Stevan Sinđelić Slovenija
Piše:Radovan B. Milić
Objavljeno 21.06.2011
Džeparenje iznemogle Srbije.
(Konobaru dve sa lukom!)
Ima li živog stvora ko bi poverovao da je Alojzije branio Srbe, Cigane, Jevreje i patio sa žrtvama? Ima li živog stvora ko ne bi još znao da je uz blagoslov Rima, milion Srba primilo katoličku veru i preobratilo se u Hrvate? Ima li živog stvora ko ne bi poverovao da je Zagreb glavno mesto pokatoličenog srpstva? Ima li neko ko ne bi znao, da je na razavalini uma istog tog »zabrinutog« Alojzija stvoren Jasenovac, najveći grad mrtvih Srba, Cigana i Jevreja na svetu. Kome u tom slučaju, osim Sinodu SPC, treba taj papak u Nišu?
Kome treba laž i čemu ona služi, osim džeparošima umirućeg leša svega srpskog i onoga što je još od Srbije ostalo?
Ima li živog stvora, osim predsednika Saveza srpskih društava Slovenije magistra međunarodnog prava, ko ne bi znao da je lažno predstavljanje krivično delo? Ima li neko ko ne bi znao da je lažno predstavljanje i dovođenje u zabludu većeg broja lica, rušeći novinarski kredibilitet i kodeks struke, ugleda i časti, kažnjivo delo? Ima li još nekog ko ne bi znao, da se dovođenjem javnosti u zabludu lažnim predstavljanjem, pri tom ostvarujući niz poznanstava u koruptivne svrhe, a koje se koriste za zloupotrebu položaja od strane »vođe srpskog naroda« u Sloveniji, kažnjava novčanom i zatvorskom kaznom. Kome to još naravno, osim vladarima tame, poglavicama đavola i sotoni u pravnom sistemu uređenih država, pada na pamet? Srbi iz Slovenije to znaju vrlo dobro. Kome u tom slučaju, osim samom sebi i Minisartstvu vera i Dijaspore Srbije, ovaj papak zaista još treba.
Niko ne tvrdi da je magistar međunarodnog prava i predsednik Saveza srpskih društava Slovenije vladar tame, jer bi mu se na taj način podigao rejting, ali da i te kako zamračuje svest o Srbima i svest Srba u Sloveniji, to je tačno. Od kada je magistru krenuo švercerski biznis skopčan sa Ministarstvom vera i dijaspore, ovaj čovek radi samo za sebe, i samo za pokojeg činovnika iz Ministarstva, i samo za veliku lovu. Kako bi drugačije dobio akreditaciju lažnog novinara?
Prošle godine, 3. jula, na prvoj Skupštini dijaspore i Srba u regionu ovaj »vrli poznavaoc i stručnjak« međunarodnog prava magistar Vojvodić, prošvercovao se kao lažni novinar u Dom narodne Skupštine, šaljući otuda samo jedan jedini izveštaj po kojem je ostala upamćena njegova novinarska odiseja. »Vispreni novinar Vojvodić« je tada napisao samo jednu jedinu rečenicu, koja govori o njegovim paklenim namerama i ciljevima, (zavadi pa vladaj) a koja glasi: »Vidiš, nas su pustili da uđemo, a vas nikada neće!«, i sa njom zaključio svoju novinarsku misiju izveštavanja iz Narodne skupštine sa prvog zasedanja te farse.
Nameću se pitanja bez odgovora; ko je u tom slučaju omogućio novinarsku akreditaciju čoveku, kome je pisana reč strana i koji nema veze sa novinarstvom? Da li je lažno predstavljanje i omogućavanje onome ko se lažno predstavlja, prisustvovanje na ovako visoko rizičnom skupu, (vrh države), kažnjivo delo? Da li će lažni novinar i ovaj put, na održavanju druge po redu farse od Skupštine Dijaspore i Srba u regionu uzeti učešće sa lažnom akreditacijom novinara, ostaje da se vidi.
