Stevan Sinđelić Slovenija
ПЕСМЕ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА СЛОВЕНИЈЕ И ЊИХОВИХ ПРИЈАТЕЉА
ПРАВОСЛАВЉЕ И СЛОБОДА
ПРАВОСЛАВНА ЗЕМЉА ЈАКА,
СЛАВНИХ ЉУДИ И ПРЕДАКА.
ВИТЕЗОВА СТОЈЕ СЛИКЕ,
СПОМЕН ПЛОЧЕ ЗА ВЕЛИКЕ.
ДОСТОЈНИ СУ СВАКОГ СЛАВЉА,
ПОНОС СРПСКОГ ПРАВОСЛАВЉА.
ИМЕНА СЛАВНА ВЕЧНО НАМ ЖИВЕ,
ПОНОС МЛАДИМА, НАШЕ ОТАЏБИНЕ.
ИМЕНА ТАКВЕ ЧЕЛИЧНЕ БРАЋЕ,
НОВЕ ЈУНАКЕ У БОРБИ ДАЋЕ.
ВИТЕЗОВИ НЕБЕСКОГТ ЦАРСКОГА РАЈА,
СПОМЕНИЦИ ЛИКОВА НОВОГА СЈАЈА.
ДОК КИШЕ ЛИЈУ, СНЕГОВИ ВИЈУ,
У СВАКОМ СРЦУ СРПСКОМ СЕ КРИЈУ.
ЈУНАЦИ НАШЕГА СРПСКОГА РОДА,
ДОСТОЈАНСТВО ВЕРЕ ИСПОД ПЛАВОГ СВОДА.
УСК аутор песник: Саша Гајић
PRAVOSLAVLJE I SLOBODA
PRAVOSLAVNA ZEMLJA JAKA,
SLAVNIH LJUDI I PREDAKA.
VITEZOVA STOJE SLIKE,
SPOMEN PLOČE ZA VELIKE.
DOSTOJNI SU SVAKOG SLAVLJA,
PONOS SRPSKOG PRAVOSLAVLJA.
IMENA SLAVNA VEČNO NAM ŽIVE,
PONOS MLADIMA, NAŠE OTADŽBINE.
IMENA TAKVE ČELIČNE BRAĆE,
NOVE JUNAKE U BORBI DAĆE.
VITEZOVI NEBESKOGT CARSKOGA RAJA,
SPOMENICI LIKOVA NOVOGA SJAJA.
DOK KIŠE LIJU, SNEGOVI VIJU,
U SVAKOM SRCU SRPSKOM SE KRIJU.
JUNACI NAŠEGA SRPSKOGA RODA,
DOSTOJANSTVO VERE ISPOD PLAVOG SVODA.
USK autor pesnik: Saša Gajić
ОДАНА
Истина не постоји,
Истина и лаж
Се подржавају!
Свака истина нужно
У себи носи нешто лажно!
Амбициозна
лаж није толико лажна,
измишљена, није вечна.
У себи не садржи истину
прилагодјену саму од себе.
Решава енигму тајанствености
не обазирући се да ли истина
када се преокрене чини лаж!
Ове две супротне моћи
узастопно покрећу једна другу,
негирају се у игри речи,
покрећу бес, осветнички гнев.
Загонетно, одгонетно, стидим те се!
Скривен ми поглед под велом,
боја светлости задивљујући опус!!!
Песникиња: Татјана Дебељачки
ODANA
Istina ne postoji,
Istina i laž
Se podržavaju!
Svaka istina nužno
U sebi nosi nešto lažno!
Ambiciozna
laž nije toliko lažna,
izmišljena, nije večna.
U sebi ne sadrži istinu
prilagodjenu samu od sebe.
Rešava enigmu tajanstvenosti
ne obazirući se da li istina
kada se preokrene čini laž!
Ove dve suprotne moći
uzastopno pokreću jedna drugu,
negiraju se u igri reči,
pokreću bes, osvetnički gnev.
Zagonetno, odgonetno, stidim te se!
Skriven mi pogled pod velom,
boja svetlosti zadivljujući opus!!!
Pesnikinja: Tatjana Debeljački
РОДНИ ЗАВИЧАЈ
НЕДГЕ ДАЛЕКО, ТАМО ГДЕ СВИЋУ НАЈЛЕПШЕ ЗОРЕ,
ГДЕ ЖИВЕ ПОНОСНИ ЉУДИ, ТАМО СУ НАЈЛЕПШЕ ГОРЕ.
РОЂЕН САМ И ЈА ТАМО, ПОД ДИВНИМ ПЛАВИМ СВОДОМ,
ГДЕ БИСТРЕ КАПИ НАПОЈЕ СВАКОГ’, К'О БИСЕР, ЧИСТОМ ВОДОМ.
