ЛЕПЕ ПЕСМЕ ПЕСНИКА УДРУЖЕЊА СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА И ЊИХОВИХ ПРИЈАТЕЉА

 

MASLAČAK

U parku iz trave, glavicu pomalja.
Listovi mu ko salata, vazda puni zdravlja.
Ima mleko svoje, kad se list previje.
Nije ovca, nije koza, a ni krava nije.
I tako u mahu, on promeni boje.
Od te lepe zelene, sve do žute svoje.
Pa se onda kao cvet, u travi uspravi.
Prospe svoju žutu boju, po zelenoj travi.
Livada se žuti, park obojen blista.
Prezreli su listovi, maslačkovog lista.
Mleka više nema i nije salata.

Od gorčine može, čemer da te hvata.
Od cvetova žutih, kuglice se prave.
Belom bojom u trenu, svu travu preplave.
Ponosno se ljuljaju, dok ih vetar seje.
Kao kada deda mraz, prvim snegom veje.
I tako maslačak, cveta celog leta.
To je biljka koja raste, širom našeg sveta.
Kad se kugla oduva, majstorija to je.
Da na kugli maslačka,nema bele boje.

Autor pesnik: RadePantelić

 

 

СЛУШАЈ

Гудало овамо,
мени га дај!
Тамбуру узми,
а ја ваљда отпевати своју последњу
песму знам!?
Слушај
како гудало радост снева,
поткивани звуци са наковања лете.
Гледај
како радосно се пропиње потковани.
Рзаји га у вечност
к’о вихор носе.
Гудало гледај,
не у моје прсте!
Слушај
цврчи мирис штрудле
из фуруне носе, у недодир.
То ја певам у тој жари.
Ма, још није час
ево сада ће тај трен.
Ослушни
колики су страсни уздаси
зноја и семена у прашини,
у небу помешаних гаравуше и мене.
Слушај како се рађа последњи снени
равници љубавник незаборављени.

Аутор песник: Мика Влацовић Владисављевић

 


ИСТОРИЈА ЗЕМНА ПЛОВИ

Једни лажно оптужују
Истините синове
Други на смрт пресуђују
Трећи кују клинове.

Направише од распећа
Златну коку трговине
Саградише предузећа
На Голготи Твојој Сине.

Историја земна плови
Све кроз реку људске крви
По Твом трагу сви синови
Стижу где Ти стиже Први.

Аутор песник: Marković Rajica

 

 

Gavran

Leti pa pogledom mene skida,
zna li on, da se duša moja kida…
Oj Gavrane što mi gačeš,
zar ćeš opet
da mi pevaš,
oj Kosovo moje milo,
da li duša tvoja pati?
Reci meni zemljo moja,
hoćeš biti tuđa ili moja?
Zacrniše tebe senke,
ojadiše dušu tvoju.
Da li je vreme za pesmu ili tugu,
oj Srbine zapevaj pesmu svoju.
Nek se viori barjak,
ne odustaj od zemlje svoje,
prokleto će biti tvoje
ako izdaš srce moje…

Аутор песникinja: Biljana Bebić Gajić

VESELJE

OKOLINA PRIRODOM MIRIŠE,
PA SE LAKŠE SA PLUĆIMA DIŠE.

TE LEPOTE ISPOD PLAVOG SVODA,
KRASI IZVOR, A I REČKA VODA.

UDOLINOM ČUJE SE MUZIKA,
A I PESMA GLASNIH KRAJIŠNIKA.

TAKO STIGOH GLADAN U VESELJE,
MALO IZNAD VODENICA MELJE.

VETRIĆ NOSI MIRIS OD ROŠTILJA,
KOJI RAŽNJIĆ DA I MENI PRIJA.

TAKO STIGOH GDE PEKU RAŽNJIĆE,
TE IH PLATI NOVCIMA OD SIĆE.

DOK SE POGLED ZADRŽA NA DAMI,
KOD ROŠTILJA OSTADOŠMO SAMI.

LEPA DAMA OKREĆE RAŽNJIĆE,
PAŠU DOBRO UZ LEDENO PIĆE.

OKOLINE PRELEPA JE SLIKA,
LEPA DAMA PRAVA JE PRILIKA.

ZGODNA JESTE, NASMEJANA LICA,
VIDIM VREDNA, PRAVA LEPOTICA.

PA POMISLIH PRAVA JE PRILIKA,
DA SE RODI TU LJUBAV VELIKA.

RAZGOVOR JE POZNANSTVO STVORIO,
ZALJUBIH SE NISAM TO NI KRIJO.

OD TAD ČESTO NAVRAĆAM DO DAME,
MISLIM NANJU, ONA MISLI NAME.

LJUBAV PLAMTI, BEZ IJEDNE MANE,
LJUBISMO SE DOK ZORA NE SVANE.

