„У СЛАВУ СВЕТОГ САВЕ СЕРБСКОГ“

Заједничким напорима Регионалне друштвене организације «Обједињење Срба», фолклорног друштва „Тамо далеко» и «Сербског земљачества“, по благослову Његовог Високопреосвештенства Представника Патриарха Српског при Патриарху Московском и све Русије епископа Моравичког Антонија, сагласношћу Амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића у свечаној сали Амбасаде Србије у Москви 25. јануара 2014. године са почетком у 17 часова успешно је реализована још једна Светосавска академија „У СЛАВУ СВЕТОГ САВЕ СЕРБСКОГ“

Руски хор је на српском језику отпевао Химну Светога Саве Сербског.

Са поздравним говором О духовним аспектима Св. Саве Сербског говорио је Владика Антоније. Са беседом о Св. Сави Сербског обратио се присутнима  амбасадор Србије у Русији г-н Славенко Терзић.

Ученици школе «Невен» учитељице Данице рецитовали су стихове посвећене Светом Сави Сербском.

Српско фолклорно друштво «Тамо далеко» играло је српска кола из Шумадије и певало песме из централне Србије.

Наступила је млада пијанисткиња, учесница међународних такмичења  Јелена Икановић која је извела «Етјуд слика» Сергеја Рахмањинова али и очарарал публику вокалним извођењем српских песама.

Мали маестро Арсеније Икановић освојио је публику изводећи на виолини сложену партитуру Паганинија «Кантабиле» уз пратњу концертмајстора Михајлове Татјане Владимировне.
.
Солисти друштва «Тамо далеко» Тамара Обрадовић и Данијела Јовановић су отпевале песму «Уснуо Јанко под тополом».

Породични ансамбл Икановићи (у саставу: Будимир – виолина, Миомир – хармоника и органе  и Јелена – вокал) извео је песме «Свилен конац», «Косовски божури», «Тёмная ночь»  и песму о Светом Сави Сербском.

Стево Пантовић је прочитао казивање Јустина Поповића и казивање Светог Николаја (Велимировића) Жичког о Светом Сави.

Божидар Митровић, као иницијатор већ традиционе манифестације приПоВедао је о древној сербској/древном руском речи «веда», коју су очувала словенска племена  Чеси и Словаци – у значењу: «наука», а управо у оквиру науке ми откривамао заједно са Св.  Савом Сербским како је он служио српском народу поможући оцу СтеВану Немањи превлада територијалне принципе владања, котоје му је наметало  Ромејско царство, које данас називамо Византија, пошто су СлоВени увек живели на принципима персоналне припадности роду и без било каквих граница.

Ми смо иницирали и сваке године организујемо свечану СветоСавску академију, да би подцртали значење Св. Саве Сербског у области права, просвете, привредне поуке и заједничке руске и српске културе.

«Св. Сава, архиепископ Српски, саставио је на 356 страница «Кормчују књигу (Законоправило/Номоканон написан словенским језиком) Саве Сербског – Зборник (свих необходних у црквеној пракси правила и закона) искључиво важног значаја за право Руске Православне цркве и других словенских цркава». Законоправило свцтог Саве Сербског у XIII веку је постало не само црквени него и грађански кодекс Србије, Бугарске и Русије, значи, кода многе друге државе нису имале чак ни једне једине странице таквог законодавног акта и споменика права.

Ови дани заједничког слављења Светог Саве  – српског и руског просветитеља Рускаа православна цркова слави 25. јануар, а Српска православна цркова 27. јанвуара. У подворију Српске православне цркве у Москви (Храм Петра и Павла) Срби и Руси ће се поново окупити 27. јануара од 9:30 на литургји а затим и у храмовској трапезни на заједничкој слави Светог Саве где ће испунити поново и руске и српске народне писме.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Председник Регионалне друштвене организације Обједињење Срба,

ПриПоВедање о Светом Сави Сербском

КАКО СПРЕЧИТИ РАЗБИЈАЊЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ ЦЕЛИНЕ

Иако сам иницијатор већ традиционалне Светосавске академије у Москви ја у њеној организацији у Москви фактички више и не учествујем, јер сваке године имамо другог домаћина: ове године је то Радомир Николић звани Југо.

