Stevan Sinđelić Slovenija
Autor: Savez srpske dijaspore Slovenije
Identitet čoveka pokazuju činjenice uz stvarno ogledalo istine.
Pitamo se koliko vredi reč, a koliko potpisani ugovor (pogodba)?
Prošlogodišnji lokalni izbori gradske opštine Ljubljana, a uz to i učešće za »Jankovićevu listu«, koja je pobedila. Dakle za Ljubljanskog gradonačelnika ponovo se našao u fotelji Zoran Janković. Savez srpske dijaspore Slovenije, njeni članovi, pridruženi članovi (6.379) simpatizeri i prijatelji neće da kriju, da su upravo njemu i njegovoj listi namenili veći broj svojih glasova. Dakle, počnimo redom. Uložili smo molbu 2008. godine ljubljanskoj opštini, tačnije njenom odeljenju za kulturo za iznajmljivanje primernih prostora za lakše izvođenje aktivnosti svojih11 društava i pridruženog članstva. Istini za volju, imali smo skromne prostore, koje nam je iznajmio Institut Prevent iz Ljubljane za rok od 10 godina oko 30 m/2.
Veliko razumevanje do mladih i značaja našeg Saveza te slaboj financijskoj situaciji, prostori su bili besplatni, pa čak i osnovno održavanje (troškovi telefona, struje, grejanja itd.) nije nam bilo potrebno plaćati. Odgovori sa opštine stizali su veoma brzo, naravno za nas negativni. Činjenično, brojna druga društva (hrvatska, bošnjačka, albanska, romska, mađarska, italijanska) dobili su primerne prostore na više lokacija i koriste ih dugi niz godina bez problema, pa i ako brojno nemaju zakonske osnove za to. Za bolju demonstraciju u Sloveniji postoji oko 6.000 različitih društava, udruženja ili saveza, od kojih su aktivnija dobila i posebni status društva državnog interesa po Zakonu o društvima R. Slovenije, takvih je oko 150. Naravno takav status dodelilo je i našem Savezu srpske dijaspore Slovenije i Udruženju srpskih književnika Slovenije. Značajno za takav status jesu i pojedine zakonske privilegije, od kojih ćemo navesti pojedine i to: besplatna upotreba državnih prostora ili površina (80. člen ZUJIK), besplatna pravna pomoć 4. tačka. 10. člana Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (Uradni list RS, št. 96/04 in 23/08), oslobađanje plaćanja upravnih taksi Zakon o upravnim taksama (Uradni list RS, št. 42/07, 126/07) itd. Videvši, da nam se pojedini koji takvog statusa nemaju smeju i mi smo počeli malo neuobičajnim dozvoljenim zakonskim postupcima zahtevati dodelu primernih prostora od gradske opštine Ljubljana, na čijoj regiji smo i registrovani. Te kao takvi na kraju dobijemo ponudbe, za prostore na različitim lokacijama Ljubljane (na Vodovodnoj ulici, Vojkovoj, Tržaškoj, Celovškoj itd. Kada smo saznali, da su ponuđeni prostori već u planu prodaje, zatražili smo prostore koji nisu predviđeni za prodaju.
Tvrdo obećanje opštinskih činovnika bilo je, da su takvi prostori u zgradi Celovške ceste 122 (Ljubljana-Šiška oko 66 m/2). Odmah nakon toga, vodstvo naše dijaspore pogledalo je navedene prostore, koji su izgledali kao svinjac, oronuli zidovi, neokrečeni, neofarbana stolarija i radijatori, bez poda ili linoleuma (kakvih 30 godina) nisu bili uređivani za normalnu upotrebu. Pitali smo nadležne u opštini – da li će financirati adaptaciju? Odgovorili su da neće, da to moramo sami urediti svojim financijskim sredstvima ako želimo da ih koristimo. Dakle, na osnovi same lokacije, prizemlja, posebnog ulaza i drugih bitnijih karakteristika, potpisali smo pogodbu za rok od 5 godina, te pristupili uređivanju. Verujte, teško je to išlo, slaba financijska situacija u savezu, a računi su počeli dolaziti mesečno u poprečju oko 650,00 evra za (struju, grejanje, odvoz smeća, telefon, internet itd.) mada u prostorima još nismo bili. Prostore smo uređivali tako da smo prikupljali dobrovoljni prilog članstva. Pošto situacija i ovde u Sloveniji nije idealna (velika nezaposlenost, a male plate i onih koji rade) tako da smo opremanje izvodili oko dva meseca.
