Stevan Sinđelić Slovenija
S’obzirom da se nije dogodio dugo najavljivani smak sveta, moramo odmah, koliko još danas početi sa pomirom, jer nam propast možda tek sledi. Više puta do sada, sličnim rečenicama pomirenja pozivao sam Savez srpskih društava Slovenije, a i predstavnike bivšeg Ministarstva Vera i Dijaspore i nikada nije bilo odjeka. Seme sloge uvek je padalo na kamenu ploču i nije moglo obroditi, kao što neće ni ovo, ako sve i jednom za uvek ne isteramo na čistac. Bez čistih računa nema pomire, niti se o bilo čemu drugom može raspravljati. Zato krenimo redom i ne žmurimo pred istinom, jer ako bi zažmurili na sve što je do sada urađeno, nikada ne bi postigli cilj.
Ovo što sledi neće biti pisano jezikom gneva, već istine, jer je sve jasno kao dan.
U Sloveniji postoji dva srpska Saveza i 37. društava. Što se ticalo bivšeg Ministarstva Vera i Dijaspore za njih je bio vidljiv samo Savez srpskih društava Slovenije. /Bio bih mnogo razočaran u koliko bi ta praksa bila nastavljena i u budućnosti/. Treba znati da ni sva društva iz Saveza srpskih društava Slovenije nisu bila ravnopravna u dodeli finasijskog kolača. Za to vreme, Savez srpske dijaspore Slovenije sa svojih jedanaest društava bio je potpuno izolovan i nevidljiv i pored postignutih značajnih rezultata. Naravno, ona društva i oni ljudi koji su bezrezervno podržavali Vojvodića, tadašnjeg predsednika Saveza, dobijali su veću apanažu, jer je Vojvodić preko bivšeg ministra Srećkovića, pa čak i Mlađana Đorđevića, savetnika bivšeg predsednika Tadića uspevao obezbediti pare za podobne. Pretpostavljam da znate da se to što im je preko Vojvodića nudio tadašnji Ministar, otimalo sa trpeze srpskog radnika i srpskog deteta.
U vreme dok je Savez srpskh društava Slovenije uživao u novčanoj izdašnosti Srbije, bivšeg Ministra Srećkovića i njegovih satelita, udruženi i na sve moguće načine, pokušavali su da unište Savez srpske dijaspore Slovenije. Čak su podneli tužbu protiv jedinog ispravnog i u svakom pogledu korektnog Saveza, koji u svojim redovima ima 11. društava sa preko 6.000 članova. Da li su im upravo čast, dostojanstvo, nepokolebljivost i poštenje ljudi koji čine ovaj Savez predstavljali trn u peti, saznaćete iz sledećih redova:
Samo jednom, tog 20. oktobra 2009 godine, Savez srpske dijaspore Slovenije aplicirao je kod Ministarstva za Dijasporu za dobijanje potrebnih sredstava za štampanje revije “Otadžbina”. Na suprot tome što su Savezu srpskih društava Slovenije dodeljivani milioni dinara i desetine hiljada evra, Savezu srpske dijaspore Slovenije raspodelom je pripalo svega 1.000,00 evra. Imajući u vidu, da su dobijena sredstva, a koja su na račun Saveza srpske dijaspore Slovenije bila uplaćena tek u decembru te, 2009. godine nedovoljna za štampanje Revije “Otadžbina”, rukovodstvo Saveza srpske Dijaspore je odlučilo da prolongira štampanje za april 2010., dok se ne obezbedi još novca. O tome su u telefonskom razgovoru obavestili Ministarstvo. Tada je sve bilo u redu. Ali, ministarstvo za dijasporu Srbije i pored dobijenog obaveštenja da će štampanje Otadžbine” kasniti, “utvrđuje” i šalje dopis 5. marta 2010. godine Savezu srpske dijaspore, da im Savez srpske dijaspore dostavi dokaze o realizaciji projekta – štampanje Revije “Otadžbina”, te zahtevaju da u roku od osam dana budu dostavljena tražena dokumenta. U dopisu je Savez dijaspore upozoren da neispunjavanje obaveza povlači odgovornost i osnov za nadoknadu štete.