Da je kojim slučajem kod prvog lažnog predstavljanja magistra Vojvodića predsednika Saveza srpskih društava Slovenije, zakonski predviđenim kaznama, ovaj »stručnjak« međunarodnog prava bio ukroćen, više mu nikada ne bi palo na pamet da izgovori bilo koju laž, a kamoli da se lažno predstavlja. Ne bi mu palo na pamet da se 14. juna pojavi na nacionalnoj TV Slovenije kao predstavnik svih Srba u Sloveniji, obučen po svim pravilima reality šou programa i ponovo po stoti put javno lagajući javnost. Pa sada, ako je vrednost demokratije i slobode u drugačijem mišljenju, izražavanju i upotrebi i teških reči, čak i na račun predsednika, premijera, ministara i Arhiepiskopa, zašto bi bilo ko izbegavao da upotrebi reči poput moralnog ološa, demoniziranih rotarijanskih veštaca, lažova i klevetnika? Šta drugo napisati?
Da je Vojvodić veliki prevarant i manipulator pokazalo se odmah posle spomenutog učešća u emisiji TV Ljubljana. Beskrupulozno, bez trunke osećaja, bez trunke griže savesti, sa dozom želje da naudi bližnjem (Srbima) i nikako sebi i onima koji ga debelo plaćaju, a ćuteći kao zaliven u spomenutoj emisiji, nije propustio prililku, a da se ne obruši na sve one koji su posle emisije pokrenuli akciju za njegovu smenu, rečima: »Što se mene tiče možete vi da menjate u vašim društvima, ili ne znam gde, šta god hoćete! Moj mandat je uvek na raspolaganju, ali kada to zatraže društva koja su članovi Saveza srpskih društava Slovenije!«
Posle ovakve kontradiktornosti, nečuvene drskosti i bezobrazluka lažljivog Vojvodića magistra za međunarodno pravo (u bunar), ostaje divna zabeleška i vlastita potvrda, da magistar Vojvodić po sopstvenom priznanju ipak nije predstavnik svih Srba, već samo onih koji su mu to pravo dali. Sporno je i diskutabilno i samo njegovo postavljenje na mesto predsednika Saveza srpskih društava Slovenije, isto kao njegovo poznavanje izučene struke iz oblasti prava. Sve su to otvorena pitanja koja će biti toliko dugo otvorena dokle ih javno tužilaštvo R. Slovenije, jednom za uvek ne zatvori, a na sreću i spas srpskog roda u Sloveniji.
Potpuno je jasno, da magistar Vojvodić još nije osetio tvrdo ispod dupeta, jer da jeste, on ne bi na sajtu Srbi u svetu sebe prikazivao kao vlasnika Saveza srpskih društava Slovenije. http://www.srbiusvetu.org/sus/node/390 , ili je on možda zaista vlasnik Saveza, a njegovo članstvo koje on inače naziva masom, za to uopšte ne zna. Kako je onda uopšte moguće, da Ministarstvo vera i dijaspore, Ministarstvo kulture Srbije i Javni Sklad R. Slovenije za kulturne aktivnosti, finansiraju privatnu firmu (SAVEZ) u vlasništvu Drage Vojvodića? Zar se u tom slučaju ne radi o kriminalu zasnovanom na poznanstvima proisteklim iz lažnog predstavljanaja. Ne radili se tu šire gledano, a pravno najverovatnije moguće, o organizovanom kriminalu?
Ako bi bilo ko mogao stručno odgovoriti na dokazano lažna predstavljanja Drage Vojvodića, osim javnog tužilaštva Srbije i Slovenije, to bi mogao Pravnik Todorović koji se takođe predstavlja kao delegat svih Srba iz Slovenije u Skupštini Dijaspore i Srba u regionu. Bilo bi zaista interesantno čuti »pravničko« mišljenje ovog čoveka, od kojeg je danas ostao samo iscedak, odbačen iz tog istog Saveza i prosut uz put iz prepunog kufera magistra međunarodnog prava.
Međutim, kada zbog pritisaka vernika Sinod SPC, bar za trenutak odustane od posete nemačkog papka Nišu, što je dobro, to ne znači i nimalo nije dobro, kada bilo koji pravnik odustane od prava, kao što to radi Todorović, hvaleći se pri tom javno svojom stručnošću, sve sipajući finu prašinu u srpske oči.
