VELIKI SRPSKI I SVETSKI NAUČNICI

 

 

 

Pripremila: Dušanka Ljubičić

 

 

 

 

ODNOSI IZMEĐU PUPINA I TESLE
O odnosima između Pupina i Tesle dokumentovano i detaljno piše Mark Seifer (Marc J. Seifer) u svojoj knjizi ”Wizard, The Life and Times of Nikola Tesla, Biography of a Genius”, Carol Publishing Group 1999 (2). 21 Januara 1890, prilikom izbora Tesle za potpredsednika Američkog udruženja elektroinženjera, u diskusiji je učestovao i Pupin. Zastupao je primenu naizmeničnih struja i stekao Teslino priznanje. Kako se upravo bio vratio iz Evrope nije bio informisan o nesporazumuma između Edisona i Vestinghausa. Nešto kasnije, istražujući ko je stvarno autor polifaznih sistema, po Tesli, vezao se za pogrešne ljude i ”zapetljao se” (2). Predavanjem u Bostonu podelio je slušaoce na pristalice i protivnike naizmeničnih struja. Na njegovu sreću među pristalicama se našao Elihu Tomson, koji će ga kasnije spasiti kada su ga protivnici pokušali izbaciti sa univerziteta. Pupin je jedne prilike tvrdio da ga je Tesla pogrešno shvatio, kojom prilkom je došlo do razmimoilaženja pobratima. Pupin je Teslu pozivao na svoja predavanja, ali ih je Tesla izbegao. Govoreći pohvalno o Tesli Pupin je, u jednom svom govoru, pohvalio i Dobrovolskog i Brauna za praktičnu primenu Teslinih izuma, ali je na to Tesla kasnije reagovao da su ta dvojica pokrali njegove izume. Tesla je Pupinu zamerao i za njegovo slabo znanje maternjeg srpskog jezika. Za Teslu se znalo da je bio izuzetno osećajne prirode, a Pupinu je zamerao i za širenje pogrešnih informacija.

 

U svojoj autobiografiji Pupin je detaljno opisao naizmenične struje, pomenuvši Teslino ime samo jednom na 396-oj strani (2). Kada je Tesli dodeljivan počasni doktorat na Kolumbia i Jel univerzitetima Pupin je izrazio svoje neslaganje sa istima (2). Ipak, data priznanja su Tesli dodeljena. I kada je Tesla 1892 najavio mogućnost slanja visokofrekventnih struja na neograničene udaljenosti i isto patentirao, a istovremeno potvrdio mogućnost slanja telefonskih poruka posredstom transatlantskog kabla, Pupin se takođe ovome protivio. Tada je Pupin počeo da istražuje američke patente i 10 Februara 1894 i sam podneo patentni zahtev iz višelinijske telegrafije, napisavši: ”Tvrdim da sam ja prvi koji čini praktični pokušaj primene višelinijske telegrafije”. Negativan odgovor na svoj patentni zahtev dobio je nekoliko meseci kasnije od Džona Sejmura, navodeći odbijanje prema prikazu iz Teslinog članka o eksperimentima sa naizmeničnim strujama. Sejmur je u daljem prikazu naveo da je Pupin samo multiplicirao nekoliko Teslinih kola, što se ni u kom slučaju nije moglo prihvatiti za patent. Pupin je za svoju tvrnju angažovao advokata i vodio spor sa Patentnim biroom punih 6 godina, sve dok se Sejmur nije penzionisao.

 

Mark Seifer (2) navodi, na strani 168 svoje knjige, da je Tesla eksperimentisao sa h-zracima nekoliko godina pre Rentgenovog otkrića, ali im nije pridavao značaj. Nazvao ih je šedougraf (shadowgraphs), imenom koje je uzeo od Sorena Kirkegarda, koji ih je opisao u svom eseju “Eather / Or” (2). Pupin je pronalazak h-zraka primio kao najznačajniji pronalazak u njegovom životnom veku i odmah je pristupio njihovom istraživanju, o čemu je bilo reči napred.

 

