Japan: Radioaktivnost plaši svet

Piše: N. STANKOVIĆ

Iako su reaktori povezani i sve je bliže puštanje struje u nuklearku, strepnje zbog radijacije se ne smiruju. Radioaktivni cezijum 137 deluje preko 200 godina

Provera radijacije je neophodna

DUGOOČEKIVANA, ohrabrujuća vest iz Fukušime, koja je dan ranije najavljivana, u utorak je i zvanično potvrđena – svih šest reaktora povezano je električnim vodovima, i preostala je još provera pumpi pre nego se struja ponovo pusti u nuklearni kompleks, čime će biti omogućeno hlađenje pregrejanih reaktora i bazena sa iskorišćenim nuklearnim gorivom. Iako će proći još nekoliko dana pre nego što se ova akcije sanacija nuklearke okonča, svet je sada samo na korak da ovu opasnu epizodu ostavi iza sebe i izbegne reprizu černobiljske nesreće.
Ali jedan drugi strah, strah od radioaktivnih materija koje je Fukušima do sada posejala u okolinu, ne prestaje da se širi. Najviše Azijom, jer su od utorka mnoge zemlje pooštrile kontrolu hrane uvezene iz Japana.
Stručnjaci najviše zaziru od tri radioaktivne supstance, joda 131, cezijuma 134 i cezijuma 137, koji mogu godinama kasnije da izazovu različite vrste raka.

JOD 131 IZNAD NORMALE U UZORCIMA japanskog mleka, u proseku je utvrđen nivo joda 131 od 1.210 Bekerela po kilogramu – znatno iznad dozvoljene najviše vrednosti u EU od 500 Bekerela. U japanskom spanaću je utvrđeno prosečno 10.450 Bekerela joda 131 po kilogramu, što je preko pet puta iznad limita EU. Olakšavajuća okolnost je da ova supstanca ima vreme poluraspadanja od samo osam dana, što znači da je potrebno 80 dana da izgubi svu radioaktivnost.
Naročito brine cezijum 137, zato što on dugo opstaje u prirodnoj sredini i može da izazove probleme stotinama godina. Vreme poluraspadanja ovog elementa, odnosno opadanja njegove razorne moći na polovinu, iznosi 30 godina, a najmanje 240 godina je potrebno da se radioaktivnost sasvim izgubi.
Visoke vrednosti cezijuma 137 izazivaju oštećenje DNK, njegovu mutaciju koja kasnije može da dovede do raka. Deca i fetusi su pod najvećim rizikom od radioaktivnosti, zato što se njihove ćelije umnožavaju brže od ćelija odraslih.
Druga opasna radioaktivna supstanca, cezijum 134, ima vreme poluraspada od dva časa, a potrebne su dve decenije da postane bezopasan.
Prema dosadašnjim procenama, u snažnom zemljotresu i cunamiju, koji su 11. marta pogodili Japan i zemlju doveli na ivicu nuklearne katastrofe, poginulo je ili nestalo skoro 22.000 ljudi, a 319.000 njih je evakuisano.
Oko 2,4 miliona ljudi, pri tom, nema pristup pijaćoj vodi, a oko 221.000 domaćinstava je bez električne energije. Jaka ledena kiša proteklih dana je dodatno otežala humanitarnu krizu. I kao da sve to nije dovoljno, u utorak su dva snažna zemljotresa (6,6 i 6,4 stepena po Rihteru) u razmaku od nekoliko sati opet zatresla tlo na severoistoku Japana, unoseći dodatni nemir.

SRBIJA ZA JAPAN AKCIJA pomoći za Japan u Srbiji svakoga dana dobija novi impuls. Do utorka je na posebnom žiro-računu našeg Crvenog krsta sakupljeno 63.768.218,98 dinara. Na humanitarni broj 2001 upućeno je 110.000 SMS poruka. Cilj akcije je da se novac u što kraćem roku dopremi do ugroženog stanovništva, pa će Crveni krst Srbije, s obzirom na to da su već prikupljena značajna sredstva, tokom sledeće nedelje novac primljen do tog trenutka, konvertovati i poslati Crvenom krstu Japana.

NEGATIVNI UTICAJI

KAKO vreme prolazi, sve se više pomaljaju ekonomske nedaće u Japanu, nastale kao posledica zemljotresa. Prema dosada poznatom, proizvođači elektronske opreme i automobila su, izgleda, najpogođeniji posledicama katastrofe. Japan učestvuje sa oko 20 odsto u proizvodnji informatičkih čipova u svetu, a lane je izvezao elektronske delove u vrednosti od 62,4 milijarde evra.
Iako je znatan deo Japana pošteđen razaranja, nestašica električne energije uslovila je da se proizvodni procesi smanje ili ukinu, što je slučaj sa “Sonijem” u pet njegovih fabrika, i to u centralnom i južnom delu zemlje.

I u “Kenonu” su obustavili svu proizvodnju fotografskih aparata, najmanje do kraja nedelje, i istakli da je nestašica goriva poremetila isporuku proizvoda i sprečila određen broj radnika da dođu na posao.

U “Nikonu”, konkurentu tog proizvođača opreme za snimanje, saopštili su da se nadaju da će do kraja meseca moći ponovo da uspostave proizvodnju u svim svojim fabrikama u Japanu, ali i upozorili da bi uspostavljanje punih proizvodnih kapaciteta moglo da bude otežano zbog prekida struje i nestašice delova.