Stevan Sinđelić Slovenija
ЛЕПЕ ПЕСМЕ ПЕСНИКА УДРУЖЕЊА СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА СЛОВЕНИЈЕ И ЊИХОВИХ ПРИЈАТЕЉА
САЊАЛА СИ
Сањала си у срцу
без бола,
на јаcтуку мом
мила моја,
гола…..
… Осмех те мој
миришљаву крио
док сам у твом
оку био.
На твојој пути
ко лептир жути
што кишу слути
драг ти био.
Ти ниси била гола
анђела моја.
Ниси ти била,
већ љубав моја,
мила моја.
Autor pesnik: Љubenko Звиздић
SANJALA SI
Sanjala si u srcu
bez bola,
na jastuku mom
mila moja,
gola…..
… Osmeh te moj
mirišljavu krio
dok sam u tvom
oku bio.
Na tvojoj puti
ko leptir žuti
što kišu sluti
drag ti bio.
Ti nisi bila gola
anđela moja.
Nisi ti bila,
već ljubav moja,
mila moja.
Autor pesnik: Ljubenko Zvizdić
ПУТОВАО САМ
Путовао сам босоног по глибу
сремском…по глибу мом.
Гледам звезде умешене у блату на
ногама мојим…осећам мирис фуруна од
черпића твог.
… Застајкујем да видим топот уморних вранаца
што из атара таљиге са бундевама носе,
путујем по прашини што ми се лепи
на ознојане ноге…кроз гагање гусака
на сокаку ,
виолинска гудала од јечна и жита
милују ми стопала детињства.
Ширим руке од клипова кукуруза…
отварам срце амбару да уђе…
равницоооо мирису шарени мој…
Путујем и ослушкујем мирис диња,
заносна стрњишта моја …
ево иду моје босе ноге ка вама…
уплићите си к'о бичеви свињарски мили торови моји
Аутор песник: Мика Влацовић Владисављевић
МОРЕ ПОЉУБАЦА
На моме телу пољупци твоји,
љуби ме нежно,
нећу да бројим
љубићу те душо
љубити до јутра
… и опет ћу наставити сутра.
Љуби ме нежно осећам
укус усана твојих
страсно те милујем
језиком додирујем.
Од тебе сам врела,
тресем се цела…
Дрхтим цео много сам
те пожелео,
привијам те себи
нежно ме греби.
У очи ме гледаш
и другој ме не даш…
Не желим те дати,
са мном ћеш остати…
Ова игра трајаће до јутра
Биљана љубави
шта ће бити сутра?
Љубави мила ја сам твоја,
осећам се као
у бајкама снова.
Тајна љубав сада нас спаја,
волећу те до самога краја…
Срце и душу теби ћу дати,
тихо ми причај
да ти чујем глас,
желим те: својом звати.
У соку сам нашем,
желим те толико
љубиш ме драги као
нико досад.
Пришао сам тихо у очи те гледам,
љубим те нежно и никоме те не дам…
Стегни ме јаче,
од среће срце ми скаче,
желим те за себе
бићеш само моја…
Узми ме за руку
заувек сам твоја…
Аутори песници: Биљана Бебић Гајић и Иван Гајић
MORE POLjUBACA
Na mome telu poljupci tvoji,
ljubi me nežno,
neću da brojim
ljubiću te dušo
ljubiti do jutra
… i opet ću nastaviti sutra.
Ljubi me nežno osećam
ukus usana tvojih
strasno te milujem
jezikom dodirujem.
Od tebe sam vrela,
tresem se cela…
Drhtim ceo mnogo sam
te poželeo,
privijam te sebi
nežno me grebi.
U oči me gledaš
i drugoj me ne daš…
Ne želim te dati,
sa mnom ćeš ostati…
Ova igra trajaće do jutra
Biljana ljubavi
šta će biti sutra?
Ljubavi mila ja sam tvoja,
osećam se kao
u bajkama snova.
Tajna ljubav sada nas spaja,
voleću te do samoga kraja…
Srce i dušu tebi ću dati,
tiho mi pričaj
da ti čujem glas,
želim te: svojom zvati.
U soku sam našem,
želim te toliko
ljubiš me dragi kao
niko dosad.
Prišao sam tiho u oči te gledam,
ljubim te nežno i nikome te ne dam…
Stegni me jače,
od sreće srce mi skače,
želim te za sebe
bićeš samo moja…
Uzmi me za ruku
zauvek sam tvoja…
Autori pesnici: Biljana Bebić Gajić i Ivan Gajić
САМО ТЕБИ
Морам ти признати, љубави моја.
Сваки дан без тебе, предуго ми траје.
Сваки минут мила, дуг је ко година.
Јер нема твог осмеха, што ми живот даје.
Ноћи су нај дуже, никад неће проћи.
Уморим се тада, од мисли за тобом.
Па се често питам, у тој дугој ноћи.
Шта ми то учини, да постанем робом.
Присетим се мила, твојих загрљаја.
Али те мој јастук, заменити неће.
У сну њега грлим, мислим твоје тело.
И мислим на ноћи, ноћи пуне среће.