Не само као председник Регионалне друштвене организације Обједињење Срба, већ и као иницијатор СветоСавске академије, сваке године приПоВедам о Светом Сави и тиме објашњавам зашто ми организујемо приредбу посвећену Светом Сави.

Али ове године моји  мудри пријатељи су већали да ли да ми дозволе да приПоВедам. Већали су сат ипо, данима и то не само њих неколико већ и цели моћни систем. Јер нису знали шта ја могу да кажем у заштиту српског народа. Али били су ипак великодушни и допустили су ми да приПоВедам под једним јединим условом: да приПоВедам «искључиво о о Светом Сави»! Рекло би се нема једноставнијег нити логичнијег услова и кориснијег савета! Али је немогуће причати само о светом Сави!

I.    Пре него што вам објасним зашто је немогуће причати само о Св. Сави, ја ћу Вам још једном напоменути зашто ми организаујемо сваке године вече посвећено Св. Сави и зашто управо ја приПоВедам о Св. Сави Сербском,
II.    Онда ћу Вам прецизно изложити зашто је немогуће «приПоВедати само о Св. Сави»,
III.    Али сво време вас молим да имате у виду, да и када не причам о Св. Сави ја истичем значај Светог Саве и како ћу ја ипак испунити тај, понављам немогући услов мојих пријатеља.

I.    Зашто ми организујемо вече посвећено Св. Сави Сербском у Москви и зашто ја приПоВедам о Светом Сави

За нас је Св. Сава чувар српских речи. Сећате се како смо уз помоћ мале Полине и Владике Антонија на првој вечери посвећеној Св. Сави  вратили у српски језик реч «СпасиБо» јер потиче од две српске речи «Спаси» и «Боже» оног који чини добро дело и коме изражавамо благоДарност.

Неспорно је да је реч приПоВедати  српска реч јер је у њеној основи српска реч «веда». Чеси и Словаци  и дан данас под речју «веда» подразумевају «наука/наук». Иако би многи реч «веда» везали за систематизована знања и предања у Индији, то је српска/древне руска реч «ведать – знати» . Е па ја овде у Москви сваке године приПоВедам на вечери посвећеној Св. Сави да би сво ми указали на научни значај Светог Саве и да би говорили о Св. Сави као о законотворцу јер је он саставио први грађански и црквени кодекс који је под називом «Законоправило» или «Кормчаја књига» или «Номоканон написан на “словенском” језику»:
    «Одмах по састављању 1219 године Законоправило Светога Саве Сербског било је разаслано по епархијама Српским као «Законик Светих Отаца» и служила као главних извор не само црквеног, него и државног права,
    1221 била послата у Бугарску, где је такође добила официјално признање, полунезависном кнезу Иакову Сватославу (руског прекла из Галиције) где је добила официјелно признање,
    «Кормчаја књига» је на молбу руског митрополита Кирила била зачитана на Саборе во Владимире на Кљазме 1272. године и добила је одобрење на Руси» и до дана данашњег је црквени кодекс Српске, Бугарске и Руске православних цркава,

Наше и моје припоВедање се увек преноси и у другим деловима српског и руског мира па ће и данас не само у Амбасади Србије у Москви на Светосавској академији, о томе бити речи већ данас 25. маја 2014. ово разматрају и у Београду на округлом столу на тему «Како спречити разбијање српске културе».

Али није свако приПоВедање приПоВедање. ПрипоВедање је само преношење оног древног знања које може да слушаоцу пружи наук односно поуку о садашњем и будућем.

II.    Зашто је немогуће приПоВедати «само о Св. Сави»

Сунце можемо и да не спомињемо али лети његова Жара (Јара/Јарило) неће због тога бити мање моћна, а зими наша душа, кожа и тело неће бити њега мање жељни.

Али ја не могу удовољити «мудром» савету мојих пријатеља, јер говорити само о Св. Сави је – немогуће, пошто се он никада није руководио идејом «У се, на се и пода се!»

Свети Сава је био из владарске породице али је увек и свуда служио, пре свега свом роду и народу.

Зато кад год говоримо о Светом Сави Сербском ми говоримо пре свега о онима којима је он предано служио.

И када славимо то чему је Св. Сава служио ми учимо и треба да учимо од њега.

