Četvoročlana delegacija Saveza srpske dijaspore Slovenije, krajem novembra meseca je u Beogradu uzela aktivno učešće u nizu unapred dogovorenih sastanaka. Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe regiona gospodin Čotrić je za taj, 28. novembar, sazvao 16. sednicu Odbora na kojoj je uz prisustvo delegacije razmatran status Srba u Republici Sloveniji po pitanju sticanja statusa nacionalne manjine, odnosa sa matičnom državom kao i rešavanje problema tzv. Izbrisanih. Predstavnici Saveza srpske dijaspore su upoznali članove odbora sa položajem srpske zajednice u državi u kojoj su Srbi i dalje nepriznati kao nacionalna manjina, a takođe i sa problemima izbrisanih lica. Nisu propustili priliku da iskažu zadovoljstvo angažovanjem nj. Ekselencije gospodina Ambasadora Radovanovića i njegovih pomoćnika na rešavanju goruće problematike, ali isto tako su jasno izrazili i nezadovoljstvo sa radom Kancelarije za dijasporu i Srbima iz regiona. Tom prilikom je upućen poziv predsedniku Odbora, gospodinu Čotriću, da što pre dođe u Sloveniju i da pomogne u rešavanju ovih problema, koliko god je u njegovoj moći. Na takav apel predstavnika Saveza srpske Dijaspore, predsednik Odbora Narodne Skupštine za dijasporu i Srbe iz regiona se odazvao i obećao da će već 05. decembra doći u Ljubljanu. Takođe su ponovo naglasili egzistencijalnu potrebu uspostavljanja ravnopravnog dijaloga između dva srpska Saveza u vezi zajedničkog i sinhronizovanog nastupa u javnosti po pitanju nedefinisanog statusa Srba.
U Ministarstvu spoljnih poslova R. Srbije, predstavnici Saveza srpske Dijaspore su u razgovoru sa pomoćnikom Ministra gospodinom Momčilovićem i njegovim saradnicima ponovili ono o čemu su govorili pred Odborom za dijasporu Narodne Skupštine, upoznavši prisutne o organizaciji i radu Saveza srpske Dijaspore. I u ovom ministarstvu su ponovili potrebu ravnopravnog dijaloga dva srpska Saveza, a kao glavni uzrok višegodišnjih srpskih podela u Sloveniji naveli su nedosledan rad Kancelarije za Dijasporu, koja nastavlja praksu izazivanja podele Srba u rasejanju. Delegacija Saveza srpske dijaspore je naišla na razumevanje od strane Ministarstva spoljnih poslova za iznetu problematiku, a tom prilikom je pomoćniku Ministra uručila i niz dokumenata koji svedoče o istinitosti svega o čemu je na sastanku bilo govora.
Sastanak u Kancelariji za dijasporu je od prvog trenutka, što se tiče delegacije Saveza srpske dijaspore, bio veoma iskren. Direktor Kancelarije za dijasporu gospođa Drašković je na veoma čudan način počela sastanak, rekavši nam da je dobila poruku iz Slovenije u kojoj je pisalo: »Dobro se čuvaj dolaze ti oni opasni«. Ko je poslao takvu poruku, i sa kojim ciljem, gospođa Drašković nije rekla, ali je to predstavnike Saveza srpske dijaspore Slovenije još više obavezivalo da u višečasovnom razgovoru ponove nezadovljstvo radom Kancelarije. Podsetili su je i o čemu su govorili prilikom boravka Slavke Drašković maja meseca u Ljubljani. Upoznali su je i sa onime o čemu su u Skupštini upoznali i odbor narodne Skupštine za dijasporu i o rečenom u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Delegacija iz Slovenije je apelovala na direktora Kancelarije i državne službenike da prestanu sa podelama među Srbima i po ko zna koji put su istakli potrebu ravnopravnog dijaloga dva srpska Saveza u Sloveniji i to na realnim osnovama iskrenog nastupanja u javnosti bar po jednom pitanju, odnosno po pitanju u Sloveniji nedefinisanog statusa Srba. Naglašeno je da do sada to nije bila praksa, a da je tome u najvećoj meri kumovala Kancelarija za dijasporu.
Da li su uspeli u nameri i želji da rezultat njihove posete Kancelariji dijaspore bude od sveobuhvatne koristi, ostaje pod znakom pitanja. Neobjašnjivo je zašto je Slavka Drašković odbila, i pored insistiranja, da potpiše prijem teksta/pisma o problematici izbrisanih lica u Sloveniji, koje joj je predato od delegacije Saveza srpske dijaspore? Energično je odgurnula uručeni dokumenat, a prijem istog je potpisao zaposleni savetnik u Kancelariji, gospodin Predrag Ostojić. Ovakav stav ove dame je neprihvatljiv i zbunjujući, tim pre što je gospođa Drašković samo pre nekoliko meseci ranije (maj 2013) bila u radnoj poseti Sloveniji a cilj njene poste je bio rešavanje otvorenih pitanja Srba u toj zemlji. Pitanje je i koji je rezultat njene posete Sloveniji i zašto je gospođa Drašković uopšte putovala i boravila u Sloveniju, kada ni u svojoj »rođenoj kući« ne želi da bude u bilo kakvoj vezi sa zvaničnim dokumentom koji joj je delegacija uručila. A tokom razgovora sa delegacijom Srpske dijaspore Slovenije nije propustila da naglasi da je ona službenik i zvanični predstavnik Vlade Republike Srbije?!
