Stevan Sinđelić Slovenija
Tvrdnja da su abrovi uvek i samo abrovi, kao i tvrdnja da nismo čuli ono što smo čuli, ne mora predstavljati istinitost, kada se radi o direktorki kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima regiona.
Dr. Slavka Drašković direktor spomenute kancelarije, boravila je u poseti Srbima Slovenije 27. maja ove 2013 godine. Mnogo pre, nego što će do posete doći, Savez srpske dijaspore iz Slovenije, zvanično je preko srpske ambasade u Ljubljani tražio prijem svoje delegacije u beogradskoj kancelariji. Odgovor nikada nije dobijen, ali je usledio poziv iz ambasade za susret sa Slavkom Drašković spomenutog datuma. Kao pravi srpski domaćini, pozvali smo i ponudili da dospođa Drašković dođe u moderno uređene prostorije našeg saveza, čije zidove ponosno krasi srpska državna zastava. Poziv je odbijen.
Dejana Peruničić, večiti konzul, je insistirala da sastanak bude u 16:30h u prostorima ambasade. Želeći iskren razgovor i ako je moguće i bilo kakav dogovor, naša delegacija je otišla na sastanak, predpostavljajući da je sastanak unapred izrežiran po receptu iz poznate kuhinje bivšeg ministra Srećkovića. Slavka Drašković član KSU i aktuelni direktor kancelarije za saradnju sa dijasporom je na zakazani sastanak sa našom delegacijom kasnila pola sata.
Ambasador Radovanović i Dejana Peruničić, sazivači sastanka, u sprezi sa zvaničnim predstavnikom Republike Srbije Slavkom Drašković, sastanak su pokušali pretvoriti u vašarsku farsu sa jeftinim trikom šibicarenja. “Ovde jeste ovde nije! Položi sto dinara da vidiš gde je”. Uprkos njihovoj očitoj nezainteresovanosti za problematiku Srba u Sloveniji, delegacija saveza je pokušavala, i u tome potpuno uspela, da koliko toliko upristoji i vrati razgovor na tu temu, potpuno svesni da je gospođa Drašković zakoračala istim putem kojim je trčkarao Srećković. Delegacija Saveza srpske dijaspore Slovenije nenaviknuta na šibicarenja u ozbiljnim situacijama, ostala je zapanjena neinformisanošću gospođe Slavke Drašković o kompletnom izbrisu Srba u ovoj podalpskoj zemlji, članici Evropske Unije, u kojoj živi oko stotinu hiljada pripadnika te etničke grupe. Koliko se moglo opaziti po ambasadorovom ponašanju, pa i po Slavki Drašković, uprkos njenoj uzdržanosti, spremniji su bili na slušanje viceva, nego na ozbiljne razgovore kroz koje su im upućene istinite i konstruktivne zamerke. Da nije tako, ambasador Radovanović bi sasvim drugačije reagovao na iznošenje niza činjenica po pitanju “izbrisanih” Srba, i nikako ne bi dozvolio sebi nepristojnu upadicu, da bi o toj problematici mogli govoriti u emisiji RTV Srbije “Žikina šarenica”. Šta reći?
Dotakavši se teme izbora delegata za Skupštinu dijaspore i Srba regiona, gospođa Slavka Drašković je decidirano izjavila: ”Dobijam pisma iz Nemačke u kojima me delegati iz te zemlje optužuju da im ukidam mandate. Zaista je u vezi svega toga nastala velika zbrka. Pojedini mandati traju dve godine umesto četiri, posle te dve godine se ukidaju, a na njihovo mesto za naredne dve godine dolaze drugi delegati iz iste zemlje. Iz tog razloga letos neće biti skupštinskog saziva. Neću ga sazivati”. Ujedno je želela da damo svoj doprinos izmeni i dopuni Zakona o dijaspori i Srbima regiona, a na osnovu pristiglih mišljenja bi bio izrađen novi zakon koji bi otklonio sve nejasnoće. Nije propustila priliku da nas zamoli da napišemo i na njenu elektronsku adresu pošaljemo izveštaj sa sastanka kako bi bio objavljen na sajtu kancelarije za saradnju sa dijasporom. To smo i uradili. Izveštaj je bio vrlo korektan, istinit i direktan, uostalom kao i nastup naše delegacije koji je bio posvećen cilju prevazilaženja problema.