Да бисте схватили величину приступа Св. Саве морате имати у виду да је цела друга половина XIX века и сав ХХ век посвећен ослобађању човека од природе, од власти, од израбљивања, од сопствене свести и подсвести да би тело повечије максимално користило своје капацитете и максимуме својих чула. И почео је човек да служи своме телу. На које је све странпутице то одвело човека и човечанство нећу овом свечаном приликом.

Да ме не би оптужили да сам причао о философији неких великана ја желим да укажем на неопходност постизања равнотеже духовног и телесног. Један од најсавршенијих система за то и за перманентно усавршавање је оно чиме ми вечерас прослављамо у Москви Светог Саву – а то је српска народна игра коло. Пробајте кући испред огледала да вртите у руци марамицу као колоВођа, да преплићете ногама из кука, да певате, имате осмех на лицу и да то ускладите са десетак других – видећете да је то цела космогонија социјализације, остварења равнотеже духа и тела у колективу.

Ми организујемо светосавско вече само да би истакли Св. Саву као просветитеља и законотворца јер је Св. Сава саставио Кормчју књигу која се звала и ЗаконоПравило и НомоКанон писан слоВенским језиком. Назив «Кормчја књига» или како је уобичајено у српској историји права «Крмчија», настао је од древне слоВенске речи «кормчиј» орјентир, управитељ, онај према којем се крманимо/управљамо, усмеравамо. Тако се и данас када Крмчија више нема значај грађанског кодекса али јесте црквени кодекс Српске, Бугарске и Руске православних цркава, ми се управљамо по многим (законо)правилима Кормчје књиге јер ми и јесмо црква, ми који смо прост народ, што често заборављају и неки јерарси у врховима црквеним.

ПриПоВедање о томе како је Св. Сава служио обједињавању раздробљених Српских земаља
ПриПоВедам о томе како је Св. Сава служио свом роду и свом родитељу и посебно како то може бити поучно за савремени српски народ, који је данас као и руски народ подељен (раздробљен) на неколико суверених држава, како је и у време Стевана Немање био раздељен а раздељен је био да би се њиме управљало из центра да би римски трговци могли слободно да се крећу по тим територијама и продају своју робу.

Ми треба стално да понављамо
Ко год да је
православног рода
не признаје границе
Лењина и Броза.

У време Св. Саве није било Јосипа Броза нити Лењина да нацртају «унутрашње границе», које су на Балкану после 50 година а у Русији после 70 постале «међународне границе» којима је српски и руски народ располућен. Али и тада је постојало Ромејско царство (у време Стевана Немање и Саве није постојала Византија јер је то било Ромејско царство, пошто је термин Византија настао тек 1547. године ). У Римској империји или Ромејском царству наука о управљању великим територијама била је толико напредовала да су схватали да би се управљало великим територијама оне морају да се деле на мање територије, па су  свестрано примењивали територијалне поделе које је Гај Јулије Цезар описао у «Записима о Галском рату» у оквиру којих је поделио Галију на ЦисАлпијску (са ове стране Алпа) и ТрансАплијску (соне стране Алпа) да би лакше поразио Гале сукобљавајући их једне против других.

Свети Сава је служио своме роду и своме оцу као родоначелнику Немањића. Ако вам се овога пута учини да више причам о СтеВану Немањи не заборавите да ја величам служење Светог Саве и несагледиву величину тог преданог служења које је као цемент и арматура очувало целину српског националног бића и српске културе и у простору и у времену. Ја величам тај модел објединитељне силе Св. Саве Српског и његовог служења СтеВану Немањи да очува РасСенску, персоналну цивилизацију.

У Београду је 9. новембра 2013. године одржана годишња скупштина Друштава српских домаћина коју је отворио Председник друштва Нићифор Аничић, Србин из расејања који живи и успешно ради у Јужној Африци. Он ме је лично позвао и замолио да дођем на Скупштину у Београд и чак ми платио повратну авионску карту Москва – Београд – Москва.

Нису од мене тражили ни да говорим нито су ме позвали да ми уруче било какво признање. Било им је стало само да ја будем међу њима.

Свечани део Скупштине Друштва српских домаћина је био посвећен:
900 годишњици  од рођења Стефана Немање. О значају тог јубилеја је беседио професор др Марко Поповић.
200 годишњици од рођења Петра II Петровића Његоша. О значају тог јубилеја одржао је беседу академик Матија Бећковић.

Није ни било планирано да ја говорим нити сам се ја спремао да говорим. Али не лежи враже!