Moramo napomenuti, da u savezu imamo i jedan broj penzionisanih invalida rada, čija su primanja minimalna, a dostojnost velika, te su i sami skromnim iznosima sufinancirali adaptaciju. Verujte, da smo nakon adaptacije iznajmljenih prostora bili veoma srećni i ponosni. Pošto nam je kroz delovanje glavni cilj i bio, da očuvamo svoje kulturno – verske tradicije, jezik i običaje te da se lakše povezujemo sa našim Srbima iz Srpske, Srbije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i preostale evropske dijaspore. Naravno kao najbrojnija nepriznata manjina u Sloveniji, borimo se za svoja prava, kao što ih imaju i druge priznate manjine te da se prizna i naša manjina. Po našim podacima u Sloveniji trenutno živi više od 250.000 pravoslavaca. Organizovali smo skromnu zakusku i piće i pozvali srpskog sveštenika i ljubljanskog paroha Perana Boškovića, koji se ljubazno odazvao i prostore osveštao. Naravno, obavestili smo ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića da smo prostore uredili za bivanje te pozvali i njega na tu skromnu proslavu. Imenovani se pozivu nije odazvao, niti se opravdao po nekom logičnom pravilu. Pa ipak mislimo, da je za njega bila značajna informacija, da su iznajmljeni prostori uređeni, te nam je kakav mesec nakon toga dao tromesečni rok da se iselimo (pogodba tožioca stranke br.: 35280-124/2010-1 od 25.10.2010 i njeni otkaz br.: 352-79/2011-1 od 29.07.2011).Gore smo naveli da imamo status društva državnog interesa (Odločba MK RS št.: 0140-20/2010/11 z dne 07.07.2010) i kao takvi pravni osnov za besplatne prostore, za koje zakon nije predvideo natečajna čekanja i prijave.
Navedena pogodba bila je potpisana i overena za rok od (5) pet godina gradonačelnik u otkazu nije ni nagovestio, da nam daju druge slične prostore, nego da čekamo nove raspise i da pokušamo učestvovati za nove dodele. Mada pogodba u svom 12-stom članu govori kako će obe strane rešavati nastale nesuglasice sporazumno, a ako to ne bi bilo moguće onda putem nadležnog suda u Ljubljani. Otkaz iz prostora potpisao je i overio samo imenovani gradonačelnik Zoran Janković, koji je istovremeno putem svoje pravne službe zatražio od Okrajnog suda u Ljubljani prisilnu izvršbu. Dakle prisilnu izvršbu koju je sud poništio (Sklepom Opr. št. V P 2378/2011) odlukom protiv koje tužitelj nema pravne osnove za pritužbu, nego je sud prihvatio kao uloženu tužbu protiv za ispražnjenje iznajmljenih već adaptiranih prostora, a stim je navedeni Sud pozvao naš Savez u ovom pogledu tuženu stranku, da u roku od 30 dana odgovori na uloženu tužbu. Naravno, to smo realizovali uz brojne dokaze te specifikaciju adaptacijskih troškova koji su nastali u direktnoj varijanti 17.970,00 evra, a indirektnoj prelazi 25.000,00 evra pošto imamo biblioteku »VUK KARADŽIĆ«, čije knjige trebaju posebnu brigu oko pakovanja i prevoza.