Po povratku Tesle iz Kolorada, u Njujorku je boravio Markoni i tražio da održi predavanje o bezžičnom prenosu. Teslin komentar bio je: ”Kada sam ja poslao talase oko sveta iz moje laboratorije u Koloradu Markoni je eksperimentisao sa mojim uređajima i to neuspešno”. Još jednom je Markoni boravio u Njujorku tvrdeći da je on prvi poslao signale oko sveta, na čega je Tesla komentarisao:”Kada sam otišao da vidim Markonija on je saznao da sam tu, razboleo se i odložio predavanje”. Ipak, posredovanjem Pupina Markoni je predstavljen Tesli u naučnom klubu, kojom prilikom je Pupin bio veoma raspoložen zbog penzionisanja Džona Sejmura iz Patentnog biroa. Boraveći u Teslinoj laboratoriji Markoni je izrazio sumnju u rad transformatora, a Tesla mu je odgovorio: ”Vreme će pokazati gospodine Markoni”. Tom prilikom Pupin se ponudio Markoniju za konsultanta, a Markoni je od njega tražio i susret sa Edisonom, kako bi od njega izvukao saznanje o slanju poruka iz voza tokom kretanja. Pupinu je data uloga posrednika odgovarala, a baš tih godina počeo je dobijati materijalna sredstva za svoje patene. U Junu 1900 dobio je od AT&T $3000, a dogovoreni iznos bio je $200,000. Time se Pupin materijalno obezbedio za dugi period vremena, za čega je Mark Seifer rekao da je Pupin bolje razumeo Tesline principe od samoga Tesle (2). On takođe navodi da je Tesla bio svestan piratskih delatnosti Markonija i Pupina i Markonija je nazvao parazitom i mikrobom opake bolesti. Kada je Markoni pripremao odašiljač na Nju Faundlendu pitali su Pupina da li veruje u uspeh, on je odgovorio: I most certainly do” (svakako da). I pored svih nesuglasica sa Teslom Markoni je čak došao da vidi njegov toranj u Vardenklifu, sa koga je Tesla nameravao slati energiju od 10 miliona konjskih snaga, što je dvostruko više od snage celokupnih Niagarinih vodopada. A kada ni Morgan nije mogao da poveća troškove dovršetka tornja, pošto je i sam bio zapao u finansijske teškoće, Tesla je napisao Šerfu: ”Kombinacija Edison-Pupin-Markoni zadali su mi ogromne teškoće”. A kada je Pupin pozvan da svedoči u sporu Tesla-Markoni, Pupin je napisao: ”Ja sam pronašao bezžičnu telefoniju pre Tesle i Markonija” (2). Prema Teslinoj tužbi kod ”Druri Kuper” dokazano je da je Tesla još 1897 izvršio eksperiment prenosa poruke od Hjustona do Vest Pointa (oko 30 milja) pred oko 3000 zvanica, svih struka, a da je Markoni podneo patent br. 763772 tek 10 Novembra 1900. Teslini pateni nose brojeve 645576 i 649621 od 2 Septembra 1897. Zaštitu Teslinih patenata izvršio je lično Džon Sejmur, zbog čega je odbio Pupin zahte za isto, a Markonijev patent priznat je tek 1904, nakon što je Sejmur bio penzionisan (2). Odlukom Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država br. 6369 od 21 Juna 1943 Markonijev patent je oboren, u korist prvenstva Teslinog pronalaska, kome je data prednost. Na žalost, za Teslu je ova odluka došla suviše kasno, on je preminuo 7 Januara 1943.

 

Stanko Stoiljković, Ambasador Jugoslavije u Americi, sećao se Tesle, koga je prvi put sreo u parku iza biblioteke, gde je hranio dva bela goluba sa dlana. Od tada su održavali prijateljske odnose tokom narednih 10 godina. Kao i mnogi Srbi Stoiljković je bio nesrećan zbog razlaza između Tesle i Pupina. Nastojao je da ih približi, ali je stekao utisak da to nisu želeli ni jedan ni drugi. Mark Seifer, na strani 437 svoje knjige, piše da je Pupin čak brisao Teslino ime sa njegovih pronalazaka i upisivao svoje (2). A kada se Pupin razboleo 1935 godine, zamolio je Stoiljkovića da privoli Teslu da ga poseti, kako bi se pomirili pre njegove smrti. Tesla je molbu prihvatio, ali samo u prisustvu Stoiljkovića i kada je ušao u bolesnikovu sobu uzeo je Pupina za ruku i upitao ga: ”Kako ste moj stari prijatelju”? Pupinova poslednja želja je bila ispunjena, ostao je bez reči, bio je veoma emotivan i tiho je plakao. Ostali posetioci su ih ostavili nasamo, a uskoro zatim Pupin je umro. Bilo je to 12 Marta, na 61-u godišnjicu Pupinovog polaska iz Hamburga za Ameriku. Tesla je takođe prisustovao Pupinovoj sahrani. Dva srpska velikana oprostili su jedan drugome za sve nesuglasice oko ovozemaljskih pronalazaka da bi im duše počivale mirno u besmrtnom nebeskom raju, večnosti. Neka je obojici veliko hvala i večna slava za doprinose čovečanstvu i ugled koji su podigli srpskom narodu.

Literatura:

1 Slavko Boksan: Mihajlo Pupin i njegovo delo, Naučna izdanja Matice srpske, Novi Sad 1951
2 Marc J. Seifer: Wizard, The Life and Times of Nikola Tesla, Biography of a Genius, Carol Publishing Group 1999
3 Margaret Cheney & Robert Uth: Nikola Tesla, Master of Lightning, MetroBooks 2001
4 Internet: http://teslasociety.com (The Scientist Michćl I. Pupin)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*