Професор који је говорио о значају Стефана Немање неколико пута је споменуо да је Стефан Немања као велики државник представљао Рас/Рашку, али сваки пут на помен назива «Рас» (било да је реч о тврђави или о граду или о области) овај коректни научник је користио и изразе: «претпостављам», «могуће», «вероватно», јер нико, никада није нашао тај, како су нас злотвори убедили «митски град».

И ту ја не издржах већ се јавих, али не за реплику, јер ко зна да ли би ми и добри Аничић дао реч, већ се јавих да покажем фреску Српски чудотворци, на којој се налазе Св. Сава Сербски и Преподобни Симеон (које и Руска православна црква слави као свеце).

Том приликом сам рекао:

«Као председник Регионалне друштвене организације ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА из Москве желим да вам пренесем поздраве свих чланова Управе и свих чланова нашег друштва.

На данашњем скупу, поводом  900 годишњице од рођења Стефана Немање истакнут је неспорно његов огроман значај као државника. Скренуо бих пажњу да је значај Стефана Немање као државника изнет само са позиције схватања државе у ромејском, територијалном смислу.

У књизи «КолоВени (СлоВени) и непрекидност културе и права» можете видети фреску «Српски чудотворци» која се налази у Архангелском саборном храму у московском Кремљу на којој је приказан Преподобни Симеон и његов син Св. Сава Сербски јер они заиста јесу чудотворци јер су нам открили истински древни назив СлоВена: КолоВени.

Реч држава у свим западним језицима потиче од латинске речи статус status/положај, припадност (енгл. state, нем. der Staat, фр. Etat, дан. stat, шп. Estado, итал. stato, у Холандији staat, порт. estado). На Западу се статус човека и опредељење његове припадности друштву од 509. г.п.н.е. односно од тзв. Римске револуције (војни пуч када су Латини, односно, према неким научницима Рамни свргли последњег изборног етруског цара) одређује искључиво преко одређења суверенитета који подразумева територију.

Хиљадама година до тада статус појединца се одређивао искључиво преко припадности (статусу) појединца једном или другом роду.

Као доктор правних наука овде пред вама, у име свих правника, свих магистара правних наука, свих доктора правних наука и свих професора права молим опроштај од Великог Стефана Немање због тога што се на свим факултетима појам државе излаже искључиво са позиција Римске империје, односно преко појма монопола физичке принуде на одређеној територији.

Словенско поимање припадности појединца заједници уопште није подразумевало територију већ род. Овде је историчар и археолог говорећи о Стефану Немањи неколико пута истакао појам Рас – тврђава, град и увек је истицао термине «могући» (изглед), «претпостављени», «вероватно».

Нас су све убедили да је «Рас» српски митски град који нико не може да нађе. Али Рас уопште није град нити има икакве везе са градом, некаквом претпостављеном тврђавом Рас или уопште са територијом.

Рас је кованица од слова, речи: Р (род) Аз/Ас (првобитног, а првобитно је за древне слоВене било Коло) те је СтеВан Немања не само велики државник, него пре свега, величанствени представник најстарије цивилизације толерантности и равноправности различитости у којој се припадност појединца одређивала по припадности роду, а не по припадности некаквој територији. Ту најстарију цивилизацију у Европи данас називамо Винчанска култура иако јој је истинско име било Рас.

Али Сенат римски је прогласио територијални принцип: «Сви грађани Рима су – Римљани», па овај принцип и дан данас важи на Западу те су: «Сви грађани Француске – Французи», «Сви грађани Италије – Италијани», «Сви грађани САД – Американци» (који су због тога измислили чак и термин «мелтинг пот/melting pot», по којем су се у котлу све нације у САД претопиле у Американце).

Ми треба да се поносимо на то што чак и данас у Србији и Русији овај ромејски принцип не важи јер «Сви грађани Србије – нису Србијанци односно нису Срби» јер:
    смо ми родПрвобитни односно Рас, како смо се називали све до 1848. године када су из Беча убедили патријарха Јосипа Рајачића да је «Рас» уствари «Рац/Rac», што је наводно погрдан угарски назив за Србе, иако се види да је то била божанска ознака Кола као Аз/Праизворника свега живога,
    јер наша цивилизација поштујући један род поштује и све остале родове и народе па је у тој цивилизацији толерантности очувано преко 180 родова и народа.