Једва чекам зору, и дан да ми сване.
Да више не сањам, да би миран био.
Али тако будан, тело подрхтава.
Све због оног санка, у ком сам те снио.
Знам да ме ти волиш, и на мене чекаш.
Код тебе је било, празно место моје.
Јутарнји пољупци, дариваће снаге.
Да срећни будемо, тог дана у двоје.
Љубићу ти усне, миловати косу.
Даривати све, што ти многу дати.
Желим тебе мила, у заносу твоме.
Поред мене мила, срећну дочекати.
Аутор pesnik: Раде Пантелић
САМО ТЕБИ
Морам ти признати, љубави моја.
Сваки дан без тебе, предуго ми траје.
Сваки минут мила, дуг је ко година.
Јер нема твог осмеха, што ми живот даје.
Ноћи су нај дуже, никад неће проћи.
Уморим се тада, од мисли за тобом.
Па се често питам, у тој дугој ноћи.
Шта ми то учини, да постанем робом.
Присетим се мила, твојих загрљаја.
Али те мој јастук, заменити неће.
У сну њега грлим, мислим твоје тело.
И мислим на ноћи, ноћи пуне среће.
Једва чекам зору, и дан да ми сване.
Да више не сањам, да би миран био.
Али тако будан, тело подрхтава.
Све због оног санка, у ком сам те снио.
Знам да ме ти волиш, и на мене чекаш.
Код тебе је било, празно место моје.
Јутарнји пољупци, дариваће снаге.
Да срећни будемо, тог дана у двоје.
Љубићу ти усне, миловати косу.
Даривати све, што ти многу дати.
Желим тебе мила, у заносу твоме.
Поред мене мила, срећну дочекати.
Аутор pesnik: Раде Пантелић
ПУСТИЊА
Не гледај ме,
бедника и скитницу.
у очима твојим,
видећу ти душу.
… Кроз њу,
прошетаћу,
даље продужићу.
Без спокоја и одмора,
куће и кревета,
бедник и скитница.
Празне су душе,
огромне пустиње,
прошаране болом,
обојене тугом.
Љубави жедне,
као песак воде.
Љубав прође,
несрећни песак,
сув остане,
ма колико воде,
од неба да добије.
Ретке оазе.
душе богате,
из којих вода,
извире и тече.
Гледам је,
како у песку сувом,
нетрагом нестаје.
Извор не разуме,
где одлази,
свака кап,
што из њега изађе.
Нећу ни да пијем,
жао ми воде.
Аутор песник: Влада Вранић
PUSTINJA
Ne gledaj me,
bednika i skitnicu.
u očima tvojim,
videću ti dušu.
… Kroz nju,
prošetaću,
dalje produžiću.
Bez spokoja i odmora,
kuće i kreveta,
bednik i skitnica.
Prazne su duše,
ogromne pustinje,
prošarane bolom,
obojene tugom.
Ljubavi žedne,
kao pesak vode.
Ljubav prođe,
nesrećni pesak,
suv ostane,
ma koliko vode,
od neba da dobije.
Retke oaze.
duše bogate,
iz kojih voda,
izvire i teče.
Gledam je,
kako u pesku suvom,
netragom nestaje.
Izvor ne razume,
gde odlazi,
svaka kap,
što iz njega izađe.
Neću ni da pijem,
žao mi vode.
Autor pesnik: Vlada Vranić
PUTOVAO SAM
Putovao sam bosonog po glibu
sremskom…po glibu mom.
Gledam zvezde umešene u blatu na
nogama mojim…osećam miris furuna od
čerpića tvog.
… Zastajkujem da vidim topot umornih vranaca
što iz atara taljige sa bundevama nose,
putujem po prašini što mi se lepi
na oznojane noge…kroz gaganje gusaka
na sokaku ,
violinska gudala od ječna i žita
miluju mi stopala detinjstva.
Širim ruke od klipova kukuruza…
otvaram srce ambaru da uđe…
ravnicoooo mirisu šareni moj…
Putujem i osluškujem miris dinja,
zanosna strnjišta moja …
evo idu moje bose noge ka vama…
uplićite si k'o bičevi svinjarski mili torovi moji
Autor pesnik: Mika Vlacović Vladisavljević
НОВА ПОЕЗИЈА
Посјећујем пјесничке сусрете
не бих ли пјесму срео.
Препознајем игре ријечи,
понирем у замуцане слике слободних стихова
и непотребно замршене мисли.
Мотиви – обично стари,
у новом стилу неоштро осликани.
Очекујем пјесму нову по свему.
Пажљиво слушам поетесе и пјеснике,
женске и мушке риме,
ритмизиране жеље, визије, оштре критике, алузије
и све што је у пјесму стало.
Поредим овдашње стихове
са свевременим Дантеом.
И питам се:
Може ли се данас срести –
та божанствена пјесма ?
Аутор пјесник Вјекослав Вукадин (Холандија)
NOVA POEZIJA
Posjećujem pjesničke susrete
ne bih li pjesmu sreo.
Prepoznajem igre riječi,
ponirem u zamucane slike slobodnih stihova
i nepotrebno zamršene misli.