Ali, desilo se nešto što ni u snu nismo očekivali. Iz kancelarije dijaspore je elektronskom poštom stigla sugestija da prepravimo naš izveštaj, jer se ne slaže sa njihovim. U poruci je pisalo:
“Direktorka Kancelarije dr Slavka Drasković mi je poslala da otvorim, pročitam i proverim sadržaj attachmenta koji ste joj poslali danas i dam da se stavi na naš sajt. Medjutim videla sam da se ne slaze sa zapisnikom ovo sto ste poslali u delu koji se odnosi na Skupštinu dijaspore i Srba u regionu. Dr Draškovic nije izjavila da Skupštine ove godine nece biti, naprotiv skupština će se održati 5. i 6. jula ove godine. Molim Vas da ispravite navedeno ukoliko planirate da objavite negde. Takodje ovo je komentar na osnovu prvog čitanja, kada detaljno pročitam ostajem slobodna da javim ukoliko uočim jos neke potrebne ispravke. U cc stavljam i našu Ambasadu u Sloveniji. Hvala. Sve najbolje”. Tanja Maleševic
U međusobnom razgovoru članova delegacije saveza srpske dijaspore Slovenije, koja je bila na sastanku sa gospođom Draškovic, konstatovali smo da svako od nas ima po par ušiju, odnosno da svi skupa imamo deset uveta. A svih deset ušiju je čulo kada je Dr. Slavka Drašković, kategorično rekla da letošnjeg saziva delegata Skupštine dijaspore neće biti. Iz elektronske poruke Tanje Malešević saznajemo da će saziva ipak biti i to 5. i 6. jula ove godine, a da mi promenimo ili izbrišemo iz našeg izveštaja ono šta je gospođa Drašković rekla u Sloveniji?!
Nameće se pitanje: Da li je Tanja Malešević, ta koja traži da zaboravimo izjave direktorke Slavke Drašković, ili neko drugi, ko bez Slavkinog znanja, organizuje i saziva delegate Skupštine dijaspore, uprkos tvrdnji direktorke da saziva biti neće? Ili direktorka Slavka svesno ciljno neistinito obavešta ambasadu Srbije u Ljubljani i nas koji smo bili na tom sastanku? Zar nije ispravnije da nam se umesto pisanja Tanje Malešević, dostavi na uvid zapisnik sa sastanka na kome smo bili učesnici? To je normalno, tim pre što sumnjamo da u tom zapisniku ima drugih opisa i konstatacija, koje ni jedno od gore navedenih deset ušiju nije čulo, ili čulo drugačije nego Slavka Drašković?
Za nas je to od posebne važnosti jer je delegacija patriotskog saveza srpske dijaspore Slovenije pažljivo slušala i beležila svaku bitniju reč, ne sa namerom da vreba i uočava pogreške kako bi kasnije napadala, već sa željom da sazna korektne reči i korektno bude saslušana. Ambasador Aleksandar Radovanović očito nije bio takvog mišljenja. Besmislicama je prekidao govornike, a nekulturnim i demonstrativnim pogledanjem na sat požurivao je predstavnike i pored toga što nam je pojedinačno odredio po pet minuta za ono što smo smatrali važnim da kažemo. Nije propustio priliku da jednog od članova naše delegacije ne upita, šta taj zna o izgradnji kulturno “pastoralnog centra” odnosno crkvene kuće u Ljubljani, prilikom koje je po pisanju slovenačkih a i srpskih novina pronevereno oko 800.000,00 evra, i kakva je u tome uloga braće Damjanića vlasnika firme “Nina media”, koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja. Ambasador je dobio i odgovor: “Pitanje je upućeno na pogrešnu adresu, jer ste Vi taj koji poseduje sve zakonske parametre i ima moć da dobije traženi odgovor”.
Dejana Peruničić, višegodišnja i od strane Ministarstva Spoljnih Poslova zaboravljena konzulka u ambasadi Srbije u Ljubljani, grubim presecanjem izlagača odbacila je umešanost bivšeg Ministarstva vera i dijaspore u izbor delegata, mada je jedan član delegacije u potpunosti to dokazao. Utisak je bio da su predstavnici srpske ambasade i direktorka kancelarije za saradnju sa Srbima imali važnijeg ili hitnijeg posla od onog zbog kojeg je dr. Slavka Drašković zapucala iz Srbije.