Тај појам «Рас» је настао у време Лепенског Вира и Винче и за основу има божанско поимање «Аз/Ас» као праизвор свега што је за те древне Србе односно СлоВене био у облику слова «А»  односно речи Аз као круг са два Сунчева зрака (како је овде представљена:
    основа дворске цркве у Дежеви (Дежева, Рас/Рашка/Руска, код Новог Пазара) као олтарни круг (потковичасти облик апсиде),
    са два Сунчева зрака у облику носећих зидова централног дела храма/наоса)
    и припратом са десне стране основе храма.

Због тога ни о каквој наводној романици не може бити ни речи ни на једном једнобродном српском православном храму који су изникли из форме стећка, као окаменеле оностране куће, која је на овом свету прављена од дрвених кочева.

«Аз» није била представа о статичном Сунцу као Творцу свега, већ представа о «Колу» као укупности кретања Мајке-Земље око свога чеда Сунца које се као божанствена сила Коло (хелиоцентричног система) материјализује на пресеку дрвета у виду годова – у једнини је год, помоћу чега су открили колико траје година дана обнове природе, на основу чега су могли да пређу са номадског на седелачки облик живота.  КолоДар (који дарује четири времена года, одакле је настала реч каленДар) је све до 509. г.п.н.е. било тајно знање древних СлоВена који су себе називали КолоВени јер тај Аз, односно Коло, својом годишњом снагом васкрса природе, ствара – венац живота на Земљи. Због тих веда (знања о годишњем циклусу) формираних у Лепенском Виру куће у Винчи су први домови од дрвета грађени у Европи као храмови божанског Кола, због чега у Расу није ни могло бити речи о каменим дворцима и тврђавама.

У том смислу назив Стефан односно прецизније и изворније СтеВан није било име појединца већ ознака рода, јер су сви наши краљеви и кнежеви имали назив SтеВан где је префикс односно идеографски знак сличан латиничном слову «S/Sте» била ознака (Коло) Северног и Јужног КолоВрата односно Сунчевог повратка а Ван или Вен била ознака Вена, односно КолоВена – СлоВена.»

Нисам тада успео да кажем, пре свега због ограниченог времена, јер моја дискусија није била најављена у програму, да је ово ромејско схватање државе као територије и данас дамоклов мач над српским народом, јер су нам Ромеји преко бољшевика (иностраних најамника интернационалиста, којима управља Римски односно Ватикански ред Опус деи) Лењина и Броза наметнули унутрашње границе које су по ватиканском замислу временом постале међународне тако да је руски односно српски народ остао разбијен на неколико суверених држава у којима се стварају нове једнонационлне творевине, у оквиру којих, по том римском, империјалном концепту може постојати само једна нација која одговара називу државе, једна вера, једна црква и једно писмо, па у тим новоствореним једнонационалним творевинама нема места за православне, и за српски народ, јер су и направљене као део хиљадугодишње стратегије потискивања, расена, и  па су из Хрватске протерали преко 650.000 Срба а из Косова и Метохије преко 250.000 Срба па и у Црној Гори стварају нову нацију Црногорце и нови језик који никада није постојао, чије име не треба ни спомињати, јер је то одувек био српски односно Рас-енски језик СтеВана Немање. И због тога ваља истаћи у свакој прилици «Ко год да је православног рода не признаје границе Лењина и Броза».

И  сада се сеире/из прикрајка радују моји пријатељи, који су ми, рекло би се скренули пажњу да говорим само о Светом Сави а никако изван њега или о било чему другом.

И ко не види у овој причи Светог Саву тај није стајао пред чудотворном фреском Српски чудотворци, која враћа вид унутрашњи и која васкршава знање и способност да превазиђемо латинске преваре којима се разбија духовно биће и културна целина српског народа.

СтеВан Немања, као представник рАсенске/колоВенске/слоВенске цивилизације, био је изложен пресији ромејске/Римске империје односно територијалне цивилизације као постварења концепције Гаја Јулија Цезара описане у «Записима о Галском рату» (у коме је Галија подељена на ЦисАлијску и ТрансАлпијску, да би наметнули и Галима територију као форму раздора помоћу правила Divide et impera/Завади па владај). Тако је и СтеВан Немања морао под интригама ромејским да влада не родом СлоВенским него осакаћеним и раздробљеним територијама у којима су Ромеји потискивали СлоВене што била и остала до хрватско/НАТОвске «Олује» хиљадугодишња технологија.