Saša Gajić, predsednik Saveza srpske Dijaspore Slovenije, odmah po dobijanju neprijatnog i pre svega iznenađujućeg dopisa upućenog iz Ministarstva Dijaspore, 16. marta 2010 godine šalje i pismeno obaveštenje /pored prethodnog telefonskog/, da će Revija “Otadžbina” biti štampana u aprilu te 2010 godine uz obećanje da će po realizaciji projekta Ministarstvu biti uredno dostavljene kopije svih računa i primerak Revije. Tom prilikom, predsednik Gajić je ponudio i mogućnost povratka dobijenih sredstava, ukoliko dato objašnjenje ne zadovoljava državnog sekretara i “radnu grupu”. Zaista, kao što je Savez srpske dijaspore Slovenije i obećao, “sporna” Revija “Otadžbina” štampana je i objavljena 02. aprila 2010, a celokupna prateća dokumentacija je prosleđena Ministarstvu. 
Nekome u Ministarstvu Vera i Dijaspore, i pored postojanja celokupne dokumentacije o realizaciji projekta, to nije bilo dovoljno pa dve godine kasanije, 03. marta 2012. godine pokreće tužbu kod Privrednog suda u Beogradu tužbu protiv Saveza srpske dijaspore iz Slovenije. Tužba je prosleđena Okružnom sudu u Ljubljani 21.12.2012 godine koji šalje poziv predsedniku Gajiću, da se lično pojavi pred slovenačkim sudom 15. januara 2013 godine.
Da nije tragično zaista bi bilo smešno, jer u isto to vreme i sve do kraja prošle godine, Savez srpskih društava Slovenije, onaj drugi, koji za razliku od našeg nikada nije uputio ni reč kritike Ministarstvu ili Ministru, dobija od tog Ministarstva i povremeno potpomugnutog i od Ministarstva za kulturu Srbije, ni manje ni više nego 27.300,00 evra. Zašto? Samo za štampanje časopisa ”Mostovi”, koje “izdaje” Savez srpskih društava Slovenije i Drago Vojvodić – miljenik i poslovni partner ministra Srećkovića i ljudi iz tog Ministarstva.
“Mostovi”, koje uz put rečeno, niko živ u Sloveniji ni puškom ne može dobiti, a retko i dvogledom videti, nikada nisu bili razlog ni opomene, a kamo li neke tužbe, kao što je “Otadžbina”. Ako niko drugi, a ono sam bar ja nekoliko puta slao zvanične dopise Ministarstvu Dijaspore, a kasnije i vera, upozoravajući da se oko časopisa Mostovi pletu čudne radnje i da Ministarstvo mora povesti računa gde te pare odlaze. Po uvidu u impresijum “Mostova” lako je uočiti da su štampani u 5.000 primeraka, a činjenice govore o svega 500 izvoda. Na taj način, lažnim prikazom tiraža opravdavane su pare, a višak je završavao neznano kud. Javna je tajna da su funkcioneri Ministarstva skoro uvek posle dodele sredstava ovom Savezu dolazili u Sloveniju, a zli jezici pričaju da su ”uzgred” uzimali i njihov deo kolača. Da li je tako ili ne, izgleda da nekima nije bitno, ali im je i te kako bitno da pare legalno izađu iz Srbije.
Kod Saše Gajića takvog “dila” nije moglo biti, pa je valjda zbog toga i postao tužena strana. Da li je zbog upozorenja na poslovanje Saveza srpskih društava Slovenije, čovek čija je računovodska firma vodila poslovne knjige Saveza srpskih društava Slovenije, tadašnji predsednik Nadzornog Odbora Dimitrije Marković, tragično izgubio život na priredbi Saveza srpskih društava Slovenije? Između ostalog on je upozoravao da odabrani članovi delegacije Saveza kasiraju po hiljadu evra na ime dnevnica odlazeći u R. Srbiju i Srpsku.
Smatrajući da je način medijske izolovanosti Saveza srpske dijaspore Slovenije jedine iskrene krovne i patriotske srpske organizacije u Sloveniji nedopustiv, kao i satanizacija društava koja nisu pod patronatom navedenih Ministarstava, a naročito pod komandom člana ROTARY Organizacije Drage Vojvodića, bio sam primoran, i bili smo primorani, da se više puta obraćamo obaveštenjima navedenom Ministarstvu tražeći pomoć i odgovore. Lično sam 22. februara 2010 godine u 15:20h poslao zahtev Ministarstvu Dijaspore da naprave objektivnu reviziju finansijskog poslovanja Saveza srpskih društava Slovenije i na taj način, a po utvrđenom stanju, da se otvori put za rad državnim tužilaštvima obe zemlje i Srbije i Slovenije. Tada sam jasno postavio pitanje: Po kojim osnovama i koja su društva i Savezi iz Slovenije dobili pare iz budžeta MzD u toku 2007/08/09 godine?
