Stevan Sinđelić Slovenija
Relativni pobednik prevremenih izbora, Zoran Janković, dobio je na izborima dobrih 300 hiljada glasova. Svi komentatori,uveliko su se bavili strukturom (tog) biračkog tela, a namerno su izbegli analizu strukture njegovih birača, iz stanovišta novih državljana. Unatoč tome da je (spomenuta) najznačajnija u shvatanju matematičkog i logičkog shvatanja rezultata.Slovenija je, prilikom (svog) nastanka 1991 i godine 1992. godine podelila 200 hiljadadržavljanstava doseljenicima iz nekadašnjih jugoslavenskih republika. Obzirom na visok stepen rodnosti u spomenutoj populaciji, taj je broj do 2011.godine porastao na 220 hiljada.
U vreme balkanskih ratova, u Sloveniju, postepeno se doselilo još najmanje 40 hiljada (ljudi) koji su si postepeno regulisali državljanstvo, a time i biračko pravo. Kresalova (bivša ministarka unutrašnjih poslova u vladi Boruta Pahora) podelila je stalni boravak (retrogradno) približno 20 hiljada takozvanim izbrisanim i mnogi su odmah regulisali državljanstvo i stekli biračko pravo. Biračko telo, novih državljana, tako je poraslo na najmanje 280 hiljada birača, ako uzmemo u obzir i mešovite brakove i njihov posredan uticaj, onda njihov domet dostiže i do 350 hiljada birača.Janković nije ubedio sve (birače), svi nisu ni došli na biračka mesta.
Ipak, sasvim je očito kako je velika većina novih državljana, disciplinovano glasala za Zorana Jankovića. Sigurno je, između 180 i 200 hiljada glasova, Janković dobio od novih građana. Učešće u blokovskim naseljima gde postoji najveća koncentracija novih građana, bilo je neverovatno visoko. Na pojedinim izbornim mestima prestiglo je i 90 posto, što se dosada još nije dogodilo. Kako je Janković to postigao, odnosno kako su to ljudi iz pozadine njegove izborne kampanje postigli?
Prema mojoj oceni i informacijama mojih prijatelja i poznanika koji su bili, ili u biračkim odborima ili su birali na blokovskim biralištima u: Ljubljani, Celju i Kopru, bilo je moguće primetiti:
1. masovno učešće birača sa stranim akcentom ili birača koji uopšte nisu otvarali usta. Na biračkamesta dolazili u grupama od po desetak ili više,
2. učešće birača u sportskim odelima (trenerkama) koji su imali na ruci hemijskom olovkom ispisanbroj kog trebaju okružiti na biračkom lističu,
3. posmatrače učešća na biračkim mestima koji su u grupama, po dva ili tri, dangubili ispred
ljubljanskih biračkih mesta i neprekidno telefonirali. Većina među njima govorila je na srpskom
jeziku.
Poznanik, takođe doseljenik iz Bosne, tačnije iz Bihaća, rekao mi je kako su ga u sredu, poslednju nedelju, pre izbora pozvali iz bošnjačkog udruženja, čiji je član i posebno podvukli da mora glasatiza Jankovića. Ako ne bude glasao za Jankovića, a pobediće Janša, oduzeće mu državljanstvo i proterati ga u Bosnu. Pošto je odvratio, kako je on musliman i da uopšte neće glasati, posetili su ga i u njegovoj kući, gde su ga ponovo ubeđivali, a posetioci su mu pokazivali i nekoliko dana staro Delo (slovenačke dnevne novine) sa člankom, o krajnim desničarima u SDS (Slovenska demokratska stranka koju vodi Janez Janša) i anketom javnog mnenja, u istim novinama koja je prognozirala visoku (izbornu) pobedu Janše. Ubeđivali su ga, kako Jankovića podržava i (slovenački) muftija (Grabus) i da će mu Janković izgraditi džamiju. Na kraju, nudili su mu čak 50 eura, ako bude glasao za Jankovića.
(Moj poznanik) nije izašao na izbore, a isto je uradila i njegova porodica. Ipak, na izbore je izašlavečina njegovih prijatelja i poznanika, odnosno velika večina članova udruženja.
Slične informacije stižu i iz drugih mesta, gde žive doseljenici. Poslednju nedelju pre izbore, gotovosvaki novi građanin dobio je telefonski poziv, a mnogi od njih i posetu u kući ili na poslu. Upreduzećima Gradske opštine Ljubljana, kao naprimer u Snagi (gradska čistoča), sazvali su ih po grupama i posebno im podvukli: da moraju glasati za Zokija. Svaki od njih morao je izjaviti, na kom će biračkom mestu glasati. Pristup prema svima, bio je u osnovi isti, a zasnivao se na širenju straha pred visokom pobedom desnice i oduzimanjem državljanstva. U javnim preduzećima, bila je efikasna i pretnja gubitkom zaposlenja. Navodno, kako će prilikom mera štednje koje će sprovesti desnica, ”južnjaci” biti prvi na udaru.
