Stevan Sinđelić Slovenija
Najskuplja prirodna katastrofa na svetu: 300 milijardi dolara. Prisilne sahrane u masovne grobnice uništavaju svetu tradiciju
Privremeno sahranjivanje u masovnim grobnicama
Prema izveštajima agencija
Tokio – Crni dim izdiže se iznad trećeg bloka havarisane atomske centrale „Fukušima”, a radnici koji rade na hlađenju reaktora ponovo su evakuisani.
I dok jer novi zemljotres jačine 4,7 stepeni Rihtera juče pogodio severoistočni deo Japana, Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da je na 20 kilometara od kompleksa „Fukušima Daiči” zabeležena radijacija koja je 1.600 puta veća od normalnog nivoa.
Vlada je ranije naredila evakuaciju u krugu poluprečnika 20 kilometara od nuklearke i upozorila ljude koji žive na rastojanju između 20 i 30 kilometara od elektrane da ostanu u kućama.
Javnost strahuje od povećanog nivoa radijacije pošto je tokijski Biro za vodu saopštio da je nivo radioaktivnog joda u uzorcima vode u nekim delovima prestonice dva puta veći od dozvoljenog.
SAD su u međuvremenu postale prva zemlja koja je stopirala uvoz hrane iz zone radijacije u Japanu. Američka Uprava za hranu i lekove juče je objavila da se zabranjuje uvoz mleka, povrća i voća iz četiri japanske prefekture, prenosi Rojters.
Direktna šteta koju su Japanu naneli katastrofalni zemljotres i cunami mogla bi dostići 309 milijardi dolara, što bi bila najskuplja prirodna katastrofa na svetu, procenila je juče japanska vlada.
Ova procena pokriva štetu pričinjenu putevima, zgradama, fabrikama i drugoj infrastrukturi i premašuje štetu od 100 milijardi dolara koju je naneo zemljotres u Kobeu 1995, koja je do sada bila najveća.
U procenjenu sumu nisu uključeni gubici u ekonomskoj aktivnosti zbog prekida isporuka električne struje ili šireg uticaja krize u atomskoj elektrani „Fukušima”, prenosi AP. Katastrofa je promenila neke ustaljene običaje. Japanci kremiraju mrtve, ali normalni sistem ne može da izađe na kraj sa posledicama zemljotresa i cunamija od 11. marta, koji su prema dosadašnjem bilansu odneli više od 9.400 života, dok se 15.000 ljudi još vode kao nestali, podseća AFP.
S obzirom na to da su mrtvačnice prenatrpane, a da krematorijumi ne mogu da održe trku sa brojem mrtvih, japanske vlasti su odlučile da preduzmu drastičan korak sahranjivanja u masovne grobnice kao privremeno rešenje i privremena počivališta.
Desetine najjednostavnijih sanduka spuštene su juče u masovnu grobnicu u Higašimacušimi na severoistoku Japana.
Na japanskim pogrebima postoji mešavina religije i tradicije, umrli leži sa glavom okrenutom ka severu zbog buđenja, a zatim sledi ceremonija u kojoj se pali tamjan, a sveštenik peva budističke „sutre”.
Posle kremacije, porodica uzima ostatke kostiju iz pepela i dodaje ih prisutnima, od jednog do drugog, a zatim ih stavlja u urnu koja pre stavljanja u zemlju stoji nekoliko sedmica u kući na nekoj vrsti oltara.
Prema rečima opštinskog zvaničnika Hacuhira Konoa, plan za žrtve cunamija je da njihovi ostaci budu ekshumirani kada situacija bude koliko toliko normalna i kada porodicama bude dozvoljeno da ih kremiraju po sopstvenim ritualima. Nije jasno da li će za to biti potrebni meseci ili čitave godine.
Širi se strah od radioaktivne hrane
Polako se poboljšava situacija u oštećenoj nuklearnoj elektrani u Japanu
Sumnja da su namirnice kontaminirane: japanska prodavnica u Hong Kongu Foto Rojters
Prema izveštajima agencija
Tokio – Dok je japanski premijer Naoto Kan juče saopštio utešne vesti da se situacija u oštećenoj nuklearnoj elektrani „polako, ali stalno poboljšava”, japanska i svetska javnost sve je zabrinutija opasnošću da ljudi u Japanu i regionu koriste hranu koja je kontaminirana povećanom radijacijom.
Iako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) juče najpre objavila kako je otkrivanje radioaktivnosti u hrani, nakon što je zemljotres u Japanu oštetio nuklearnu elektranu „Daiči”, u prefekturi Fukušima, ozbiljniji problem nego što je prvobitno procenjivano, nekoliko sati kasnije portparol regionalne kancelarije SZO za zapadni Pacifik Piter Kordingli je ublažio ovu izjavu. On je dodao da je SZO pri prethodnom saopštenju mislila ne na nivo kontaminiranosti hrane nego na činjenicu da je radioaktivnost nađena u hrani izvan evakuacione zone prečnika 30 kilometara.
„To je mnogo ozbiljnije nego što je bilo ko mislio prvih dana, kad smo smatrali da ta vrsta problema može da bude ograničena na 20 do 30 km (od nuklearke)”, kaže Piter Kordingli, portparol regionalne kancelarije SZO za zapadni Pacifik, prenosi Rojters.
