Predsednik Milorad Dodik brani Srpsku

Dodik: RS ni po koju cenu neće odustati od referenduma

BEOGRAD – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da RS ni po koju cenu neće odustati od referenduma o zakonima koje je nametnuo visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, ali da, pod određenim uslovima, postoji spremnost na odlaganje.
Dodik je, gostujući sinoć u „Utisku nedelje” na TV B92, izrazio spremnost da referendum bude odložen do jeseni, ali ne duže od 90 dana, ukoliko iz Brisela stigne inicijativa da se reformišu sud i tužilaštvo BiH tako da budu procesuirani zločini počinjeni protiv Srba.
„Nisam spreman da pričam o odustajanju od referenduma”, rekao je Dodik, ističući da je neophodno procesuiranje svih zločina, uključujući Dobrovoljačku, Tuzlansku kolonu, „Srebrenicu i Bratunac pre 1995. godine, gde je pobijeno 3.500 Srba…

Predsednik RS je izrazio uverenje da Savet bezbednosti UN neće usvojiti Inckov izveštaj, u kojem se referendum u RS o državnom pravosuđu karakteriše kao napad na Dejtonski mirovni sporazum i dostignuća od njegovog potpisivanja.
On je kazao da bi voleo da u RS dođe visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, ali da o njenoj poseti nije dobio obaveštenje i složio se sa izjavom predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, koji je rekao da EU želi jednu adresu u BiH, ali da to ne znači transfer nadležnosti već koordinaciju.
Ističući da visoki predstavnik nema ovlašćenja da ga smeni sa položaja, Dodik je naglasio da tu smenu, ako do nje dođe, neće prihvatiti.
Ukoliko Incko donese odluku da se referendum ne raspiše, Dodik je rekao da to neće biti objavljeno u Službenom glasniku RS, a da će se zatim izneti pred parlament, gde, s obzirom na kompaktnu većinu, očekuje da bi takav zahtev bio odbačen.
On je naglasio da referendum predstavlja demokratsko pravo „koje ćemo ratnički braniti i nećemo dozvoliti da pokleknemo pred pretnjama”.
Predsednik RS je rekao da Incko podnošenjem ovakvog izveštaja „pokušava da se vrati na političku scenu”, da je „neodgovoran tip” i da nema autoritet, i ponovio je da smatra da na ovaj način visoki predstavnik pokušava da izmanipuliše međunarodnu zajednicu, praveći utisak u javnosti da ima njenu podršku.
Dodik je naglasio da po aneksu 10 Dejtonskog sporazuma visoki predstavnik kao institucija treba da tumači i interpretira ovaj sporazum, a da „nigde ne piše da je on zakonodavac i ustavotvorac”.
On je ponovio da u BiH ne vlada demokratija već tzv. „ambasadorokratija”, da je RS „jedina samoodrživa” i „ima ogromne štete od BiH” i da bi, ako bi imala priliku, za pet godina implementirala pravno nasleđe EU, što BiH ne bi učinila za 50 godina.
Komentarišući nedavnu izjavu bivšeg visokog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna o mogućnosti upotrebe vojne sile u RS, Dodik je rekao da Ešdaun „nema potencijal za sukob u BiH”, ističući da je činjenica da u BiH deluje misija NATO, i da, „ako NATO želi destabilizaciju i sukob, toga će biti”.
Dodik je izneo uverenje da deluje formalno i pravno, zastupajući politiku očuvanja Dejtona i ponovio da su sud i tužilaštvo, o kojima će biti postavljeno pitanje na referendumu u junu, u nadležnosti entiteta BiH i da u Ustavu BiH nema nadležnosti za ta pitanja, ističući da „entiteti imaju pravo da brane svoje pravo”.
On je rekao da mnogi u Srbiji nemaju predstavu o tome šta se tačno događa u BiH, a da su mnogi skloni da podržavaju naročito stavove koji dolaze iz Sarajeva, ističući da očekuje da, ukoliko se uvedu mere protiv RS zbog referenduma, Srbija zauzme politički stav da je to za nju neprihvatljivo.