ТАМО ГДЕ ЈОШ ЦВАТАЈУ, ПРЕДИВНЕ МИРИСНЕ РУЖЕ,
ТАМО И ЖИВОТ БРОЈИ, ГОДИНЕ НЕКЕ ДУЖЕ.
ВЕСЕЉЕ ЗА ЉУДЕ ДОБРЕ, ПРЕПУНО НОВОГА СЈАЈА,
ПРЕДИВНЕ ПЕСМЕ ПЕВАЈУ, УЗ ИГРЕ СВАКОГА КРАЈА.
ЛЕПОТЕ ПЛАНИНСКОГ ПОДНЕБЉА, УЗ ЉУДЕ ЗДРАВЕ ВОЉЕ,
ГДЕ НЕМА ЦРНИХ МИСЛИ И СВИМА БУДЕ БОЉЕ.
БАШ ТАМО ЉУДСКИ ЖИВОТ, СПОНОСОМ ВИСОКО ЦЕНЕ,
ДОСТОЈАНСТВО ОБИЧАЈА И ВЕРЕ, НИКАДА НЕ СЕНЕ.
ТАМО ГДЕ СНЕГОВИ БЕЛИ, ПО ЗИМИ ЛАГАНО ВЕЈУ,
У ЈЕСЕН ВРЕДНИ СЕЉАЦИ, ПШЕНИЦУ ЗЛАТНУ СЕЈУ.
ЕТО, ОПИСАХ ТАКО, ТЕ СЛИКЕ ЛЕПОГА РАЈА,
ПРЕДИВНОГ ТОГА КРАЈА И РОДНОГ ЗАВИЧАЈА.
УСКC аутор песник: Саша Гајић
СЕЋАЊЕ
И растанци једном биће радости
кад живот приђе близу краја
кад сећања избледела опет се јаве
и постану део пута до раја.
И неузвраћена љубав почеће да значи
што младост била је у тугу свила
и такво сећање лепотом ће да зрачи
јер младост је луда за старост крила.
И када те старост једном стигне
не криви за пропуштено младост своју
јер баш тај део што је праву љубав снила
сад` у најлепшем цвету поред пута стоји.
И тада, кад си ближе другој страни,
на коју се једном мора поћи
сва лепа и ружна из младости сећања
једном ће к`о радост, теби заједно доћи.
Аутор песник: Љубенко Звиздић
SEĆANJE
I rastanci jednom biće radosti
kad život priđe blizu kraja
kad sećanja izbledela opet se jave
i postanu deo puta do raja.
I neuzvraćena ljubav počeće da znači
što mladost bila je u tugu svila
i takvo sećanje lepotom će da zrači
jer mladost je luda za starost krila.
I kada te starost jednom stigne
ne krivi za propušteno mladost svoju
jer baš taj deo što je pravu ljubav snila
sad` u najlepšem cvetu pored puta stoji.
I tada, kad si bliže drugoj strani,
na koju se jednom mora poći
sva lepa i ružna iz mladosti sećanja
jednom će k`o radost, tebi zajedno doći.
Autor pesnik: Ljubenko Zvizdić
МИ СМО СРБИ
МИ СМО СРБИ СЛОВЕНИЈЕ,
ГДЕ ДОСТОЈНО СРЦЕ БИЈЕ.
КОЈУ МАСИВ АЛПА ВЕЖЕ,
ИДЕНТИТЕТ ТУ СЕ РЕЖЕ.
КУЛТУРА ЈЕ САДА СЕНА,
ИЗ СЕЋАЊА НА ВРЕМЕНА.
ГДЕ СЕ ГАСИ ЈЕЗИК СРПСКИ,
НЕРАЗУМНИ ЉУДИ ДРСКИ.
УЗ ЛЕПОТЕ ОКОЛИНЕ,
БОГ НАС ГЛЕДА СА ВИСИНЕ.
НЕСТАЛА ЈЕ ЋИРИЛИЦА,
ГОВОР СРПСКИ ИЗ УЛИЦА.
НЕ ПОМАЖЕ САД НИ ВЕРА,
ЈЕР ЉУБЉАНА ПРИНЦИП ТЕРА.
У ЦРКВИ СЕ ГОВОР ЗНАДЕ,
МОЛИТИ СЕ НЕМА НАДЕ.
ПОНАЈВИШЕ НЕ ЗА МЛАДЕ,
КАД ИХ ГЛЕДАШ КАКО РАДЕ.
ПРЕКРСТИТ СЕ СВАКО ТРЕБА,
БИТИ ПОШТЕН, ЧАК ДО НЕБА.
ХУМАНИСТИ ЗА УМРЕТИ,
ИЛ’ ДОСТИЈНО ПРЕЖИВЕТИ.
НЕК ПОНОСНО СРЦЕ БИЈЕ,
МИ СМО СРБИ СЛОВЕНИЈЕ.
