbe reše pozitivno, zapravo onako kako je to on zamislio i kako mu je odgovaralo.
I jedno i drugo pisanje u medijima o čoveku koji se samoinicijativno predstavljao kao srpski deputat bilo je sramno za sve Srbe, jer se nikako nismo hteli niti smeli poistovetiti sa takvom ličnošću. Ujedno bi to bila i trajno otežavajuća okolnost i poguba da nas Srbe iz Slovenije bilo gde i bilo kada predstavlja takav profil ličnosti.
Protiv nedemokratskog i nasilnog načina imenovanja Nikole Todorovića na mesto delegata iz Slovenije u Srbiji iskreno sam se borio i tim činom najverovatnije izazvao njegov bes i ljutnju , a naročito njegovu želju za osvetom. Posebno je bio ponižavajući način i metod kojim je »večiti« i sporni predsednik korumpiranog Saveza Srpskih Društava Slovenije progurao Todorovića u Skupštinu Dijaspore i Srba iz regiona, a Todorović kao »iskusan« pravnik i demokratski opredeljen čovek to sa lakoćom i bez pardona prihvatio. Radilo se o svim drugim načinima i metodama osim demokratskog.
Umesto da bi pravnik Todorović podneo tužbu protiv novinara »Mladine« Simona Karduma i protiv administratora nedeljnika »Demokracija«, on se odlučuje da tuži mene koji sam na osnovu tekstova iz navedenih listova napisao svoj članak i objavio ga u elektronskom časopisu Saveza Srpske Dijaspore Slovenije. Kukavičkim postupkom i nedostatkom hrabrosti da se kao pravnik uhvati u zapleteni pravni koštac sa navadenim slovenačkim novinarima Slovencima koji su prvi o njemu pisali, samoizabrani delegat koga niko živ u Sloveniji ne priznaje za svog predstavnika pa čak ni Savez koji ga je izgurao, u međuvremenu su ga izbacili, donosi odluku da se obračuna samnom sa Srbinom kako bih ja jednom zauvek ućutao i prestao da osporavam njegovu samoizabranu ulogu – jednočinku. Svestan da je izgubio autoritet u Savezu Srpskih Društava Slovenije, koji usput rečeno ni sam nema autoriteta među Srbima, a željan pozicije i publiciteta, Todorović shvata da sam ja taj koji uporno podseća Srbe iz celog sveta da on Nikola Todorović može jedino legitimno predstavljati samoga sebe i svoje pogrešne odluke, a nikako 60.000 Srba.
Zbog toga sam morao biti bilo kako i na bilo koji način ućutkan, a tužba i moguća trogodišnja zatvorska kazna kojom mi je zaprećeno, po njegovom mišljenju bila bi samo jedan od načina i prva varijanta da ućutim. Bar za sada.
Njegov naum nije mu doneo željeni cilj, jer je presudom Okružnog suda iz Ljubljane od 23. marta 2012. tužba advokatske kancelarije Radovanović koja je zastupalia Nikolu Todorovića protiv mene u potpunosti odbačena . Odlučeno je da pravnik Todorović mora platiti sve nastale sudske troškove, a pri tom i moje troškove koje su mi tom tužbom učinjeni.
Dovođenjem javnosti u zabludu o mojoj krivici od strane »iskusnog« pravnika Todorovića i advokatske kancelarije Radovanović iz Ljubljane koji su pritom koristili svoju struku kao argument zastrašivanja i ućutkivanja, Okružni sud u Ljubljani je tužbu u potpunosti odbacio zbog pravničkog neznanja.
Na taj način su stvoreni uslovi da tražim i zahtevam javno izvinjenje od samozvanog delegata, a pritom i pravnika Nikole Todorovića. Smatram da je to mnogo bolje i jednostavnije, nego da se Srbi međusobno ulažu tužbe po belom svetu.
U svemu tome je najzanimljivije da Nikola Todorović samoizabrani delegat u Skupštini Dijaspore i Srba iz regiona, a pored toga i pravnik koji više decenija živi i radi u Evropi nikada nije uspeo da se oslobodi osmanlijske poslovice “Kadija te tuži, kadija ti sudi” koja je i danas živo prisutna u novodobnom bosanskom jeziku.
Evropa je Evropa. Ona ne poznaje Kadije niti ih Kadije zanimaju, ona sudi po zakonima. Unapred se izvinjavam čitaocima ako nisam koristio ispravnu pravnu terminologiju.
Koristim priliku da se javno zahvalim Pravnom sektoru Saveza Srpske Dijaspore Slovenije , a ujedno i predsedniku Saveza Srpske Dijaspore Slovenije Saši Gajiću sa saradnicima koji su mi pružili nesebičnu pravnu pomoć i zaštitu u ovom slučaju.
15. maj 2012
Radovan B. Milić