Tanjug
objavljeno: 09.05.2011

Додик: Не искључујем право РС на референдум о статусу

Председник Републике Српске поручио да после референдума следе битни предлози измена Закона о Суду и Тужилаштву БиХ

Милорад Додик Фото Танјуг
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је јуче да никада неће искључити право да РС у једном тренутку одржи референдум о статусу у заједничкој држави. Ипак, Додик је на Танјуговом округлом столу „Република Српска – референдум као изазов” рекао да се на предстојећем референдуму у том ентитету Босне и Херцеговине не изјашњава о статусу.
Политичари из Републике Српске ће, уколико грађани овог ентитета на најављеном референдуму подрже став да је функционисање Суда и Тужилаштва БиХ противно Дејтонском споразуму, најпре предложити измене и допуне Закона о суду и тужилаштву, као и укидање спорног члана који омогућава његово ретроактивно спровођење.
„Највећи проблем је одржавање самог референдума као појаве, јер смо могли да га распишемо и око ствари као што су климатске промене и опет не бисмо наишли на одобравање. Наше право на ту демократску тековину сам заступао још 2006. године и изложио се ризику да ми забране политичко деловање. Када смо се у Европи распитали око тога нико нам није оспорио да је референдум наше право, већ да наш правац није добар”, рекао је Додик.
Он је наговестио да ће ако одлука добијена на референдуму буде повољна, предлог измењеног Закона о суду и тужилаштву бити пуштен у скупштинску процедуру и све „док то не прође – неће проћи ништа”.
Упитан да прокоментарише да ли је спровођење референдума о тужилаштву увертира за евентуални референдум о статусу Републике Српске, Додик је одговорио да је та могућност увек отворена, али да је он тај који је легалиста који се залаже за поштовање Дејтонског споразума.
Он је рекао да би БиХ, која је данас подељена држава, могла да буде функционална на основу Дејтонског споразума уколико би постојала воља да се он спроведе.
„Нисмо ми против БиХ и њеног међународног политичког капацитета и територијалног интегритета, али смо за то да се поштује унутрашње уређење које подразумева постојање РС и њених надлежности”, поручио је Додик.
Осврнувши се на поруке из ЕУ да би у БиХ требало да има саговорника на једној адреси, председник РС је подвукао да то никако не значи одузимање надлежности од РС већ координацију између два ентитета и три конститутивна народа.
„Једна адреса у БиХ значи да се успостави координација, али неће се координација већ мајоризација. Ако се мајоризација настави не могу да искључим право да се изјаснимо о статусу”, рекао је Додик.
Он је рекао да је РС дужна да Дејтонски споразум спроводи онако како је написан, а не како га неки тумаче, и да је управо високи представник тај који и у континуитету крши тај споразум одузимајући надлежности РС и дајући их БиХ, иако је она по Дејтону имала овлашћења само у сфери спољне политике.
Председник РС је подсетио да је високи представник у прошлости више од 200 пута интервенисао у политичком и правном систему БиХ, а да је од српског ентитета отео чак 56 надлежности.
Додик је цитирао двојицу бивших високих представника Волфганга Петрича, који је рекао да му је мандат био да у БиХ диктатуром наметне демократију, и Педија Ешдауна, који је признао да је био плаћен да разгради Дејтонски споразум и наметне централизовану БиХ.
Самостална посланица у Скупштини Србије Весна Пешић, која је такође учествовала у Танјуговом округлом столу, рекла је да би најбољи пут да РС и БиХ реше све спорне детаље био обраћање институцијама ЕУ, утолико пре што је уверена да би Брисел прихватио „све валидне аргументе за реформу судства”.
У дискусији је учествовао и професор Факултета политичких наука Предраг Симић који је рекао је да је БиХ данас „дисфункционална конфедерација” и да је жеља Брисела да она постане централизована федерација, али да је реалност супротна и да су грађани против тога.

Д. В.
објављено: 28.04.2011