UDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE

ZVEZDANO NEBO

ROMANTIČNO NOĆNO NEBO, VEDRINU NAM DAJE,
OKOLINOM TAMNOG SVODA, BROJNE ZVEZDE SJAJE.

NEDALEKO MESEC STOJI, KAO NEKI PRAVI DASA,
NA VIŠINSKOM PLAVOM SVODU, UNIKAT JE ON UKRASA.

MESEČINA OBASJAVA, OKOLINU TAMNE NOĆI,
I KLUPICU ISPOD BUKVE, ZALJUBLJENI GDE ĆE DOĆI.

SA PROZORA GLEDAM TAKO, OKOLINU CELOG KRAJA,
SVE DIVOTE TAMNOG SVODA, I ZVEZDANOG TOGA RAJA.

NEŠTO POČE DA ME MUČI, JEDNA ZVEZDA GASI SJAJ,
VERUJTE MI, TUŽAN PRIZOR, KAD I ZVEZDI DOĐE KRAJ.

PROMENA SE NE POZNAJE, DOK SVE DRUGE ZVEZDE SJAJE,
TAKO SLIČNO LJUDSKI ŽIVOT, JEDNOG DANA ON PRESTAJE.

NEKI ŽIVOT NA SVET DOĐE, A DRUGI SE GASI,
KAO REKE KOJE PRATE, PONEKAD TALASI.

POSLE TUŽNOG DOGAĐAJA, U KREVET SE TAKO SMESTI,
A UJUTRU NOVOG DANA, NEMA NOVIH VESTI.

Autor pesnik: Saša Gajić

 

 

SMEH

NEMA SVAKO TAKVU ŽICU,
IZAZVATI SMEH NA LICU.

ON JE KAŽU, TRAČAK SREĆE,
IZAZVATI SMEH NA LICU, ZADOVOLJSTVO JESTE VEĆE.

ONO DOĐE IZNENADA,
KADA SLABA VOLJA PADA.

SMEH NAM SVIMA ZDRAVLJE NOSI,
SIROMAŠNIM IL BOGATIM, BILI SITI ILI BOSI.

SMEH JE IZRAZ NAŠEG LICA,
DOBRA VOLJA SVIH ULICA.

SMEJATI SE MOŽE SVAKO,
KROZ VESELJE, BAR JE LAKO.

ZABRANIT SE SMEH NE MOŽE,
KO SE SMEJE, ON NE MOŽE IZ TE KOŽE.

ZA SMEH NIKO BOGASTVO NE TREBA,
SMEJATI SE MOŽEŠ I DO NEBA.

BILO NOĆU ILI DANJU,
SMEH DOLAZI U VESELOM STANJU.

SMEŠKAJTE  SE BLAGO SVIMA,
SVUD VESELIH LJUDI IMA.

Autor pesnik: Saša Gajić

 

 

PROMENE

DOK SE MAGLA SIVA, UDOLINOM STVARA,
SVE PO REDU MILUJE,  MOŽDA SE UDVARA.

POSLE KIŠE JESENJE, NOVE BOJE NASTAJU,
SVE JE TAKO TUŽNO, U MOM RODNOM KRAJU.

OKOLINOM LIŠĆE SA DRVEĆA PADA,
POJEDINO POIGRAVA, ŽIVOTU SE NADA.

NESTA CVETNIH LIVADA, ZELENILA MAJA,
SUNCE DALJE SIJA, ALI MANJEG SJAJA.

DUGE NOĆI PRESPAVATI NIJE BAŠ NI LAKO,
MESEC ZVEZDE VIŠINSKE OKUPLJA POLAKO.

NA JUTARNJOJ ZORI JOŠ SE RARO RANI,
SVAKO NEKUD ŽURI, DOK PROLAZE DANI.

SVE SE TAKO MENJA, PRIRODA I LJUDI,
SVAKA NOVA ZORA, SVE PONOVO BUDI.

 

 

 

BARIKADE

ZA OKUPATORE PREPREKA, ZA PRAVDU NADA,
IZDAJA NACIJE, KROZ VODSTVO PADA.

VIŠINSKI BOŽE I VI SVECI SLAVE,
ČUVAJTE NAM PRAVOSLAVLJE UZ TE MLADE GLAVE.

PRELEPI SU RAZGLEDI OKOLINE PREDAKA,
GDE TIŠINA VLADA, NADA JESTE JAKA.

POSLE TE TIŠINE, HUKA, A I BUKA,
OKUPATOR NEMIRAN NASTALA MU MUKA.

KOSMETA NAM IME JOŠ ŽELE DA ZBRIŠU,
NARAŠTAJI SRPSTVA ZA NJEGA JOŠ DIŠU.

TI VIŠINSKI BOŽE OD SRPSKIH PREDAKA,
VERA PRAVDE PRAVOSLAVLJA I NIJE  BAŠ LAKA.

MANASTIRI RAJA I SUNCE SJAJA,
ŽIVOTNI NEMIRI, NEMA IM KRAJA.

UBISTVA, RANJAVANJA, NENAORUŽANIH U LEĐA,
NE BRINU SE VLASTI TAKO, JEL IH TO NEVREĐA.

KOSMETOM SE SUNCE, PRAVOSLAVLJA KREĆE,
A ZVONA JOŠ ZVONE, JOŠ GORE I SVEĆE.

BARIKADE JEDNE RUŠE SE POLAKO, A DRUGE SE PRAVE,
TO SU SRBI HRABRI,  KRSNE SLAVE SLAVE.

DOK ISTINU PIŠEM, SVE JE ŽIVA SLIKA,
KORENE NAM SEKU, ŠTETA JE VELIKA.

DOK AMERI, PA I ŠVABE RAZVOZE ŠIPTARE,
A TEHNIKOM  DECU STRAŠE, A I LJUDE STARE.

TAJ SEVER KOSOVA JOŠ JEDINSTVO IMA,
NADANJA SU  VELIKA, VERA SRPSKOG SINA.

BILO NOĆU ILI DANJU, STRAŽA BUDNO STOJI,
DOK NERVOZAN OKUPATOR, NOVE SILE BROJI.

BARIKADE SRPSKE, PREPREKE SU NJIMA,
DOK HAG SRBE BROJI, NAJVIŠE IH IMA.

SVI DOSTOJNI SRBI GRADIĆE I NOVE,
DA BI SVOJOJ PRAVDI, OSTVARILI SNOVE.

Autor pesnik: Saša Gajić

 

 

 

RODNA GRUDA

NIGDE NEMA TIH LEPOTA KOJE IMA RODNA GRUDA,
PROŠAO SAM MNOGE ZEMLJE, IŠAO SAM SVETOM SVUDA.

RODNA GRUDA PUNA SNOVA,
PONOS MOJIH PRADEDOVA.

UZ BOGASTVA TRADICIJA,
GDE PONOSNO SUNCE SIJA.

GDE SE KRSNE SLAVE SLAVE,
DOSTOJANSTVA VERE PRAVE.

BILO KUDA JA DA KRENEM, U SRCU JE RODNA GRUDA,
GDE ME ČEKA TO VESELJE, I UZ NJEGA LJUBAV LUDA.

OVU PESMU JA POKLANJAM, VERNICIMA ŠTO JE ŽELE,
SVUD PO SVETU ŠTO IH IMA, A I ZEMLJE SRPSKE CELE.

Autor pesnik: Saša Gajić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*