Iz onoga što tog momenta nismo mogli znati, ali smo pročitali na zvaničnom sajtu Kancelarije za odnose sa dijasporom, dr. Drašković je posetila kulturno društvo “Mihajlo Pupin” i biblioteku u okviru društva, koje u svojim policama ima oko dve hiljade knjiga sa šiptarskim naslovima i na albanskom jeziku, a odbila je da posetiti Savez srpske dijaspore Slovenije, ukrašen srpskim simbolima kao i njegovu srpsku biblioteku “Vuk Karadžić” u Ljubljani. Možda su srpski simboli članici KSU i direktorki kancelarije dr. Draškovićevoj strani, isto kao što su i onima iz privatne kompanije Srpskog kulturnog centra Danilo Kiš koji pored svoje “direktorke” u stalnom radnom odnosu ima tri službenika, a čije plate između ostalog pristižu i iz budžeta Republike Srbije. Prilikom te posete u kojoj je bio i ambasador Radovanović , u izveštaju nije spomenuto da je jedan član i osnivač Danila Kiša, po pisanju E-novina dobio od Demokratske stranke za svoju firmu ”Nina media” 150.000,00 evra, decembra meseca prošle godine. U izveštaju koji je postavljen na sajtu kancelarije, nije ni naglašeno da je Radio-student iz Ljubljane, pod patronatom Skc Danilo Kiš koji je poznat po uvredljivim izjavama direktorke Svetlane Slapšak prema Srbima, Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svemu što nosi srpski prefiks. Draškovićeva je posetila i Osnovnu školu “Livada”, u kojoj je navodno organizovana nastava na srpskom jeziku, naravno i opet u režiji SKC Danilo Kiš, zaboravljajući da se te partizanske dvonedeljne škole organizuju samo i jedino pred raspodelu i krčmljenje srpskih para na osnovu raspisanih konkursa, a da od takve škole nijedno srpsko dete nema koristi, osim pet članova privatne firme Danilo Kiš.
Najzanimljivije iz onoga što se da pročitati na sajtu kancelarije, je da je dr. Slavka Drašković u razgovoru sa slovenačkim zvaničnicima dobila odgovor da se Deklaracija koja postoji, već počela sprovoditi kroz Savet koji treba da radi na tome da sve zajednice bivše Jugoslavije koje žive u Sloveniji, uključujući i srpsku dobiju odgovarajući status. Inače, taj Savet je ponovo oživeo sa dolaskom nove slovenačke vlasti na čelo Slovenije. Šta reći?
Da li Slavka Drašković zna da nisu svi Srbi u Sloveniji nepismeni i spremni da menjaju svoja mišljenja onako kako im se diktira. Ne tvrdimo da nema i takvih, jer je ona upravo bila gost te i takve treće vrste Srba, takozvanih Ketmana, koji zbog sitnog ćara krivotvore sve što je srpski vredno. Pitamo se koji je to, i šta to znači “odgovarajući status” koji se ne sme nazvati pravim imenom, a koji bi dobile sve zajednice u Sloveniji, pa i Srbi. Iz toga jasno proizilazi da Slavka Drašković uopšte nije slušala šta su joj govorili članovi delegacije Saveza srpske dijaspore Slovenije. Da jeste, znala bi da su Srbi ispisani iz evidencije biroa za statistiku R. Slovenije kao zajednica još 2011. godine. O kakvom to ona statusu govori i zašto o tome nije govorila sa slovenačkim zvaničnicima?
Iz objavljenog na sajtu Kancelarije, može se zaključiti da direktorka kancelarije za saradnju sa dijasporom čvrsto podržava tvrdu i neraskidivu vezu Saveza srpskih društava Slovenije sa Šiptarima. I to uprkos laži predsednika tog Saveza da su savez sa njima zvani EXYUMAK napustili u januaru meseci ove godine. Nije ni čudo, jer je bivši predsednik tog EXYUMAK saveza iz srpskih redova i bivši visoki funkcioner Saveza srpskih društava Slovenije, a danas jedan od pet članova SKC Danilo Kiš, svojevremeno interpretirao i širio vesti da su “srpski zločinci” zatrli hrvatski živalj u selu Dragalovci opština Doboj. Laž je bila toliko naduvana, da su na nju reagovali i rođaci “žrtava” moleći da se imena njihovih bližnjih izbrišu sa spiska, jer su “žrtve” žive i u momentu kada je to pisano, gledali su TV.
Zbog svega napisanog, nameće se sumnja u tvrdnju da je svaki abar samo abar i da glasine ne moraju uvek biti samo čaršijske priče neke dokone radio Mileve. Tako na primer među srpskim življem u Sloveniji kolaju priče, da je podpredsednik Saveza srpske dijaspore Slovenije zaposlio u svojoj firmi ćerke ambasadora Radovanovića. Interesantne su i one, koje govore da je ambasador Radovanović brat vlasnika advokatske kancelarije iz Ljubljane, koji je pre dve godine tužio jednog Srbina zastupajući samoizabranog delegata iz Slovenije i da su taj spor izgubili angažovanjem pravnog sektora Saveza srpske dijaspore koji su tuženog Srbina zastupali i odbranili. Advokatska kancelarija o kojoj je reč, svojevremeno je pretila tužbom opet nekom Srbinu povodom pisanja u listu srpskog rasejanja Koreni (www.koreni.rs) u vezi izgradnje kuće nekog popa, i sumnje u izvor sredstava za tu gradnju, a koja je neočekivano zanimala ambasadora Radovanovića, na sastanku 27. maja 2013. godine u ambasadi Srbije u Ljubljani.