Janković nije imao organizovanu političku stranku kao ostali, ali je imao u svakom mestu poseban štab koji se bavio isključivo pozivima novih državljana. Raspolagali su kopijama biračkih spiskova i spiskovima iz zvaničnih evidencija stanovništva. Takav štab imali su i kod nas u Vrhnici (mesto u blizini Ljubljane), a u njemu bili su uglavnom penzionisani oficiri i podoficiri JNA.
U Ljubljani i ostalim mestima, kao i unutrašnjosti, slična akcija je tekla i među članovima i simpatizerima Saveza boraca za tekovine NOR (Zveza borcev za vrednote NOB). I ta akcija, nije zasnovana na sticanju birača na osnovu programa, nego na zastrašivanju. Plašenju pred ubedljivom pobedom SDS, plašenjem od Janše i crkvi podređenoj desnici i njenoj vladi. Članovima ZZB( Zveza združenj borcev- Savez boraca) govorili su da će im desnica oduzeti boračke penzije, takođe da će im desnica oduzeti i razne dodatke koji se prenose na članove njihove porodice. U taj se deo uključio i Savez društava penzionera (Zveza društev upokojencev) pod rukovodstvom Mateje Kožuh Novak (predsednik Saveza društava penzionera). Spomenuta akcija, tekla je pre svega u mestima gde imaju pouzdane predsednike društava, međutim ta akcija nije bila posebno uspešna, pošto je penzionerska populacija u znatnoj meri bila nastrojena protiv Jankovića koji je obećavao prihvatanje, na referendumu odbačenog, reforme penzijskog sistema. Unatoč tome se deo mreže ZDUS (Savez društava penzionera Slovenije) neumorno koristio za širenje straha pred nadmoćnom pobedom desnice, pošto desnica svugde po Evropi snižava penzije.
Već dve decenije, slovenačka javna glasila i levičarska propaganda, ubeđuju stanovništvo Slovenije, kako je stranka Janeza Janše, SDS, vojnički organizovana i kako sve gradi na negativnim emocijama i plašenju ljudi. Možda su upravo zbog odbrane pred spomenutim napadima, kako u SDS, tako i u druge dve stranke desnice, dakle u N.SI (Nova Slovenija) i SLS (Slovenska ljudska stranka-Slovenačka narodna partija), u protekloj izbornoj kampanji isticali isključivo: program, rešenja i povezivanje. U suprotnosti sa time, Zoran Janković nastupao je grubo, agresivno i isključivo. Mnogim biračkim teoretičarima nije bilo jasno, zašto to radi, pošto takav stav obično ne donosi izborne poene. Međutim, to se uverenje srušilo na dan izbora, a pravi uzroci tek se sada pokazuju, kada možemo iz fragmenata dešavanja na sam dan izbora, kao i danima pre njega, sastaviti potpuniju sliku. Jankovićev isključujući nastup bio je namenjen podršci akcijama među novim državljanima koje su pokušali pre svega zastrašivanjem, masovno dovesti na birališta.
Uostalom, kao što je pokazalo i neobično visoko (izborno) učešće u mestima gde žive doseljenici, kao i rezultati po pojedinim okruzima i jedinicama, Janković je u tome bio uspešan.
Manipulacija anketama javnog mnenja takođe je obavila svoj posao. U tome je prednjačilo Delo.U samom startu, takve ankete, izmerena je pobeda Jankovića, odmah iza njega Virantu (Grega Virant je predsednik novoformirane slovenačke stranke Građanska lista Gregorja Viranta-Državljanska lista Gregorja Viranta), a za kraj kada je bilo potrebno zastrašivati nove državljane, pobeda je izmerena i Janši. Svaki put, upravo onako, kako su to želeli ljudi koji su kreirali Jankovićevu kampanju. Na visoku pobedu SDS, kao i dobre rezultate SLS i N.SI, na kraju izborne kampanje, ukazivale su i druge ankete, međutim potcenile su Jankovićevo biračko telo, odnosno o njemu nisu vodile računa. Do poslednjih izbora, spomenuta metodološka greška, nije se razotkrila u tolikoj meri, pošto nikada do sada mobilizacija tog dela biračkog tela, nije bila tako visoka.
