500 ХИЉАДА

Верујемо да смо, мислим на интернетну страницу Савеза српске дијаспоре Словеније, негде у августу месецу ове године достигли бројку од 500 хиљада посетилаца. Данас, пишући овај текст, бројка износи већ 526.876 посетилаца. Стартовали смо 2009. године и заиста нисмо имали представу; како ће бити прихваћено то што започели покретањем интернетне странице. Једно је наиме: уређивање, штампање и издавање новина, а нешто сасвим друго је појављивање на интернету.
Законитости појављивања електронског медија захтевају, гледајучи то са аспекта технологије и могућности технологије, један потпуно другачији приступ. Када говоримо о другачијем приступу, онда нам се чини да нисмо оптерећени захтевима строго редакцијских правила понашања, као рецимо у дневним новинама, или у недељним издањима, редакцијска правила налажу наиме поштовање утврђених принципа рада које се једноставно не сме кршити. То је исто, у свим редакцијама новина, у целом свету, и нема неке везе са уређивачком политиком и принципима које следи одређена редакција. Електронски медиј, каквог познајемо данас и на данашњем степену технолошког развоја, омогућује и много већу слободу изношења ставова, од рецимо, великих, класичних, штампаних медија. Истини за вољу, до тог смо сазнања дошли тек после покретања наше интернетне странице, једноставно било нам је потребно одређено искуство да би то могли схватити у целини. Навешћу неколико примера који илуструју тај наш пут сазнања.

Искрено говорећи, ми смо се електронском медију пре свега окренули, као могућем месту изношења наших погледа и ставова, због више разлога. Као организација, мислим на Савез српске дијаспоре Словеније, покушавамо представљати нашу, од словеначке државе непризнату, српску етничку заједницу и проблеме са којима се суочава. Мислимо да је то смисао нашег постојања и деловања, и у томе се разликујемо од осталих српских организација у Словенији.

Тиме да никада нисмо тврдили како наши ставови представљају ставове свих припадника српске етничке заједнице у Словенији. Било би то и недемократски и посвађано са принципима слободе изражавања. Наш је став, цело време нашег постојања доста јасан и, надамо се, принципијелан. Ми, као српска етничка заједница, постојимо искључиво као одређена, мада најбројнија етничка заједница, у Словенији. Приметили сте вероватно да не користим, када описујем нашу ситуацију, термин етничка мањина. Нама пут до статуса признате етничке мањине, од стране словеначке државе, тек предстоји. На том путу, Савез српске дијаспоре Словеније, нема и не очекује подршку, барем како сада ствари стоје, ни од словеначке државе, а ни од наше матице, односно институција у матици које се баве српском дијаспором, односно расејањем. На челу некадашњег Министарства вера и дијаспоре, промениле су се многе политичке личности, и нема их смисла поименице набрајати, пошто су све, без обзира имале јединствену политику понашања према нама. А суштина те политике је била, видећемо како ће бити после најновије промене власти у Србији, једно прилично декларативно изношење ставова актуелне српске политике, када се ради о Србима о окружењу, са познатим фразама ”о заштити Срба било где се они налазили” и ”како ће Србија учинити све да би заштитила права Срба у окружењу”. Ми, у Савезу српске дијаспоре Словеније, покушавамо, како политичаре у нашој матици, тако и наше земљаке у Словенији убедити, како се не може свести наша борба против све агресивније асимилације, искључиво на неговање: фолклора, наздравичарских свечаности, гостовања српске естраде и спорта или уредног одлажења у цркву. Неки наши земљаци ствар су још и доста упростили, њихова се ”брана” против асимилације своди на редовито праћење српских тв програма, што и није нека велика ствар да о излагању и ризицима и не говорим. Оно шта треба српској етничкој заједници у Словенији, ако желимо опстати и очувати наш културни, а пре свега језички идентитет, су српске школе. Словенија и Србија имају склопљених низ међудржавних споразума о сарадњи, већ и ти споразуми пружају, мада у ограниченој мери и са доста ”слободних интерпретација” нека одређене могућности, али шта вреди када не постоји воља за примену споменутих могућности.