Ministarstvo dijaspore Srbije ostalo je i ovog puta totalno ”gluvo” na ovo pitanje, koje je bilo u pismu čiji je broj pošiljke 396763124. Da je pismo stiglo u Minstarstvo je dokaz povratnice, na kooj je potpis lica iz ministartva koje je poštu preuzelo.
Sa ponovljenim pitanjima, a u svojstvu i sa pozicije generalnog sekretara Saveza Srpske Dijaspore Slovenije, ponovo sam se obratio istom Ministarstvu, 20. juna 2010 godine, s'tim što ovog put o nepravilnostima u radu Saveza srpskih društava Slovenije upoznajem i Ministra Kulture i informisanja Srbije, kao i njegovu ekselenciju, tadašnjeg Ambasadora u Sloveniji g. Filipova. Kao i prethodnog puta, svi ostaju potpuno nemi i gluvi, osim Ministra kulture Bradića koji me je udostojio kakvog takvog odgovora. Članove Saveza srpske dijaspore Slovenije zanimalo je :
a) Koliko je sredstava uplaćeno na ime Saveza srpskih drustava Slovenije do tada i
b) Način utroška spomenutih sredstava.
Ista pitanja sam ponovio i 24. septembra 2010 godine u Ljubljani na konferenciji o osnivanju Nacionalnog Saveta Srpskog Rasejanja, u prisustvu Dejane Peruničić prve savetnice za konzularne poslove u Ambasadi Srbije u Sloveniji, kao i u prisustvu gostiju iz nekoliko evropskih zemalja.
Kako je rasla korupcija i zloupotreba službenog položaja na relaciji Savez srpskih društava Slovenije – Ministarstvo Dijaspore Srbije, tako je Savez srpske dijaspore Slovenije proširivao dijpazon svojih pitanja, na koja apslutno niko, do dana današnjeg nije odgovorio. Više puta o čemu postoje pisani dokazi, obraćali smo se navedenim Ministarstvima i Ambasadi R. Srbije u Ljubljani, moleći ih da prestanu sa unošenjem nemira u redovima Srpskih organizacija, da ne svađaju i ne dele Srbe, kao i to da savetnici u Ambasadi Srbije u Sloveniji Aleksandri Stanković nije mesto u članstvu bilo kog srpskog društva, a posebno ne u društvu SKC. Danilo Kiš koje je uz put rečeno iz Srbije, dobilo 25. 000 eura u zadnjih godinu dana. Drastičnim primerom isisavanja para od milion gladnih i 750.000 nezaposlenih građana Srbije, fantomska organizacija »Danilo Kiš« iz Ljubljane dobila je i sredstva u visini 1,7 mil. dinara. Njihov član i osnivač je bila i službenica Ambasade R. Srbije u Sloveniji Aleksandra Stanković, skupa sa Brankom Matijevićem koji je pravio spiskove nastradalih Hrvata od navodne »zločinačke srpske ruke«.
Možda zbog predpostavke da će te izuzetno visoke dotacije Srpskom Kulturnom Centru »Danilo Kiš«, doprineti da Savez srpskih društava bude uskraćen za ono na šta je naviknut, Drago Vojvodić u ime svog Saveza srpskih društava Slovenije, upućuje pismo Ministarstvu za Dijasporu, lično mag. Srećkoviću u kome navodi:
«Izvršni odbor Saveza srpskih društava Slovenije nezadovoljan je i ogorčen osnivanjem Srpskog kulturnog Centra u Sloveniji. Savez srpskih društava je protiv načina na koji je osnovan SKC. Danilo Kiš, i smatramo da je Boris Tadić izmanipulisan, kao i njegovi saradnici, od strane onih koji oformiše osnivački odbor i osnovaše Srpski kulturni centar«.
Pored ovoga su zahtevali i odgovor, ko je i na kakav način birao ljude u osnivačkom odboru i po kojim kriterijumima? Svoje nezadovoljstvo su u pisanoj formi podneli i Kabinetu predsednika Republike Srbije, Ambasadi Srbije u Sloveniji i parohu Ljibljanskom.