U dokumentu nije bilo ništa što vladi Srbije, ako hoće da se zauzima za svoj narod kako tvrdi, ne bi bilo od koristi. U tekstu koji je umesto direktora Kancelarije, gospođe Slavke Drašković, potpisao savetnik gospodin Ostojić je između ostalog pisalo:
»Ustavni sud Slovenije i Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu su proglasili 25.671 izbrisanih građana žrtvama organizovanog progona države Slovenije na nacionalnoj osnovi«.
Imajući u vidu i ranija iskustva po pitanju stavova gospođe Drašković na neoborive činjenice i dokumenta, nameće se pitanje: Iz kojih razloga gospođa Drašković zatvara oči čak i pred zvaničnim dokumentom statističkog biroa iz 2011, godine, koji joj je prvi put uručen maja meseca u Lubljani, a ponovo 28. novembra u Beogradu, a u kome piše o kompletnom poništavanju i brisanju Srba kao naroda iz zvanične statistike Slovenije? Da li je zvaničnim predstavnicima matice Srbije zabranjeno da primaju takva i slična dokumenta? Ili je gospođa Drašković, iz nama nepoznatih razloga, sama sebi odredila tu »zabranu«, koja joj omogućuje da ne radi ono što se od nje očekuje da radi, jer nema zvaničan osnov za preuzimanje ili pokretanje aktivnosti, koje su od koristi Srbima u Sloveniji.
Održano obećanje
Za razliku od Slavke gospodin Čotrić je njegovo dato obećanje u Beogradu ispunio. Tokom svoje radne posete, već prvog dana svog boravka u Republici Sloveniji 05. decembra, imao je razgovore u kabinetu predsednika Vlade R. Slovenije, Ministarstvu kulture i Javnom fondu za kulturne aktivnosti. Na predlog u cilju konkretizovanja inicijative oko zajedničkog nastupanja u javnosti povodom rešavanja nerešenog statusa Srba, njegova Ekselencija gospodin ambasador Radovanović, sazvao je za 06. decembar sastanak sa predstavnicima Saveza srpske dijaspore, kao inicijatora, i Saveza srpskih društava sa ostalim društvima. Na sastanak su pozvani i predstavnici Srpskog Kulturnog Centra »Danilo Kiš«, kao i gospodin Todorović delegat Saveza srpskih društava Slovenije u Skupštini dijaspore i Srba iz regiona. Sastanku je trebalo da prisustvuje i gospodin Čotrić, koji je morao da prekine sve započete aktivnosti i hitno se vrati u Beograd, da bi prisustvovao izglasavanju budžeta za 2014 godinu u Narodnoj Skupštini R. Sbije. Pored sazivača i negovih saradnika, sastanku su prisustvovali predstavnici Saveza srpske dijaspore, delegat Saveza srpskih društava u Skupštini dijaspore i nekoliko predstavnika ostalih društava. Tema saziva sastanka je trebalo biti uspostavljanje dijaloga dva Saveza i dogovor oko zajedničkog nastupanja u javnosti u vezi samo jednog jedinog pitanja, pitanja nedefinisanog srpskog statusa. Predstavnici Saveza srpskih društava Slovenije se nisu odazvali pozivu, a takođe ni predstavnici SKC »Danilo Kiš«, o kojima je Nikola Todorović u razgovoru posle sastanka izjavio da su »instruisani« drugačije. Nikola Todorović, delegat Saveza srpskih društava, nije imao ovlašćenje od Saveza za potpis bilo kakvog dokumenta ili dogovora, sa sastanka u Ambasadi, a ovlašćenje tog Saveza nije imao ni prisutni predsednik jednog društva iz istog Saveza.
Uprkos naporu predstavnika Saveza srpske dijaspore Slovenije i nemerljivom trudu članova diplomatskog kora, zbog izostanka predstavnika Saveza srpskih društava Slovenije nije bilo moguće postići saglasnosti oko zajedničkih nastupa u javnosti. Izgleda da niko od prisutnih, osim delegacije Saveza srpske Dijaspore i predstavnika Ambasade, nisu bili zainteresovani za rešavanje srpskog statusa u Sloveniji. Pitamo se šta je u tom slučaju prethodne četiri godine radio Nikola Todorović, delegat grupice ljudi u Skupštini dijaspore i Srba u regionu? Da li sve ovo donekle objašnjava i zašto su i zbog čega su rukovodioci Saveza srpskih društava Slovenije godinama nagrađivani stotinama hiljada evra i milionima srpskih dinara? Nama je jasna i uloga tzv. Srpskog Kulturnog Centra »Danilo Kiš« iz Ljubljane i…
Za pravdu, poštenje, dostojanstvo i naciju – Savez srpske dijaspore Slovenije.