ДАНАС ЈЕ ЖАНДАРМЕРИЈА ОБЕЛЕЖИЛА СВОЈ ДАН И СЛАВУ ВИДОВДАН НАСТАВЉАЈУЋИ ТРАДИЦИЈУ ДУГУ 154 ГОДИНЕ

 

Данас је Жандармерија обележила свој дан и славу Видовдан ,
настављајући традицију дугу 154 године. На свечаности у Раковици
министар полиције Небојша Стефановић је нагласио: ” Морамо да
сломимо кичму организованом криминалу у овој земљи”
Честитајуци им дан јединице и славу, Стефановић је одао признање
припадницима Жандармерије на помоћи који су пружили током поплава.
Подсећања ради Жандармерија је организациона јединица полиције у
Министрарству унутрашњих послова, која планира, организује , извршава,
најсложеније безбедносне задатке на целој територији Србије у
случајевима сузбијања тероризма, са циљем елиминисања терористичких
група и уништења организоване мреже терориста, обезбеђивање јавног
реда и мира у ситуацијама високог ризика са циљем успостављањем јавног
реда и мира нарушеног у већем обиму и обезбеђење јавних скупова
високог ризика и пруза помоћ у ванредним ситуацијама вршеци
спасилачку службу.
Жандармерија је понос Србије, пожртвована, снажна, енергична ,
чврстог корака, громобран који штити од муња и громова зла. Која
двоглавим змијама и злотворима дише за вратом. Жандармерија је увек
усправна, уз усправну Жандармерију ни Србија неће бити погрбљена.
Крвожедницима стаје на пут, држи на оку душмана. Препознаје вукове у
јагњећој кожи, камелеонима и змијама што за собом остављају змијске
кошуљице, палацајуци отровним језиком мржње према Србији , у главу
ударају. Може носити и непробојан прслук , али жандарм, има велико
срце. Непокорена, достојанствена, Жандармерија је увек била трн у оку
душманима, уљезима и слепим путницима. Бити жандарм је велика обавеза
и велика част. Жандарм је један од нас. Зато не разумем , што се у
време извитоперених критеријума омладина диви криминалцима, вођама
нарко- кланова, убицама, силеђијама ликовима са усијаног алсвалта ,
који су са са оне закона , уместо да им један од узора буде управо
Жандармерија, која се бори против криминалаца … Глава је увек у
торби. И жандарм је човек од крви и меса , један од нас. Неко ко има
своју породицу и сина и кћерку и мајку. И оца и брата . И сви они
жељно очекују повратак са задатка, са кога можда неће доћи .Носити
унуформу жандарма је привилегија и част. Поштених, часних, одабраних.
Људи који нису кукавице. А многи су од њих живот дали, чувајући наша
огњишта. Увек у првим борбеним редовима. Многи су рањени, а многима се
траг губи. Тамо где су њихове кости, као крајпуташ- светионик Србима,
са поруком да чувају оно што имају, док имају. Светињу и мајку
Србију! Душмани Србије, покушали су преко поткупљивих љигаваца , да
искомпромитују јединицу, да је расформирају, служајући своје газде
из страних земаља, јер без ове елитне јединице , Србију би лакше
распродали , разделили, распарчали , поробили. Србију осим голоруког
народа не би имао ко да брани.
Жандармерији хвала за све што је учинила за овај народ не само током
ових поплава, већ увек кроз историју. Иако данас обележава свој дан,
Жандармерија је свој дан и славу Видовдан прославила радно.
Овим часним и поштеним људима честитамо дан Јединице и славу Видовдан!