Jankoviću je do pobede, a posledično desnici do poraza, pomogla i poslovična neodlučnost i cepidlačenje Slovenaca. Zadnje dane pre izbora, sretao sam poznanike i prijatelje, potpuno uverene u pobedu desnice, a pogotovo Janše, pošto im se to činilo jedino dobro za državu, istovremeno nisu bili sigurni da će uopšte izaći na izbore, pošto je već sve rešeno i da nekoliko glasova ne rešava ništa. Čak sam čuo i mišljenje, kako Janša ne sme da dobije previše (glasova!) da se nebi razračunavao sa svojim političkim protivnicima, umesto da bi se bavio spasavanjem države, kao i da nebi smeo kupiti kuću u Velenju, upravo u predizborno vreme. I više nego sa Jankovićem, pojedinci su se bavili dugim razglabanjima o tome; da li su Janša i Virant (stvarno) posvađeni ili je to sve skupa igra, kao i da li je u redu da crkvi sklona N.SI, opet uđe u parlament. Nije li možda Janša isuviše u (predizbornim suočavanjima) isticao svoju računarsku pismenost i Jankovićeve ”grehe” u Merkatoru? Zašto je Žerjav (predsednik SLS, Slovenačke narodne partije) dao podršku penzijskoj reformi? Čemu sada opet Zbor za republiku ( građanska incijativa desne proviniencije) bez Viranta? I, kakav je taj Popovićev (gradonačelnik Kopra) kandidat na Janševoj listi itd, itd. I tako to u beskonačnost, sve do šoka na izbornoj u nedelju naveče.
Sa druge strane, Jankovićev štab, stvarno je delovao vojnički. Mobilizovao je desetine hiljada birača koji nisu ni znali; ko je kandidat u njihovom izbornom okrugu ili koje stranke su prisutne na glasačkim listićima. Pretnja je glasila:” glasaj za Zokija, ima broj taj i taj, inače će Janša da ti oduzme državljanstvo!”
Janković je na izborima dobio dobrih 300 hiljada glasova. Što pretstavlja 15 posto stanovništa, manje od petine celokupnog biračkog tela i manje od trećine svih birača koji su glasali. Unatoč tome, kao pojedinačna stranka, dobio je najviše. Nešto manje od 200 hiljada glasova dali su mu novi državljani. Novi državljani mogli su se videti u njegovom okruženju i prilikom proglašenja (izbornih) rezultata. Slavilo se uz južnjačku muziku i skandiranjem Zoki-Zoki te Tito-Tito. Ostalih 100 hiljada glasova dobio je Janković od Slovenaca koji su po naređenju Milana Kučana i Janeza Stanovnika, disciplinovano i kao prava vojska, prešli iz LDS (Liberalno demokratska stranka) i stranke Zares, i delimično iz SD (Socijaldemokratska stranka), ka novom vođi levice. Slovenija je tako zbog velikodušnosti sa državljanstvima i nezavršene razgradnje starih mreža, prilikom 20.godišnjice državnosti i samostalnog života, dobila Srbina kao predsednika vlade i socijalističkog tajkuna, u istom licu.
Tomaž Majer
Objavljeno na internetnoj stranici SDS(Slovenske demokratske stranke), www.sds.si, 13.12 2011. Nužna objašnjenje uz prevod objavljenog teksta sa internetne stranice SDS (Slovenske demokratske stranke). Našim čitaocima, dužni smo određena objašnjenja, kako bi u potpunosti shvatili, o čemu se radi u spomenutom tekstu. Tekst je u celini preuzet sa zvanične internetne stranice SDS (Slovenske demokratske stranke). SDS je druga slovenačka politička stranka po broju glasova osvojenih na upravo završenim izborima. Autor teksta je gospodin Tomaž Majer, i u redakciji Saveza srpske dijaspore Slovenije, za razliku od nagađanja i konkretnih istraživanja slovenačkih medija: da li gospodin Tomaž Majer uopšte postoji ili se radi možda o pseudonimu iza kog se krije čak više autora, smatramo da spomenuti gospodin postoji. Da li je njegov identitet pravi ili izmišljen, za nas nije bitno, to je predmet sa kojim će se, prema dosada poznatim informacijama, baviti ovlašteni državni organi. Svoje su dosada rekli: Predsednik republike Slovenije, gospodin Danilo Tuerk, informacijski poverenik (gospođa Nataša Pirc Musar) i slovenački Ombudsman (dr. Zdenka Čebašek Travnik). Svi spomenuti složili su se, kako tekst gospodina Tomaža Majera predstavlja primer, širenja neprijateljskog govora, tako i neosnovanih podela građana Republike Slovenije na ”starosedeoce” i tkz. ”nove državljane”.