Motivi – obično stari,
u novom stilu neoštro oslikani.
Očekujem pjesmu novu po svemu.
Pažljivo slušam poetese i pjesnike,
ženske i muške rime,
ritmizirane želje, vizije, oštre kritike, aluzije
i sve što je u pjesmu stalo.
Poredim ovdašnje stihove
sa svevremenim Danteom.
I pitam se:
Može li se danas sresti –
ta božanstvena pjesma ?
Autor pjesnik Vjekoslav Vukadin (Holandija)
НЕ ТРЕБА МИ ЗЛАТНО РУНО
Не треба ми златно руно,
нит’одора с царском круном,
ни свемоћно огледало.
Ја се не бих знао снаћи у раскоши.
Не треба ми двор, ни слуге,
нити народ
да му будем вођа.
Ја се не бих знао снаћи да сам већи.
Нити да сам златоусти,
Нови Светац
што на срцу носи грешку,
ал’ је крије.
Ја се не бих знао снаћи у молитви.
Не треба ми друм, ни кочије
да обиђем свијет,
чуда свјетска.
Ја се не бих знао снаћи у том чуду.
Да је мени срест’ човјека,
у овом’ људском паклу,
да се лијепо испричамо.
Тада бих се знао снаћи –
у људскости.
Тада бих се знао снаћи.
Аутор пјесник Вјекослав Вукадин (Холандија)
НИСАМ ЈА
Нисам ја створен за стварност
или је можда све друго не стварно…?
Не умем ја не волети,
не умем ја горд бити …
Пробај да не удахнеш ваздух…мораш,
мораш да дишеш..?
… Тако ја,
без укуса и мириса љубави
не умем, не могу и нећу…
ја само желим да раширим руке
и загрлим свет.
Морам да понесем те видне звуке,
хоћу са собом те очи што чују..
нека ,нека не разумеју други,
нека…, нека ме псују,али ја …
ја не умем другачије живети.
Мени су звезде упредене као бројаница,
око руке их стално носим.
Ја у пољупцу просипам мусаву сласну
равницу моју…
У мом су срцу…
ископани бунари чувари љубави…
Само тихо, и лагано нека ме
дорати и вранци твоји понесу ка теби,
уз чардаш…уз бећарац или сватовац неки..
Само, нека ћуте страсни звуци виолине,
тамо у сокацима страственицима нашим,
јер иначе ћу те поплавити љубављу.
Аутор песник: Мика Влацовић Владисављевић
NISAM JA
Nisam ja stvoren za stvarnost
ili je možda sve drugo ne stvarno…?
Ne umem ja ne voleti,
ne umem ja gord biti …
Probaj da ne udahneš vazduh…moraš,
moraš da dišeš..?
… Tako ja,
bez ukusa i mirisa ljubavi
ne umem, ne mogu i neću…
ja samo želim da raširim ruke
i zagrlim svet.
Moram da ponesem te vidne zvuke,
hoću sa sobom te oči što čuju..
neka ,neka ne razumeju drugi,
neka…, neka me psuju,ali ja …
ja ne umem drugačije živeti.
Meni su zvezde upredene kao brojanica,
oko ruke ih stalno nosim.
Ja u poljupcu prosipam musavu slasnu
ravnicu moju…
U mom su srcu…
iskopani bunari čuvari ljubavi…
Samo tiho, i lagano neka me
dorati i vranci tvoji ponesu ka tebi,
uz čardaš…uz bećarac ili svatovac neki..
Samo, neka ćute strasni zvuci violine,
tamo u sokacima strastvenicima našim,
jer inače ću te poplaviti ljubavlju.
Autor pesnik: Mika Vlacović Vladisavljević
ИСТОРИЈСКИ
Владари, робови…Пролетерска клика,
Освајачке силе… Ратови и буне.
Крвљу обојена непрегледна слика!
Васкрсли Словени растјерују Хуне…
Велике су жртве сваког хероизма.
Из њег’ се јунаци у легенде дижу.
Од ратова хорди, па до глобализма,
Свуд се само гробља у недоглед нижу.
У критичну тачку кад друштво дође,
Нови предводници тада се појаве –
Да мржњом потпале запаљиве главе.
Разјарену руљу у рат воде вође!
Преврат сваки жели све старо да сруши,
И притом с ужитком своју дјецу гуши…
Аутор пјесник Вјекослав Вукадин (Холандија)
ISTORIJSKI
Vladari, robovi…Proleterska klika,
Osvajačke sile… Ratovi i bune.
Krvlju obojena nepregledna slika!
Vaskrsli Sloveni rastjeruju Hune…
Velike su žrtve svakog heroizma.
Iz njeg’ se junaci u legende dižu.
Od ratova hordi, pa do globalizma,
Svud se samo groblja u nedogled nižu.
U kritičnu tačku kad društvo dođe,
Novi predvodnici tada se pojave –
Da mržnjom potpale zapaljive glave.
Razjarenu rulju u rat vode vođe!
Prevrat svaki želi sve staro da sruši,
I pritom s užitkom svoju djecu guši…
Autor pjesnik Vjekoslav Vukadin (Holandija)