III.    Како сам ипак испунио улов и причајући о СтеВану Немањи причао о значају и величини Светог Саве у обједињењу свих Срба, који су се све до 1848. године звали Рас (род Првоначалног кола)

И где је Свети Сава у тој територијалној подели и трагедији српског народа и судбини Немање (који нема територије) а мора територију да прихвати као једини критеријум опредељења власти како се држава и одређује и дан данас према том Ромејском империјалном принципу нетолерантности и униформности на свим правним факултетима у свету.

Е па у свему је ту Св. Сава. Јер иако је Немања био принуђен да прихватии ромејски концепт територије као критеријума власти, Свети Сава је прихватио духовност као малтер и арматуру, кохезијску силу која повезују молекуле истог, српског тела на простору Балкана све до Венетије и обједињује Србе са тих раздробљених територија и повезује их са ХелВетима односно тим истим КолоВенима. Та обједињујућа сила која је превазишла територијалну раздробљеност коју су српском/рАсенском/колоВенском бићу наметали Ромеји, било је православље, односно светоСавље као веза:
     огомног простора на којем су живели Срби и
     хиљада година наше историје на том простору јер је Св. Сава унео у (хришћанско) православље многе прехришћанске обичаје Срба односно РасСена.

Значи да је Св. Сава служио СтеВану Немањи да превазиђе раздробљеност српских територија, и постао како истичу руски научници модел за руску државност, због чега су осликани у маузолеју руских царева у основи централних стубова Архангеког саборног храма у Московском Кремљу. Срби односно СлоВени су одВајкада живели самостално у својим племенима, родовима, породичним задругама, породицама које су темељ слоВенске цивилизације. А нова епоха «територије» као основе власти била је претесна за ширину и толерантност те колоВенске цивилизације без пореза и дажбина, без којих ни савремену власт не можемо замислити.

Тако је Свети Сава вером православном, азбуком и законоПравилима обједињавао разбијене на територије српске душе и огроман колоВенски/слоВенски (на)род. Вером православном, азбучним писмом, којом је написао Кормчју књигу и законоПравилима Свети Сава је објединио не само све Србе, него и Србе и Бугаре, Србе, Бугаре и Румуне, где је то такође био званични кодекс све до XIX века и Србе и Русе. Огроман простор јединства слоВенског о коме ми никада нисмо учили у националној историји права, због чега сам ја о том огромном значају Кормче књиге сазнао у једној слагалици од проф. Суханова и оца Владислава (Ципина) тек у Русији.

И сада ће ликовати непријатељи српски, који ће слободно помислити – «Ето ничему не може да вас научи „ваш Свети Сава“», јер «смо православље далеко потиснули од Венетског (сада Јадранског) мора», «латинским писмом окупирали смо све (новостворене) католике», «закона се нико не придржава ни кривичних ни моралних».

И рекло би се да су нас поразили. Као и у време Гаја Јулија Цезара Броз и Лењин разделише земље руске и српске. Ван граница Србије и Русије остадоше милиони Срба и Руса. И под притиском једнонационалних територијалних целина сви ти Срби и Руси већ кроз неколико година или десетина у најбољем случају – неће моћи да говоре да су Срби односно Руси, нити ће памтити да су им преци то били.

У Рату појмовима који се хиљадама година води против СлоВена, где је и истински назив КолоВени не препознатљив у изразу СлоВени, нестаће тих Срба и Руса који остадоше ван граница Србије и Русије.

И рекло би се залуд ми можемо да се кунемо
Ко год да је
православног рода
не признаје границе
Лењина и Броза.

То није негирање територија већ обрнуто поимање хиљаде пута јачих веза језика и писма него што су границе некаквих умишљених и временом и влашћу ограничених територија.

Због тоталне агресије латинице, многи је, погрешно, више не схватају као окупационо писмо Латина (Римске империје) за придобијање (поробљавање) слоВенских душа а преко њих освајање слоВенских територија, већ погрешно латиницу приписују Хрватима, Пољацима, Чесима, Словацима, Словенцима и Милогорцима, који су преко ње само поробљени и везани за Рим.

Па кад је тако шта може да буде кохезиона снага и заједнички именитељ повезивања свих СлоВена.

