SRPSKA DIJASPORA SLOVENIJE IZVELA ZNAČAJAN NACIONALNI PRIORITET

 

Reporter: Milan Gajić

 

VESELO I ZADOVOLJNO U NOVIM POSLOVNIM PROSTORIMA SAVEZA SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE U LJUBLJANI 19. februara 2011. god.

Navedeni savez dijaspore održao je istoga dana dve veoma bitne aktivnosti.
U 13.00 sati uspešno je održana i redovna godišnja skupština, na kojoj je analiziran rad  izvršnog sveta dijaspore za prošlu godinu. Skupština je održana u velikoj dvorani objekta na Vojkovoj ulici 1., Ljubljana-Bežigrad. Od jedanaest srpskih društava iz sastava navedenog saveza dijaspore bili su prisutni od svakog pojedinačnog društva po tri delegata, ukupno 30 delegata. Delegati iz jedanaestog društva bili su odsutni. Skupštinu je otvorio predsednik Saveza dijaspore g. Saša Gajić, pozdravio prisutne, a posebno naše goste iz Srpske g. Gligu Kalajdžić i novinara IRT »Kozara« g. Radu Bosnić i  te predložio dnevni red koji je jednoglasno bio prihvaćen.

Tokom skupštinskog događanja, diskutovali su sledeći predsednici ili delegati pojedinih društava: Đuro Tešanovi, Nikola Vlahović, Milorad Savić, Igor Mitić i drugi. Između ostalih skupštinskih zaključaka utvrđeno je, da je Savez srpske dijaspore Slovenije u godini 2010 postigao veoma pohvalne rezultate, a od značajnijih su: Održavanje dve tradicionalne godišnje kulturno umetničke prezentacije u Gradišci (MZ Mašići) »III. PETROVDANSKI SABOR« od 11 do 12. jula 2010 i Ljubljani »II.Veseli dani srpske dijaspore Slovenije« od 24 do 26. septembra 2010. Naravno velika uspešnost ovoga saveza se vidi i kroz uspešno organizovanje prve konferencije evropskih i azijskih država Nacionalnog saveta srpskog rasejanja koji je održana u Ljubljani 24.09.2010. Navedeni savez uz Udruženje srpskih književnika Slovenije uspešno je organizovao i stvaranje prve srpske biblioteke »Vuk Karadžić« u Ljubljani. Biblioteka u kojij se veoma brzo puni knjižni regali. Predsednik Saša Gajić se ovom prilikom zahvalio svima onima koji su učdestvovali u rađanju navedene biblioteke, a posebno biblioteci »Cirila i Metoda« iz Prijedora i Kozarske Dubice iz Srpske. Skupština je uspešno završena oko 14.15 sati, nakon čega je većina prisutnih posetila naše nove prostore u prizemlju objekta Celovške ceste 122 (nasuprot glavne pošte Šiška) u Ljubljani – Šiški.

Veselo i već očekivano osveštenje prostora, obavio je srpski sveštenih i ljubljanski paroh Peran Bošković. Kojega su srdačno pozdravili srpski prisutni vernici sa vodstvom Saveza srpske dijaspore Slovenije. Sveštenik Bošković je povodom ovoga srpskog značajnog čina za prisutne najmlađe simpatizerke Saru i Tinu od srca uručio dve novčanice od po 20,00 evra. Devojčice su bile uz zahvalu svešteniku Boškoviću veoma vesele. Nazdravljalo se tu, a naravno čula se i pesma uz harmonikaža Zorana.
Na kraju osveštenja predsednik Saša Gajić se zahvalio svima, a posebno našem svešteniku i parohu gospodinu Peranu Boškoviću. Naravno, nakon čega je sve prisutne pozvao na zakusku, piće uz pesniško veče koje su pripremili članovi Udruženja srpskih književnika Slovenije uz pesmu i muziku. Među nastupajućim pesnicima svoje pesme su izrecitovali: pesnik Drago Jakovljević, Rade Bosnić, Saša Gajić, Borislav Manojlović, Petar Stojanović, Drago Šmitran uz recitaciju najmlađe književne simpatizerke Sare Gajić. Veselo pesniško veče razvuklo se do kasno u noć.

 

Ne bi bilo loše za čitaoce koji Ljubljanu nepoznaju, da nešto napišem. Ljubljana je glavni i  najveći slovenski grad. To je grad bogate kulture, nauke i politike. Ljubljana broji nešto više od 276.000 stanovnika, koji obuhvata najviše industrije u Sloveniji. Dakle, Ljubljana je srce Slovenskih državljana. Simbol, a i sam grb Ljubljane sastoji se iz zmaja. Legenda govori o davnom grčkom junaku Jazonu sa Argonauti ma da je kolhijskome kralju Aitesu ukrao zlatnu odeću. Na području između Vrhnike i Ljubljane Argonauti su bežeći pred jačima pronašli jezero  uz močvaru, gde su naleteli na grozovitu morsku životinju, koju je upravo Jazon u borbi uspeo ubiti. Tako je nastao i ljubljanski zmaj, koji još uvek stanuje na ljubljanskom grbu i  vrh grajske građevine.
Ljubljana je značajna da su Napoleonovi pobednici u njoj videli neke posebne narodne  čari, te u njoj sazovu kongres Sveta alianse, koja je 1821 godine za ne neko vreme zapečatila sudbinu evropske političke geografije. Sva ljubljanska istorija pethiljaditih godina, koliko su već stara naseljivanja, pripremala se za slovensku gradsku predstolnicu. Uspešno je očuvala korene istorijskog kulturnoga bogastva. Nasledstvo rimske Emone, romantični mostovi i prelepe građevine. Značajan svoj arhitektni doprinos u 20-desetom stoleću Ljubljani je dao vrhunski arhitekt Jože Plečnik. Dakle Ljubljana je mesto kulture. Brojna pozorišta, muzeji i galerije uz najstarije svetske filharmunije. Već na samom početku 18. stoleća, godine 1701, bila je oformljena Academia philharmonicorum. Među časnim članovima bili su Joseph Haydn, Ludwig van Beethoven i Johannes Brahms. Upravo u Ljubljani se svake godine održi više od 10.000 kulturnih prezentacija i 10 međunarodnih festivala. Ljubljana je savremeno mesto i mladih studenata, koje daje poseban značaj da ih je više od 50.000. Broj stanovnika u Ljubljani godine 2009 iznosio je 279.653.