Intervencija u Libiji podelila svet

18. mart 2011.

Različiti stavovi posle odluke Saveta bezbednosti UN o uvođenju zone zabranjenog leta. Klintonova: Konačni rezultat odlazak Gadafija. Nesaglasje u NATO i EU

Različiti stavovi i mišljenja o intervenciji u Libiji

Libija

PENTAGON je spreman da izvrši narađenja u vezi sa Libijom. Francuska i Britanija spremne su za udare. NATO završava planove za “odgovarajuću akciju”. Iako ni u Savetu bezbednosti UN, ni u NATO, ni u Evropskoj uniji nema jednoglasja za vojnu intervenciju protiv Libije – uzdržane su, ili se protive, Rusija, Kina, Nemačka, Turska, Brazil, Indija – deo zemalja je izrazio odlučnost za akciju. Posle odobrenja vojne akcije protiv Gadafijevih snaga u Savetu bezbednosti UN u Njujorku, prst Zapada je, rečju, na obaraču vazdušnih udara protiv Libije.

NATO: Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je posle sastanka ambasadora NATO-a u Briselu, da Alijansa završava planove za “odgovarajuću akciju” u Libiji, ali da nije doneta odluka o učešću NATO-a u vojnim operacijama, jer se Turska i Nemačka zasad protive intervenciji. Diplomate smatraju, međutim, da ni Nemačka ni Turska neće blokirati eventualnu akciju ostalih članica Alijanse.

SAD: Dok američka administracija razmatra planove učešća u sprovođenju zone zabrane leta nad Libijom, američki državni sekretar Hilari Klinton poručuje da “konačni rezultat” rezolucije UN mora da bude odlazak Gadafija.

NEMAČKA PROTIV: NEMAČKA je bila među pet zemalja koje su se uzdržale od glasanja za rezoluciju Saveta bezbednosti UN. Upozorivši na “značajne rizike i opasnosti”, nemački ministar inostranih poslova Gvido Vestervele je rekao da nemačke trupe neće učestvovati u vojnoj intervenciji. U Nemačkoj je stacionirana trećina posada “avaksa” kojim NATO 24 časa nadgleda Libiju.
Uoči najavljenog obraćanja naciji predsednika Baraka Obame o Libiji, Pentagon je objavio da je spreman da izbede naređenja u vezi sa ovom zemljom

BRITANIJA: Premijer Dejvid Kameron najavljuje da će Britanija “u narednim satima” poslati borbene avione kako bi pomogla da se uvede zona zabrane leta nad Libijom. Kameron je rekao da se radi o spasavanju života i zaštiti naroda u Libiji i insistirao da nije reč o “izboru vlasti u Libiji”.

ITALIJA: Nudi vojne baze. Vazdušna baza Sigonela na Siciliji, koja pruža logističku podršku Šestoj floti američke mornarice, jedna je od najbližih baza NATO Libiji i mogla bi da bude iskorišćena za bilo kakvu vrstu vojne operacije.

ŠPANIJA je ponudila baze i trupe za operaciju.

KANADA planira da pošalje šest borbenih aviona “CF-18”.

NORVEŠKA je saopštila da će učestvovati u operaciji.

BELGIJA će poslati šest aviona “F16”.

DANSKA čeka odobrenje parlamenta da se uključi u akciju sa svojim “F-16” avionima.

POLjSKA je ponudila logističku podršku, ali ne i učešće u borbenim operacijama.

ARAPI: Arapska liga tražila je od međunarodne zajednice da uvede zonu zabrane leta nad Libijom. Među mogućim učesnicima akcije iz arapskih država pominju se Jordan, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati, kako bi se pokazalo da pobunjenici imaju podršku drugih zemalja regiona.

ANALITIČARI: Tvrde da Francuska, Britanija i njihovi saveznici čine korak u nepoznato, preduzimajući vojnu intervenciju na Libiju koja može da vodi u sukob bez kraja. Drugi kažu da Zapad nije imao izbora.

