LEPE PESME

 

RADOST U KUĆI

Od radosti
skačemo do neba:
sestru nam je donijela
mama, veseli smo,
šta nam više treba?!

Kuća bruji sva u sjaju,
svi bi htjeli da malenoj
neko slatko ime daju,

Našeg roda običaj je,
i djed tako mudro zbori,
da kum djeci ime daje.

Borislav Gavrić

BABA JULKA

Kaze meni moja baba Julka
Sto rumenis kao cvetic bulka
Draga moja unucice lepa
Evo Rada meni stalno tepa

Da nije zbog njenoga Mise
Nagovara ga da ti stalno pise
Meni nije to bas po volji
Od Mise apotekar je bolji

Mislim da se zove Mile
Pogledaj ga ti bakino pile
Bas je prava prilika i slika
Roditelja svojih bas je prava dika

Slusaj svoju ti Julisku babu
Nemoj cero ti za barabu
S njima nikad mira nema
Voli onog sto kraj tebe drema

Goran Đuka Đukanović

 

 

ŠUMA

Drveće u šumi,
žestoko se bori.
Za vodu,
za sunce.
Ne žali drugo drveće,
oko sebe.
Ako se ne izbori,
poješće ga njegovi,
najbliži drugovi.

Jedino ljudi,
al samo poneki,
ne žele da gaze,
svoje najbliže.
Radije će osuditi,
sami sebe,
na večnu patnju,
i tiho nestajanje.

Vlada Vranić

ДА СТОЈИМО МУШКИ ЧВРСТО

Божју веру и истину ко ће ланцем оковати
Под неправдом ко ће правду оковану бичевати
Божју љубав Божјег Сина ко из срца протерати
Ко слободу Богом дану с ђаволима поткрадати.

То преступи наши многи ороченом муком море
Кад се греха постидимо смилује се Отац горе
Кад у сузи и јауку оперемо смрад злочина
У срца нам очишћена Отац врати љубав Сина.

Тамом грешном заслепљене слепце што нас слепе воде
Пообара Божја сила па нам врати дар слободе
Од нас само једно тражи да стојимо мушки чврсто
И бранимо Богољудскост добрим ратом Часним Крстом.

Марковић Рајица

Ne moram ja da vidim carske dvore,
ne trebaju meni njisci kraljevskih štala…
dovoljno je meni nebo moje prašnjavo,
dovoljno je meni da okom milujem kaljave drumove moje…
da dotaknem tabanima raskvašene stope života.
Radujem se bliskoj daljini svojoj…kao da sam tamo,
kao da žar ognjišta dotičem.
Stojim vetrovima tuđine šiban i mažem se bojama dedovine…
Mirisi mi ispunjavaju uzdrhtali dah,
ni umor me nije savladao u putu sna
laganih koraka pogleda bistrog mog.
Tamne sobe tuđine osvetljavam suzama na mesečini,
mašicama razgrćem užareni led,
pogled mi kroz okna tuđa vidi zvuk istočnih zvona,
miris tamljana i kandila sveta …
i slažem sećanja u budućnost,da ne zaboravim
ni ko mi je otac ni ko mi je ded.
Majčine bore uplićem u dar tebi…i zato
meni ne trebaju carski dani jer su moji skitački jači.
Dajem sebe bliskoj daljini svojoj na dara,
ostaviću iza sebe skitački trag..i sebi i njima …
i tebi ,i svima biću drag.
Boje ,zvuci …sni u njima lebde prostorima,
i doći će zvuk violine i tebi noseći ruža miris.

Mika Vlacović Vladisavljević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*