Posebno su zanimljivi dokazi, ne glasine, koji su doprli i do Srba u Sloveniji, koji dokazuju da je Slavka Drašković, danas aktuelna direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom, svojevremeno pisala čitave studije i direktno predlagala način na koji KSU treba i može da usitnjava srpsku dijasporu i razbija njeno organizovanje i skupove.
Bilo kako bilo, članovi delegacije Saveza srpske dijaspore Slovenije su ponudili ruku pomire. Bez obzira na pisanje Tanje Malešević iz Kancelarije za dijasporu, delegacija se ponašala odgovorno i zrelo, upravo onako kako odgovara ljudima koji poštuju sebe i druge, a naročito srpske vrednosti. Ostaje da vidimo, da li je dr. Slavka Drašković “na putu” predsednika Srbije gospodina Nikolića i njegove izjave “Nije lako biti srpska dijaspora, pogotovu u zemljama koje nisu bile naklonjene Srbiji,” ili je na putu podela koje je neumorno sprovodio bivši ministar Srećković sa svojim satelitima.
Možda su baš zbog toga, Savez srpskih društava Slovenije, SKC Danilo Kiš i još neki, personificirani kroz lik i delo bivšeg ministra Srećkovića, dobijali enormno visoke novčane dotacije iz Srbije kroz sumnjive “kulturne projekte” (naprimer izrada spletne strane SKC Danila Kiša, državu Srbiju je koštalo milion dinara). Iz prećutnog stava Slavke Drašković u vezi sufinasiranja srpskih organizacija kroz raspisane konkurse, moglo bi se naslutiti da takvih podela neće biti u budućnosti. Ili… ostaje da sačekamo i vidimo rezultate zadnjeg konkursa.
Dodatno objaštenje: Ovaj tekst je iniciran meilom poslatog iz Kancelarije za saradnju sa dijasporom, u kome se od pet članova delegacije Saveza srpske dijaspore Slovenije, koji imaju odličan sluh, traži da deklarišu da su gluvi i da ne pominju i zaborave ono šta je direktorka kancelarije, gospođa Slavka Drašković, jasno i glasno rekla na sastanku u Ljubljani!?
02. 06. 2013
Radovan B. Milić
Slovenija
Objavljeno: 1. Jun 2013.
Izdvajamo
Poseta Slavke Drašković Srbima Slovenije
Februara meseca ove godine, Savez srpske dijaspore Slovenije, preko ambasade R. Srbije u Sloveniji, a na osnovu odluke upravnog odbora saveza, uputio je molbu direktorki kancelarije za za saradnju sa Srbima da primi našu delegaciju na razgovor u Beogradu. Odgovor nismo dobili ali smo ubrzo saznali da direktorka dolazi u Ljubljanu. To smo videli kao šansu i mogućnost da sa njom otvoreno porazgovaramo o mnogobrojnim problemima koji godinama tište Srbe u Sloveniji.
U delegaciji nas je bilo pet članova. Gospođa Dejana Peruničić dugogodišnja savetnica u ambasadi Srbije u Ljubljani pored toga je zahtevala da na sastanak dođu predsednici svih društava u Savezu srpske dijaspore Slovenije?! To nam se nije činilo logično, pa smo delegaciju u konačnom dogovoru sa ambasadom ipak sveli na pet predstavnika saveza. Ispostavilo se da je to bio ispravan i logičan potez, zbog vrlo kratkog vremena koje smo imali na raspolaganju.