Москва по принципу Стокхолмског синдрома погрешно узима да је римска (ватиканска) лаж о томе да су наводно Ћирило и Методије донели писмо СлоВена тај кохезиони фактор међу СлоВенима.

Али никако и никад СлоВени неће заборавити да је Константин Философ отрован у Риму и да су му чак и упокојено тело избацили из гробнице а њега преименовали у Ћирила само да би име његово било истоветно са курулицом, која је била обредна древна азбука која је учила да се рађањем деце васкршавају преци.

Свети Сава и Преподобни Симеон (СтеВан Немања) са фреске Српски чудотворци учинише још једно чудо и открише нам да је КолоДар односно каленДар било то тајно знање до 509 г. п.н.е. којом су овладали СлоВени у Лепенском Виру и Винчи где су почели да граде куће од дрвета јер се на дрвету материјализовало Коло у облику божанских ГОДова, преко којих су открили колико траје ГОДина дана обнове природе, благодарећи чему су могли да пређу са номадског на седелачки облик живота, што је био почетак културе јер је и реч култура настала из речи Коло.

Одбацивањем латинских назива месеци и враћањем на древне слоВенске називе објединиће се огроман етнос колоВенски јер нико нема прецизније одређење како је настала реч култура него што је то изнето на Међународној научној конференцији НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ коју смо организовали у Београду у септембру 2012. године јер је то било крајње, односно генијално просто схваћено у време РАс-а односно Винчанске културе, када се вера древних слоВена звала РазУм, чије је основе Св. Сава унео у православље.

Реч КУЛТуРА (и сама култура) настала је из српске/древне руске речи КОЛО, која је трансформисана у КVLV затим у CVLT/Kult, (и у латинском језику је сачувано да је реч култура настала из речи (култ) COLLO/Коло). Најстарији поглед на свет (мировозрење) древних СлоВена, који су себе називали КолоВени, био је генијално једноставан – «Све je Коло» (јединство кретања Земље око Сунца, природе и човека), на основу чега су открили да се то Коло узајамности цикличног кретања материјализује на пресеку дрвета у виду год-а (годова), што им је омогућило да у Лепенском Виру прецизирају годину дана као време васкрса природе, захваљујући чему су могли да пpеђy са номадског на седелачки облик живота (што је почетак културе) и почну у Винчи да граде куће од (божанског) дрвета, саде у браздама семе житарица и на истом месту убирају летину. А Лепенски Вир и Винча јесу извориште све европске и светске културе и цивилизације.

Ето то нам откри фреска Српски чудотворци па позивам све вас и посебно званичне делегације из Србије да кад год посете Москву посете Московски Кремљ и Архангелски саборни храм где се налази та фреска где је представљен Св. Сава и Преподобни Симеон, од рода СтеВан Немања.

Новом светском поредку сада сметају религије настале у пустињи јер је тамо борба за егзистенцију најжешћа, па је фанатизам вере у опстанак доведен до крајњих граница, па то новом поретку и смета, иако је из исте пустиње и «нови» поредак настао. Али новом светском поредку највише смета православље јер је у православном петокуполном храму (какав је и Архангелски саборни храм, где се налази фреска Српски чудотворци – на Западу постоји термин «тајна руског храма»), изражена космогонија КолоДара или просто речено хелиоцентричног система, која је насмоћнија енергија доступна човеку не само од Лепенског Вира него ће тако бити и десетине хиљада година које су пред нама.

Док смо са својом вером, којој у епохи Лепенског Вира и Винче име беше «рАзум» ништа нам не могу, јер су Свети Сава и други православни прегаоци (ради одбране од Римске империје, њених сатрапа и клерикалних следбеника), унео елементе древне слоВенске вере и знања/веде у православље.

А кад одбацимо латинско и прихватимо колоДарне древне слоВенске месеце сви ће схватити да је и латиница само средство Латина да покоре и окупирају СлоВене и сви ће се вратити азбуци, древном светом писму наших заједничких предака.

«Све је Коло». И све је у колу. Будите и ви у српском колу.

Божидар Митровић, доктор правних наука, Адвокат Московске адвокатске коморе
Председник Регионалне друштвене организације ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА, Москва
тел. (+7929) 9 32 23 72 тел. (+7925) 502 39 29 тел. у Београду (+38164) 353 88 49
www.bozidar.ru

У Москви 25. јануара 2014. године