Što je posebno potrebno naglasiti, gradonačelnik Zoran Janković u imenu opštine izvršio je prodaju navedenih adaptiranih prostora, pre nego je Okrajni sud u Ljubljani počeo sa raspravama, a kada je verovatno uvideo da je bilo potrebno pre zakonsko prostore isprazniti, počeli su nas zvati na razgovore te nam ponudili prostore na prvom spratu u zgradi Linhartove ulice 13 Ljubljana – Bežigrad. Moramo priznati, da nam lokacija donekle odgovara ali molimo Vas – da li je primerna biblioteka na II. spratu bilo koje zgrade, a uz to još da i portir zadržava (legitimiše) članove i slično? Dogovorili smo se na sastanku, te ipak potpisali novu pogodbu za navedene prostore sa naše strane 16.11.2011., a sa druge moramo sačekati dobru volju gradonačelnika Zorana Jankovića. Dugo sačekivani odgovor od odgovornih navedene opštine na napravljenu štetu došao je nerazumljiv, da oni nisu ništa krivi i da ne misle ništa snositi, pa čak niti deo od navedenog.
Dopis od 04.11.2011 preuzet 09.11.2011 poslan preko advokata Antona Grilca iz Ljubljane klijenta i novog vlasnika kupljenih prostora g. Jovana Lambića iz Ljubljane, koji zahteva hitno ispražnjenje navedenih prostora u suprotnom da mu plaćamo mesečni iznos za upotrebu od 1.500,00 evra. Verujemo, da tome nije potreban komentar. Mi razumemo novog vlasnika, ali i on treba razumeti nas. Ovaj postupak je već od početka počeo voditi između ostaloga i Zaštitnik ljudskih prava u Sloveniji.
Početkom ove godine bili smo kod gradonačelnika Zorana Jankovića u vezi javnih natečaja za kulturu ljubljanske lokalne opštine, te želeli saznati kao već petu godinu na svim opštinskim raspisima, da ni jednom našem društvu nije bilo omogućeno projektno sufinanciranje. Razgovor uz njegove činovničke favorite (zamenika Jani Mdorndorfera i načelnika za kulturu Bojana Grilca) ličio je na sve ali ne na i na razuman razgovor. Bilo je to kao u onoj priči – dođi pa ćeš videti. Ipak su bili toliko »dobri«, da su nam pokazali vrata. Čak je i kritika pala zašto se mi uopće pritužujemo. Izgleda da im je smetala dobivena presuda jednog od naših društava Udruženja srpskih književnika Slovenije na Upravnom sudu.
Upravo smo 19.11.2011 od navedenog suda dobili predlog o Mediaciji, što znači da sud ipak bez ročišta, a na osnovi dovoljnih dokaza pokušava primeran dogovor obe upletene strane uz sudsko prisustvo. Na osnovi svega navedenoga, a uz postupanje ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića po našem predmetu smatramo da je imenovani izvršio uz pojedine svoje favorite osnovane sumnje o kršenjima slovenskog Ustava, njegovih članova broj: 14, 15, 21, 22, 25, 34, 63, te preuzetu Okvirnu konvenciju za zaštitu narodnih manjina I. poglavlje član 1, 2, i 3, kao i II. poglavlje član 5. Te da je zloupotrebio svoj položaj i zakonska prava po 261. Članu ZK, kršio ravnopravnost po 266. Članu ZK, dalje kršio ljudsko dostojanstvo sa zloupotrebom svoga službenog položaja ili službenih prava po 270. Članu ZK, te da je izvršio krivični postupak po napravljenim osnovama sa planiranim dogovorom po članu 20. i članu 25 (Krivičnog zakona) KZ., te osnovanu sumnju Zakona o zabrani diskriminacije. Napomena, u tekstu nismo otkrivali pojedine dokaze, koje ćemo kada to bude trebalo predočiti sudu, tako isto tužbu za krivična kršenja Zakona još nismo uložili, sačekujući završetak postupaka sudske Mediacije.
Datum objave: 22.11.2011