DA LI ZNATE U KAKVOJ MI ZEMLJI ŽIVIMO?

Bilo je potrebno 5.000 policajaca i žandara da bi se odigrao meč između crveno i crno-belih. Toliko je izgleda potrebno da bi se u Srbiji živelo normalno. Sada od toga političari prave medijsku halabuku. Grize ih valjda savest što su i u fudbal, kao i u sve drugo, pustili kriminalce i mafijaše, pa sada ne mogu odatle da ih isteraju.

A jedan od uslova za EU jeste potiskivanje mafije i korupcije iz našeg života. A to se radi na srpski način, Verici Barac borcu protiv korupcije se ne da da radi, a kriminalcima se daju fudbalski klubovi i navijači da se bave mafijaskim poslovima. Kako svi od toga po malo žive, niko neće u konačan obračun sa mafijom, koja sedi i u FSS-u i u strankama.

Umesto teskog obračuna mi sve pretvaramo u sprdnju, pa su se poslanici parlamenta borili za prava huligana, prilikom glasanja za izmenu zakona radi njihovog kažnjavanja. A protivnici Parade ponosa su ministra policije Ivicu Dačića, zbog dugog pendreka imenovali za gej ikonu.

Imamo mi tih ikona jako mnogo, ali im se slabo klanjamo. Bogoljub Karić, begunac od pravde sahranio je oca Janićija u porti Pećke patrijaršije. Valjda je mislio da će jednog dana, kada se vrati iz bežanije, postati patrijarh. Ja nemam takve ambicije, da budem politicar, mafijaš, begunac, patrijarh, jer se samo trudim da budem normalan…

Srećno!