КОСОВО У ОКУ ЖАНДАРМЕРИЈА У СРЦУ

Брату Братиславу Дикићу

Жандармерија, чувар мога сна, корача стазом божура,
она је једна једина, ко двозрнац из кога изникне житни клас.
Жандармерија , достојанствена, поштена, часна, одважна,
да предухитри сваког злотвора, бржа од муње, бржа од зла.
Огњишта да нам сачува, неустрашива, чистих образа,
лучевина јој Хиландар, одроду од рода се не клања
и не чека ничији климоглав.
Чувар вековног огњишта, непоткупљива, корену одана,
ако затреба и босим ногама преко трња и преко камена.
Жандармерија се у оку огледа, чувадар кућних прагова,
дарује нам миран сан, снажнија од крвопија.
Птицу у лету да ухвати, нико попреко да те не погледа,
њима и сунце салутира, у оку Косово и Грачаница.
Жандармерија чувар мога сна, чувадар , шума, планина,
дарује ти слободу, да будеш , миран, спокојан.
Воли је сваки патриота из семена љубав набубрила,
из ње ће изнићи рукосад и зазвониће звона Дечанска.
Несаломива, муња огњена, да крвопију шчепа за врат,
погледом када засева, душману колено поклекне тад.
Они су ту, ти не осећаш , дишу са тобом, знају ти дах,
у близини су да осоколе те, да прогледаш и да ојачаш..
Жандармерија има корак лак, са осмехом у оку кад те погледа,
минска поља да су около, ти опет би био спокојан.
Жандармерија, пожртвована, корбач и шибу не призна,
крвник и изрод да ти не приђе, крвљу да сачува кућни праг .
Чувар Светиња, ружа многоцветница, кад увене један,
цвета други пупољак
и трнопоље да прегази , да ти донесе сунчев зрак.
Да сачува светилишта, изникла из камења,
ко љута трава видарица, мелем су за наш миран сан.
Да сваку тајну сачува, преко кршева, преко планина,
сачува Косово жилиште, чувају Светог Саве на Врачару Храм.
И ако некад залуташ, пронаћи ће до тебе траг,
увек је ту близу нас, кад корача муња засева тад.
И ако немаш брата свог, побратим биће ти довека,
до највишег врха планинанског , стиже у неколико корака.
Шарку у недрима Шар – планине да ухвати , за тили час.
одан до гроба, пожртвован ,
у чамцу без весла, рукама ће да завесла.
Овде свако се познаје, сви за једног, један за све ,
и побратим и посестрима, ко заклетва изговорена.
Жандармерија, наша икона, за отаџбину спремна живот да ,
да се на вековном Косову, још дуго љуља српска колевка.
И ова песма је песмодар, најлепших птица гласодар,
Србији нико никада неће бити владар , ни господар,
Жандармерија , неуништива, непобедива , неустрашива ,
кремен и камен , огњиља, босиљак , крст, Раваница .
А у њиховим редовима и њихов стари командант
увек одважан , увек упоран и брат Дикић Братислав.

НА ОВОМ МЕСТУ ЋЕ СЕ УВЕК ЗАСТАТИ

( Пред спомеником изгинулим полицајцима у Прешеву,
припадницима Жандармерије, који је подигнут залагањем
генерала полиције др. Братислава Дикића )

На овом месту ће се увек застати,
урлик до неба, чује се сад,
изнад ће летети, соколи, косови,
супростављајући се маглуштинама.

Овде су шиптарски терористи,
покушали да заведу терор и страх,
мучили и зверски убили,
двадесет полицајаца.

Њихова бесмртност ће надвисити,
надолазеће векове,
а овај спомен на непомен,
оснажиће сећање на њих сад.

Њих су мучили и зверски убили,
очи им вадили орловским канџама,
тај змијарник што се довлачи,
иза Проклетијских ланаца.

Овде не салутирају само богаљи,
док јављају се јасновиђења,
рушили су нам светилишта,
непоражена истина је остала.

Остају овде да стражаре,
рано откинути пупољци
и мртви, бесмртни непогажени,
чувари Србије ко кондори.

Залуд се труде тамничари,
залуд носе маске, лик им се зна,
Жандармерија још је снажнија,
овде на светом месту застала,

Да се поклони сенима умрлих,
што лете небеским пространствима ,
што засијаће и биће путоказ
звездарница Православља, вековна.
Слава им !