И ТРИГЛАВСКИ ПРАВОСЛАВЦИ,
РЕЦИ ТАТИ, РЕЦИ МАЈЦИ.
НЕ СМЕМО СЕ ВИШЕ КРИТИ,
МИ ТРЕБАМО СРБИ БИТИ.
РЕКО САВО САМО ТЕЦИ,
У РАЈУ СУ НАШИ ПРЕЦИ.
ИДЕНТИТЕТ СРБА ТИЊА,
ДАЛЕКО ЈЕ ОТАЏБИНА.
КАЗУЈУ НАМ И ПОДАЦИ,
ДА СМО АЛПСКИ ПРАВОСЛАВЦИ.
ЖИВЕЋЕМО МИ ПОШТЕНО,
УЗ СВЕ ДРУГО ЗАПУШТЕНО.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић
MI SMO SRBI
MI SMO SRBI SLOVENIJE,
GDE DOSTOJNO SRCE BIJE.
KOJU MASIV ALPA VEŽE,
IDENTITET TU SE REŽE.
KULTURA JE SADA SENA,
IZ SEĆANJA NA VREMENA.
GDE SE GASI JEZIK SRPSKI,
NERAZUMNI LJUDI DRSKI.
UZ LEPOTE OKOLINE,
BOG NAS GLEDA SA VISINE.
NESTALA JE ĆIRILICA,
GOVOR SRPSKI IZ ULICA.
NE POMAŽE SAD NI VERA,
JEL LJUBLJANA PRINCIP TERA.
U CRKVI SE GOVOR ZNADE,
MOLITI SE NEMA NADE.
PONAJVIŠE NE ZA MLADE,
KAD IH GLEDAŠ KAKO RADE.
PREKRSTIT SE SVAKO TREBA,
BITI POŠTEN, ČAK DO NEBA.
HUMANISTI ZA UMRETI,
IL DOSTIJNO PREŽIVETI.
NEK PONOSNO SRCE BIJE,
MI SMO SRBI SLOVENIJE.
I TRIGLAVSKI PRAVOSLAVCI,
RECI TATI, RECI MAJCI.
NE SMEMO SE VIŠE KRITI,
MI TREBAMO SRBI BITI.
REKO SAVO SAMO TECI,
U RAJU SU NAŠI PRECI.
IDENTITET SRBA TINJA,
DALEKO JE OTADŽBINA.
KAZUJU NAM I PODACI,
DA SMO ALPSKI PRAVOSLAVCI.
ŽIVEĆEMO MI POŠTENO,
UZ SVE DRUGO ZAPUŠTENO.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić
ЈУЧЕ
Јуче постојах бескрајно јака.
У љубав зазидах жеље без наде.
Ведрином обојих силне агоније.
Нека цвећу сијају мириси.
Нека се пупољци мојих радости развијоре.
Опомињем песмом божије казне.
Зрела тела окрећу се за незрелим.
Дишу промењиво, узнемирено…
Гласно одјекују притајена дахтања.
Лепршавост жели да заигра на отворену карту.
Узбудљива несташност има продорне намере.
Голица оком голубљим пером.
Слушај птицу у устима, заробљену гласним жицама.
Урони у реку која извире у очима.
Ходам ка твојој лепоти кроз свет који красе ливаде.
Буди се задобијена свест безморалних начела.
Пронађох те згрчену од језе,
Заспалу на нитима месечине.
Жртвованог достојанства.
Касним у свему, задржана прохтевима.
Небо се отвара, разведрава за радост.
Узносиш се још снена и несвесна своје величине
мерене вековима.
Песникиња: Татјана Дебељачки
JUČE
Juče postojah beskrajno jaka.
U ljubav zazidah želje bez nade.
Vedrinom obojih silne agonije.
Neka cveću sijaju mirisi.
Neka se pupoljci mojih radosti razvijore.
Opominjem pesmom božije kazne.
Zrela tela okreću se za nezrelim.
Dišu promenjivo, uznemireno…
Glasno odjekuju pritajena dahtanja.
Lepršavost želi da zaigra na otvorenu kartu.
Uzbudljiva nestašnost ima prodorne namere.
Golica okom golubljim perom.
Slušaj pticu u ustima, zarobljenu glasnim žicama.
Uroni u reku koja izvire u očima.
Hodam ka tvojoj lepoti kroz svet koji krase livade.
Budi se zadobijena svest bezmoralnih načela.
Pronađoh te zgrčenu od jeze,
Zaspalu na nitima mesečine.
Žrtvovanog dostojanstva.
Kasnim u svemu, zadržana prohtevima.
Nebo se otvara, razvedrava za radost.
Uznosiš se još snena i nesvesna svoje veličine
merene vekovima.
Pesnikinja: Tatjana Debeljački