Sve navedeno, nije smetalo Savezu srpskih društava da 2012. godine napravi koaliciju sa “Danilom Kiš” i da zajedno, Drago Vojvodić /Savez/ i Petar Damjanić /D. Kiš/, više puta odlaze u zvaničnu posetu R. Srbiji, lažno se identifikujući kao predstavnici (svih) Srba iz Slovenije. Najverovatnije da su njih dvojica dobili garancije da u očemerenoj Srbiji ima još uvek para, pa je neprijateljstvo između Saveza srpskih društava Slovenije i Danila Kiša prestalo.
A para je zaista bilo što potvrđuje i g. Bradić u pismu koje sam dobio 26. juna 2010 godine. “Bez obzira što neki smatraju da ima malo novca, mi smo na stanovištu da je potrebno ono čime se raspolaže odgovorno investirati u zajedničku, a ne parcijalnu korist.”
Prema tome i na osnovu jasne tvrdnje tadašnjeg ministra u vladi Srbije, g. Bradića, Savez srpske dijaspore Slovenije uz podršku društava koja nisu u nijednom Savezu, pojačavao je intenzitet traženja odgovora na postavljena pitanja. To je, kako smo informisani, dovelo do toga da Ministartvo Vera i dijaspore Srbije podnese tužbu protiv Saveza Srpske dijaspore Slovenije, zanemarujući činjenicu da je Savez opravdao i odmah po realizaciji projekta /Revija Otadžbina/ blagovremeno poslao sva zahtevana dokumenta kao dokaz.
Nemogućnost razumevanja, da niko iz Ministarstva Vera i dijaspore nema obavezu odgovoriti na pitanje: Koliko su Savez srpskih društava Slovenije, društva okupljena oko njega i SKC “Danilo Kiš” dobili para iz Srbije u period od 2007/08/09/10/11 i 2012 godine, sa istim pitanjem sam se obratio Republici Sloveniji i odmah u vrlo kratkom roku, bez ikakvih problema dobio zvanične podatke:
SAVEZ SRPSKIH DRUŠTAVA SLOVENIJE dobio je 85.492,73 Eu, SKD Sloga – Nova Gorica 43.032 ,21 Eu, KDU Mladost /predsednik Vojvodić/ 98.317,51 Eu, SKUD Vidovdan 45.167,00 Eu, SKD Sava 41.230,03 Eu, KD Brdo 128.327,42 Eu, SPD Nikola Tesla 54.186,06 Eu, SKPD Sveti Sava 64.087,68 Eu, PKUD Sveti Nikola 8.335,70 Eu, SKD Novo Mesto 11.450,00 Eu, SD dr. Mladen Stojanović 5.849,47 Eu, SKUD Kočevje 1.300,00 Eu, SKD Petar Kočić 22.966,00 Eu, SKD Maribor 67.545,39 Eu, AKUD Kolo 41.958,70 Eu, SKC Danilo Kiš 111.713,06 Eu, KD Mihajlo Pupin 59.375,87 Eu, KD Srpska kulturna zajednica 43.014,36 Eu. Vesna Anđelković 28.055,94 Eu.
Posle svega napisanog ostaje nejasnoća oko ćutanja Ministarstva Republike Srbije na pitanje; gde su pare? Da li je tužba protiv Saveza srpske dijaspore Slovenije vid zastrašivanja, po njihovim merilima, onih za koje imaju potrebu da ućutte? Ko želi stvoriti lažni utisak da je to Ministarstvo ipak korektno obavljalo svoje naloge, jer evo, mi radimo, uhvatili smo “lopova”. Svi koji dobro poznaju situaciju među Srbima u Sloveniji, uvereni su i ubeđeni da je, kako je rekao gospodin Janić, kompletna, a ne selektivna istina, najbolji temelj očuvanju Srbije i njenom vraćanju u Evropu.
Pa, gospodo, ako već želite u Evropu, razmišljajte evropski i konačno odgovorite na postavljena pitanja, onako kako je praksa i pravilo u toj Evropi. Ako skrivalica i dalje odgovara službenicima bivšeg Ministarstva Vera i dijaspore, a sadašnjoj Kancelariji za odnose sa dijasporom, naročito posle neutemeljene tužbe, pravni sektor Saveza srpske dijaspore Slovenije pokrenut će postupak pred nekim merodavnim sudom i sve nejasnoće isterati na čistinu, kako bi oni koji “preteknu” zaista mogli postići decenijama sanjano pomirenje.
Kada do toga dođe ni miliončići neće biti od koristi.
Po ovlašćenju Izvršnog Odbora Saveza srpske Dijaspore Slovenije
Radovan B. Milić
Objava dana: 14.01. 2013