GLEDAM

GLEDAM  ZEMLJU, GLEDAM OKOLINU,
GLEDAM NAŠU, DIVNU OTADŽBINU.

UDOLINE I NJENE VISINE,
ISTORIJA KROZ GLAVU MI SINE.

PRISETIH SE, NAŠIH VELIKANA,
VITEZOVA, KOJI NISU SNAMA.

DIVNIH SNOVA I POLJA KOSOVA,
MANASTIRTA U SRCU OD BOLA.

VIDIM STVARNOST, SRBIJA JE NOVA,
SRBIJA JE ZEMLJA BEZ KOSOVA.

NA DALJINI SUNCE JE OD SJAJA,
DOSTOJANSTVO LJUDSKIH UZDISAJA.

UZ LEPOTE SVAKOG SRPSKOG KRAJA,
GDE SE ŽIVI, DALEKO OD RAJA.

GLEDAM NEBO, VISINSKOGA SVODA,
PONOS LJUDI UZ NACIJU RODA.

VIDOKRUGA SAD SU LJUDI NOVI,
MOŽDA PLAČU, NAŠI PRADEDOVI.

NAD PLANINOM, NEBO GRLI STENE,
A KOD SRBA, ŽIVE USPOMENE.

Pesnik: Saša Gajić