Prema njegovim rečima, „kratkotrajna izloženost kontaminiranom hranom ne izaziva momentalni rizik za zdravlje”.
Slučajevi kontaminiranog povrća, mleka, vode, ali i prašine već izazivaju zabrinutost u regionu, uprkos uveravanjima japanskih zvaničnika da nivo radioaktivnosti nije opasan. Očekuje se da japanska vlada naredi dodatne restrikcije korišćenja hrane iz Fukušime i obližnjih prefektura, budući da je već zabranila prodaju sirovog mleka i spanaća iz jednog obližnjeg regiona.
Južna Koreja je najavila da će uvesti strožu proveru znakova radijacije u hrani uvezenoj iz Japana i da će biti proveravana eventualna radioaktivnost ne samo japanskih svežih poljoprivrednih proizvoda, već i sušenih prehrambenih proizvoda i druge prerađene hrane.
Kordingli ističe da SZO ne raspolaže nikakvim dokazima da je kontaminirana hrana iz Fukušime stigla do drugih zemalja, ali „da se može pretpostaviti da je nešto od radioaktivne hrane izašlo iz tog regiona”. On dodaje da je sada čak nemoguće znati da li radioaktivni materijal, utvrđen u nekim vrstama japanske hrane, uopšte potiče iz nuklearke „Daiči”.
Američki Stejt department je saopštio da SAD obezbeđuju kalijum-jodid za američko osoblje i njihove porodice koje žive u Tokiju i drugim delovima Japana, kao preventivnu meru u zaštiti od izlaganja radioaktivnom zračenju.
„Za sada niko ne treba da koristi kalijum-jodid. U slučaju oslobađanja radioaktivnih materija, odlazak u sklonište, odnosno napuštanje ugrožene oblasti i dalje su glavna sredstva zaštite”, ističe se u saopštenju, prenosi Rojters.
Kalijum-jodid može da dovede do zasićenja štitne žlezde i spreči apsorpciju radioaktivnog joda, što dugoročno može da umanji opasnost od pojave raka, ukoliko se primeni pre ili ubrzo nakon izlaganja radioaktivnim materijama, navodi Rojters.
S druge strane, u nuklearci se nastavljaju napori radnika da poprave sva oštećenja na šest reaktora. Kablovi sa strujom danas su povezani sa svih šest reaktora u japanskoj nuklearnoj centrali oštećenoj u zemljotresu i cunamiju pre deset dana, a japanski premijer Naoto Kan je izjavio da se situacija u nuklearci polako, ali stalno, poboljšava.
Operater „Električne kompanije Tokio” rekao je da su poslednja dva reaktora priključena na struju sa glavnog kabla. To su najviše oštećeni reaktori centrale „Fukušima” reaktori 3 i 4, rekao je zvaničnik kompanije na brifingu za novinare.
Kompanija sada ispituje oštećenja na sistemima za hlađenje reaktora i drugim mašinskim odeljenjima pre nego što pokuša da ih snabde strujom. Za sada samo funkcioniše oprema u reaktoru broj 5 koji koristi struju sa glavnog voda, ali je on bio i najmanje oštećen, rekao je zvaničnik kompanije.
„Smatramo da smo došli u situaciju gde smo veoma blizu potpunog stavljanja pod kontrolu stanja” oko reaktora, rekao je zamenik sekretara kabineta Tecuro Fukujama.
Međutim, njegov optimizam nedugo zatim pomračila je vest da se iz reaktora broj tri diže stub dima i da su radnici koji su radili na saniranju stanja povučeni iz nuklearne centrale.
Agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost Japana saopštila je da u incidentu nije bilo povređenih i da nivo radijacije nije značajno promenjen. Dim, koji je primećen iznad bazena u kojem se čuva iskorišćeno nuklearno gorivo, iščezao je posle dva sata, a uzroci njegove pojave se istražuju, saopštila je „Električna kompanija Tokio”.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Jukija Amano istakao je juče u Beču da, kao posledicu katastrofe u nuklearnoj elektrani „Fukušima”, ova institucija UN treba da preradi međunarodne standarde u vezi s nuklearnom bezbednošću.
Aktuelni pravilnik reflektuje realnosti osamdesetih godina prošlog veka, a ne 21. veka, naglasio je Amano, koji je izvestio članice Saveta direktora IAEA o svojoj poseti Japanu. I uloga IAEA u pogledu nuklearne bezbednosti i međunarodni standardi bi posle Fukušime trebalo ponovo da budu razmotreni, ocenio je on.
N. R.
——————————————
Novi bilans poginulih: 18.400
Fukušima – Japanska policija je juče procenila da je oko 18.400 ljudi poginulo u dvema katastrofama – zemljotresu i cunamiju – koje su 11. marta zadesile severozapadnu obalu te zemlje, prenosi Beta. Japanske vlasti su saopštile da se broj žrtava s brojem nestalih popeo na 21.911 ljudi. Svetska banka je takođe procenila da će za obnovu razrušenih delova Japana biti potrebno 235 milijardi dolara.