Potpuno jasno kao dan, g-đi Drašković smo izneli niz dokumentovanih podataka o kompletnom brisanju Srba u Sloveniji. Uručili smo joj više zvaničnih dokumenata, a posebno onaj datiran 28.09.2011 koji smo primili kao odgovor Statističkog biroa Republike Slovenije, na našu molbu za posredovanjem podataka o broju pripadnika srpske nacionalnosti u Republici Sloveniji, i to prema najnovijem popisu stanovništva, vršenom 2011 godine. U odgovoru na naš zahtev saopšteno nam je sledeće:
“Statistički biro Republike Slovenije ne raspolaže podacima o građanima srpske nacionalne zajednice u Sloveniji, kao i to da statistički biro prilikom popisa ne sakuplja podatke na terenu, nego povezuje postojeće statističke i administrativne podatke iz baze podataka koja se koriste u većini statističkih istraživanja. (Orginal dokumenat i prevod u prilogu) Nemoguće je neprimetiti, kako je prelazak sa takozvanog klasičnog metoda “terenskog prikupljanja podataka” koji je primenjivan sve do zadnjeg popisa stanovništva u 2002. godini, na metod “registarskog popisa stanovništva” u 2011. godini blago rečeno, protumačen na krajnje neprihvatljiv način, bez imalo logike i mogućnosti razumevanja samog postupka. Kao glavni “argumenti”Statističkog biroa Republike Slovenije, o nepotrebnosti uvida u nacionalno izjašnjavanje navedena su dva, i to: Uredba Evropskog parlamenta i Saveta o popisima stanovništva i stanova. Radi se stvarno o izvanrednom “tumačenju” i još boljem “obrazloženju” uredbe Evropskog parlamenta. Glavne prednosti (registarskih popisa), prema zvaničnom objašnjenju Statističkog biroa Republike Slovenije su: ušteda i smanjenje troškova, kao i rasterećenje stanovništva prilikom davanja podataka!!!”
To znači, da Srbi u Sloveniji ne postoje i pored toga što nas ima oko stotinu hiljada. Posebno smo govorili o pitanju “izbrisanih”. To je ona kategorija ljudi sa zajedničkim imenom “izbrisani” a koje je Ministarstvo za unutrašnje poslove Republike Slovenije 26. februara 1992. godine nezakonito ispisalo iz registra građana i postavilo u spisak stranaca. Ukupan broj “izbrisanih” iznosi 25.671 od kojih je 18.000 Srba. Mnogi od njih se danas nalaze u Srbiji i nisu upoznati sa svojim pravima. Direktorka kancelarije za odnos sa Srbima g-đa Drašković je prihvatila predlog člana naše delegacije i predstavnika izbrisanih, da preko postojećeg sistema organizacija, koje brinu o prognanim i izbeglicama u Srbiji, organizuje i preko sredstava javnog informisanja upozna izbrisane sa obavezama koje moraju ispuniti da bi mogli ostvariti pravo na nadoknadu koje im omogućava presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, jer je vremenski rok vrlo kratak. Naglašena je uloga RTV Srbije i Republike Srpske I obećala našoj delegaciji, da će odmah po povratku u Srbiju upoznati srpske vlasti sa problematikom izbrisanih.
Postavljeni cilj razgovora delegacije Saveza srpskih društava Slovenije, pored već spomenutih, bio je i pokušaj sagledavanja i prevazilaženja uzroka srpsko- srpskih podela, kao ogromna prepreka i smetnja ka ostvarenju viših -nacionalnih ciljeva. Članovi delegacije u svom izlaganju su bili vrlo korektni, ali i direktni u iznošenju viđenja uzroka problema. Nisu propustili naglasiti, pa čak i argumentovano okriviti prethodno rukovodstvo Ministarstva vera i dijaspore, za širenje defetizma među Srbima Slovenije po pitanju rešavanja statusa, što su pojedinci bukvalno primenjivali. Ako se tome doda i protežiranje jednih a nipodaštavanje drugih putem finasiranja kroz konkursne projekte, situacija nije mogla ni biti drugačija. A nedorečeni Zakon o dijaspori i Srbima regiona, izbor i nejasnoća oko načina izbora delegata za skupštinu dijaspore i Srba u regionu je samo kap u prepunoj čaši srpske nesloge
Verujemo da je Dr. Slavka Drašković pažljivo saslušala sve sugestije, a i pojedina dokumenta su joj stavljena na raspolaganje. Možda zbog navedenih razloga, koji su ispoljeni i od drugih starna našeg rasejanja, konstatujući činjenice o rasulu i neslozi među delegatima, od kojih su neki na volšeban način izabrani, gospođa Drašković je bila kategorična kada je rekla da letošnjeg saziva skupštine dijaspore i Srba regiona sigurno neće biti.
Članove naše delegacije je zamolila da damo svoj doprinos izmeni i dopuni Zakona o dijaspori i Srbima regiona i rekla da će ona insistirati na zajedničkom sastanku predstavnika svih Srba Slovenije, sa ciljem prevazilaženja razmirica.
Njeno izlaganje u sebi je imalo nagovešaja koja nam daju nadu da poverujemo da će u budućnosti biti ispravljena i nepravda u vezi finasiranja srpskih organizacija u Sloveniji?
Radovan B. Milić