Крунски аргумент југоносталгичара, и овде у Словенији, и оних у Србији, када се говори о школама, јесте да је пре распада Југославије, постојала једна школа на ”нашем језику” у Љубљани. То је сасвим парцијална и ограничена тврдња. Организована школа на српском језику којој би био загарантован опстанак и деловање у Словенији никада није постојала, а и данас не постоји.

А она настава на ”нашем језику”, није била организована за децу припадника српске етничке заједнице, него углавном за децу официра и службеника ЈНА који су се затекли са службом у Словенији. Од тог времена многе су се ствари промениле, и ”нашег језика” више нема, и за нас Србе, постоји само српски језик. Мада су нас убеђивали, поготово док смо још постојали барем као статистичка категорија, како таква поређења нису на месту, у Савезу српске дијаспоре Словеније, решени смо да на нашој интернетној страници посебну пажњу обратимо, статусу и загарантованим правима словеначке мањине, не етничке заједнице, како у Србији, тако и у Републици Српској. Можда ће неко паметно да се сети да не треба расправљати о реципроцитету, ми мислимо да то ипак може. Поуздано знамо да словеначка етничка мањина у Србији, мада по броју много мања, од српске етничке заједнице у Словенији, ужива сасвим европском законодавству примерену заштиту, као уосталом све мањине у Србији. Такође знамо за постојање и несметан рад словеначких школа у Србији, као и да се те школе финанцирају из српског прорачуна. Ништа од свега тога, српска етничка заједница, у Словенији нема.

Намерно испуштам право на политичко организовање и присуство у словеначким медијима. То у приликама у којима се налазимо личи више на научну фантастику, него на реалност. Зашто је потребно, приликом нашег јубилеја, подвлачити управо ствари које смо претходно изнели? За то постоје два осовна разлога. Први је да ми, припадници српске етничке заједнице у Словенији нисмо искључиво брига нас самих, него смо уз остале Србе из окружења и дијаспоре, једна озбиљна преокупација наше матице. И уопште нас се не тиче, која политичка опција држи власт у Србији, једино би имали том приликом једну скромну жељу да бригу о Србима у српским институцијама надлежним за дијаспору, не воде више политичари из СПО, што је досада био случај. Пробали смо, видели смо и искусили. Не поновило се. Немамо ништа против СПО и њихових политичких погледа, како на унутрашње, тако и спољне прилике, али њихов поглед на проблеме Срба у окружењу и дијаспори, једноставно не одговара више реалном стању и променама које су се десиле, у окружењу, ван матице. Други је разлог много озбиљнији. Нестанком и асимилацијом Срба у Словенији, а на добром смо путу да се то деси, жестоко ће бити погођена и наша матица. Можда то данас српске политичке елите још не схватају, али ће их околности брзо натерати да о томе поведу рачуна.

У тим, доста невеселим размишљањима, приметили смо и ствари које нас радују и уверавају да то што радимо, има смисла. Нашу интернетну страницу прате наши земљаци у свету, можда чак и више од људи у нашој матици који су заокупљени свакодневним бригама преживљавања. Не можемо са сигурношћу тврдити да у потпуности разумеју нашу ситуацију, било би то нереално, пошто им нису познате, ни све околности, а још мање детаљи тих околности,међутим нешто нам говори да имамо њихову подршку.

Пошто наши сарадници који проводе анкету, међу нашим посетиоцима и то од самог почетка нашег деловања, прилика је да и о томе нешто кажемо, а то је: како су наши посетиоци наше интернетне странице, задовољни нашим радом. Резултат је следећи: 3294 посетиоца или 96 посто, свиђа се наша интернетна страница, 80 посетиоца или 2,4 посто сматра да то шта радимо, не ваља, 25 посетиоца или 0,7 посто је неопредељених. Тај резултат нама је велики подстрек, унаточ томе да нисмо сигурни, да ли у тих 80 посетиоца или 2,4 посто, који се не слажу са нама, треба тражити и оне који су два или три пута досада блокирали и обарали нашу интернетну страницу. Или је то можда искључива последица њиховог схватања ”идеја демократије и политичког плурализма” у коме ће коначно ”ишчезнути” и решавање српског националног питања.

Редакција