On piše: »Skupština je potvrdila 39. Delegata, dok su delegati iz SR. Nemačke na osnovu međusobnog sporazuma razdelili mandate tako da njihovim pojedinim delegatima mandat traje od 2010. do 2012., a drugima od 2012. do 2014. Bojim se da je ovaj deo Skupštine pravno sporan, jer su zakonske odredbe u ovom pogledu jasne. Po zakonu mandat traje 4. godine, a mogao se postići isti cilj i na drugi način, na primer, da delegati kojima ističe mandat 2012 podnesu ostavke, a na njihovo mesto se verifikuju mandati delegatima kojima teče mandat od 2012. do 2014. godine. Međutim nije bilo dovoljno vremena ni volje da se Skupština opterećuje ovim pitanjem, pošto je ispoštovana zakonska odredba, da se matična država neće mešati u način izbora delegata, pa se tim pitanjem nije bavila ni Skupština. Moj stav je bio da se verifikuje 45. delegata za 4. godine, ali sam na sugestiju nekih delegata odustao od ovog predloga«
Aferim pravniče i čestitam ti na odustajanju od principa pravde i prava, uz sugestivno pitanje; da li sme pravnik napustiti pravo i dozvoliti, da pravda i pravo ustupe mesto sili i bezobrazluku? Nije li takav odnos sile nad pravdom, doveo Srbiju do gubitka 15% svojih teritorija? Nekoštaju li nas Srbe u Sloveniji, ovakvi postupci pravnika, ne reševanja statusa nacionalnog pitanja.
Iz svega proizilazi, da Todorović ni malo ne zaostaje za epitetima koje krase njegovog dojučerašnjeg mentora Vojvodića. Iskaz da na prvom zasedanju Skupštine Dijaspore i Srba u regionu, nije bilo vremena da se Skupština opterećuje pitanjem zakona, opovrgava delegat iz Švedske Mladenović, koji na pitanje; šta radi ta Skupština dijaspore, kao iz topa odgovora: »Ne radi ništa. Bila je to čista formalnost. I ako je neko imao neku ideju, ona bi bila momentalno odbijena ukoliko se ne svidi ministru Srđanu Srećkoviću«.
Ovakvo cenkanje sa principima pravde i prava, svakog normalnog podeseća na krčmu punu pijanih gostiju, u kojima veseljaci dovikuju konobaru da im donese dve sa lukom, a on im besan odgovara, da će ih poslužiti još danas, a da će već sutra upisati prava, te ih se rešiti za uvek jednog dana, kada postane magistar. Nije li možda taj dan došao’ Aferim i tebi konobaru.
Predpostavljajući da je jedan od uzroka srpske propasti nesposobnost i odsustvo morala onih, koji su se lažima, a bez bilo kakvog znanja i sposobnosti, pa makar i osnovnog, dokopali pozicija, ugleda i para, ne čudi, da se sve više i brže započinje sa džeparenjem svega srpskog, pa čak i nobelovca Ive Andrića. Najplaćeniji srpski časopis u Sloveniji Mostovi, debelo finansiran mereno desetinama hiljada evra, a trenutno pod lupom kriminalističke policije R. Slovenije zbog mahinacija vrlog rukovodstva, izneo je srpskoj mladeži neverovatnu laž, da je Ivo Andrić Hrvat. Nije čudo što se danas ostrvljeni lešinari sa leša države koja polako umire, pregrupisavaju na lešinarenje i džeparenje srpskih veličina, jer srpska nacija mora biti izbrisana sa lica zemljine kugle zatiranjem i njene istorije, pa čak i rodnim poreklom njenih veličina, Ive Andrića danas, Tesle sutra, Milankovića neki drugi dan itd.
Zadatak je zadatak, a sve ima svoju cenu i džeparoši to dobro znaju. Zbog toga užurbano rasprodaju svoju državu i narod, svoju istoriju i ljude, mrtve i žive, neprezajući ni od čega, samo da opet nekim slučajem ne bi začuli i doživeli ono već doživljeno i viđeno: »Konobaru daj dve sa lukom«, jer jedino tada postanu svesni da nisu ono za šta se predstavljaju, već kao muve bez glave polete u najbliži šank ili kuhinju, da posluže Amerikance i ostale CE-CE mušice koje se hrane srpskom krvlju, uništavajući i prekrajajući srpsku istoriju srpske granice i srpsku orginalnost, koju paraziti nikada ne mogu imati
Preživeće naša Srbija sva silna džeparenja. Niko Alojziju neće poverovati da je patio sa Srbima, Ciganima i Jevrejima i papak neće doći u Srbiju. Lažno predstavljanje će biti procesuirano, a srpska omladina će upamtit i znati da je Nobelovac Ivo Andrić Srbin.