************************************************

FRANCUZIMA DATA ULOGA SVETSKIH ŽANDARA

ČIM je doneta odluka u Savetu bezbednosti UN o dozvoli napada na Libiju u slučaju povrede zone zabranjenih letova, Francuska je ušla u žive diplomatske aktivnosti, da bi se utvrdila strategija i obezbedila podrška za eventualnu akciju.
Pre nego što je u petak iz zvaničnog Tripolija stigla najava o prestanku svih vojnih aktivnosti, saznalo se da Francuska namerava da ekspresno organizuje sastanak na kojem bi se u Parizu okupili predstavnici EU, Afričke unije i Arapske lige, s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom. Pošto su u Parizu procenjivali da praktično više nema vremena za gubljenje, moguće je da sastanak bude organizovan kao video-konferencija ili telefonom.

Zvanični Pariz je još pre desetak dana prvi zatražio vojnu intervenciju protiv Gadafijevog režima. Na nedavnom ministarskom sastanku G 8 u Parizu, početkom nedelje, francuski šef diplomatije Alen Žipe je zažalio što već tada nije bila postignuta saglanost o radikalnom rešenju.
U Parizu, međutim, ne žele da im se prilepi etiketa “svetskog žandarma”, pa su insistirali na dogovoru i ubeđivanju. Sada kada je dobijeno “zeleno svetlo” iz Njujorka, krenula je, preko Pariza, serija kontakata na četiri kontinenta.
Francuska je, u petak, tokom dana, vršila konsultacije pre svega sa Saudijskom Arabijom i Katarom, kao saveznicima iz arapskog sveta za eventualnu vazdušnu intervenciju protiv Libije. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je u petak pre podne organizovao i vanredni sastanak u Jelisejskoj palati na kom su učestvovali premijer, ministar odbrane i šef generalštaba, dok je tokom dana vanredno okupljanje održano i u premijerovoj kancelariji.

***************************************************

RUSIJA: REZOLUCIJA JE POČETAK NOVOG RATA

RUSIJA ne planira da učestvuje u mogućim vojnim operacijama u Libiji. Rukovodstvo Rusije smatra da bi to dovelo do novog krvoprolića. Za rukovodstvo u Kremlju je važno da ono nije usamljeno i da su protiv ratnih operacija Kina i Nemačka, Indija i Brazil.
Ruski vojni eksperti ocenjuju da usvojena Rezolucija u Savetu bezbednosti o zabrani letenja nad Libijom daje mogućnost za vođenje ratnih operacija protiv te zemlje. Dakle, to može biti povod da se bombarduju libijski položaji.
Očekivalo se da Rusija neće iskoristiti svoje pravo veta u SB OUN nego će biti suzdržana zato što u Kremlju smatraju da je “Gadafi politički mrtvac”. U Moskvi ističu da je sva odgovornost i rizik sad na SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj koje su insistirale da se usvoji rezolucija koja predviđa i mogućnost vojne intervencije.
Predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti Vitalij Čurkin izjavio je da “je preovladao zanos nekih članova SB da iskoriste šeme upotrebe sile”. Čurkin je istakao da delovi rezolucije “otvaraju vrata za to da se izvedu opsežne vojne operacije”, iako su se za vreme rasprave mogla čuti obećanja da ih neće biti.
Komentator agencije RIA Novosti Nikolaj Troicki smatra da usvojena rezolucija znači početak rata, a takvo mišljenje dele i mnogi moskovski politikolozi.

NEMAČKA PROTIV: NEMAČKA je bila među pet zemalja koje su se uzdržale od glasanja za rezoluciju Saveta bezbednosti UN. Upozorivši na “značajne rizike i opasnosti”, nemački ministar inostranih poslova Gvido Vestervele je rekao da nemačke trupe neće učestvovati u vojnoj intervenciji. U Nemačkoj je stacionirana trećina posada “avaksa” kojim NATO 24 časa nadgleda Libiju

KLINTON: NASTAVIĆEMO PRITISAK VAŠINGTON – Američki državni sekretar Hilari Klinton izjavila je u petak da SAD nisu impresionirane odlukom o prekidu vatre koju su objavile vlasti u Tripoliju i ponovila da će SAD nastaviti pritisak na libijskog lidera Moamera Gadafija da ode sa vlasti.
– Nećemo biti impresionirani rečima, treba da vidimo akcije na terenu, a to još uopšte nije jasno – rekla je Klintonova posle susreta sa zamenikom irskog premijera Eamonom Gilmorom. – Nastavićemo da radimo sa našim partnerima u međunarodnoj zajednici da bismo izvršili pritisak na Moamera Gadafija da ode i da bismo podržali legitimne težnje libijskog naroda.