USKS – autor pesnik: Saša Gajić

 

MOJE ZVEZDE

Mesec je sakrio
zvezde svoje
da ih ne skinem
zbog ljubavi tvoje

boji se on
i nebo šalje
da prekrije zvezde
što bljestavo sjaje

A ne zna on
da oči su tvoje
sve najlepše ZVEZDE MOJE

Autor pesnik: Milun Ćorković

 

 

NEK JE NE LJUBE POD BAGREMOM

Nasmeju mi se ljudi
kad kažem
da sam usvojio
drvo bagremovo,
da sam sa njim pričao,
i svoje najlepše
pod njim odživeo.
Ta leta gospodnja
kad je ljubav iskušavala
mene, golobradog
sa zarobljenim nemirima
u nabujalom telu,
i nju klinku nezrelu,
koja nikad nije znala
šta je htela.
Voleli smo se
žarom do izgaranja.
Smenjivala se
godišnja doba,
mi izrastali
iz mladenačkih odora.
Ne pamtim taj čas
kad je želja
i glad za životom
mene i nju naterala
da se nedoživljeno
i nepoznato proba.
Pogledi upitni,
smerovi suprotni.
Ostade drvo bagremovo
da nove mladosti
priziva,
a iza nas,
na njemu četiri slova,
najkraći testament
jedne ljubavi.
Tada nismo znali,
da smo sa žarom
te prve ljubavi
u koru drveta i mi srasli.
Posle smo neke druge
drugačije voleli,
grešili, praštali
i zrelo se prilagođavali,
ali smo se uvek vraćali
tamo gde smo
golubije kliktali.
Smeju mi se i danas ljudi
kad kažem
da ću poseći
drvo bagremovo,
ako je ikad drugi
pod njim bude
dotakao,
i tako mi teških,
godina ugaslih,
prokleću dane
kad sam je ljubio
od tabana do temena,
a ona mi jedina
ostala neljubljena.

Autor pesnikinja: Gordana Cica Lučić Lalić

VRATILE SE LASTE

OKOLINA MIRIŠE OD ŠARENOG CVEĆA,
VRATILE SE LASTE, RADOST OD PROLEĆA.

ZALJUBLJENOST SADA, U PRVOM JE PLANU,
POSKAKUJE SUNCE, VEĆ U ZORU RANU.

LASTAVICE MALE, RAŠIRILE KRILA,
PA VESLAJU ZRAKOM, BRZINA IM MILA.

OKOLINA LEPA, STVARA SLIKE RAJA,
SVE DO NEŽNIH OBLAKA I VESELOG MAJA.

NA SVET DOĐU MNOGI, NARAŠTAJI MALI,
KAO DA SU I ONI, TE LEPOTE ZNALI.

A ZA VREDNE SELJAKE, PUNO POSLA IMA,
TAKO TI JE UVEK, KADA PROĐE ZIMA.

USKS autor pesnik – Saša Gajić

ЈАГОДИЦЕ

На пропланку малом,
ту близу шумице.
Мамиле су децу себи,
зреле јагодице.
Нису биле големе,
ал са пуно сласти.
Колико их деца воле,
сама ће вам касти.
И мама ми прави друштво,
до тога пропланка.
С комшиницом кренуле су,
и Мира и Станка.
По мало сам забринут,
за јагоде зреле.
Како ли ће на пропланку,
терен да поделе.
Јагоде су биле сочне,
и црвене боје.
За трен ока набрали смо,
пуне корпе своје.
А кол'ко смо појели,
сами нисмо знали.
Набрали смо пуне корпе,
да би свима дали.

Аутор песник: Раде Пантелић

 

Грлим те

Ништа неће бити као пре,само ето…ма није важно…увек су постојали чекалници и чекани,загрлиће се нераскидом свилене паучине априлског поподнева.
Трен пре него што ми пође душа
шареним друмом бесповрата,
звао сам те да рађамо…
Бесконаћног, невиног,од глиба,
ушушканог риком и виноградима.
Звао сам те да родимо бокорљиви јечам,
урвине што јецају дисањем храста
у липовим чумама.
Грлим те нектарима,
освештавам тамљанима,
удахњујем ти шкрипе шинских кола
под сласним теретима које вуку копите
што као звуци гајди и тамбура шуште
милим додирима пударских снова…
Ниси дошла,
ниси могла,
ниси знала пут,
јер заинатила се зора да не сване,
бректава тешка ноћ неће да заспи и
немајући стида раша мојој души
шарени друм бесповрата.
Испратио је последњи звук плавог ока
ђерам,
јер он ме је некада давно ту дочекао
грлећи бели сласни дуд.

Autor pesnik: Мика Владисављевић Влацовић

 

KAŽI

Kaži već jednom
tu istinu
što nas slama!
Ne brini,
umem ja zagrliti bol
i narugati se suzama.
Nek je samo
u tom trenu,
nek je i kratko
taman toliko
koliko treba
da bih ponos
posle nas ponela.
Ne želim laž
kao poklon iz izloga,
kojom si darivao
sve bivše do sada,
ume ona upakovana
lepa i jeftina
više od istine
da košta.
Ako sam te
makar jednim
danom zadužila,
trag noći ostavila,
pokloni mi istinu,
i znaću zašto sam
baš tebe volela.

Autor pesnikinja: Grozdana Cica Lučić Lalić

BUDI ČOVEK

NEK TI SUNCE OD POŠTENJA SIJE,
BUDI ČOVEK DOSTOJAN NACIJE.

ŠIRI SVOJE KORENE PREDAKA,,
TRADICIJE ČUVAJ SRCA JAKA.

SVOJE VOLI I PONOSAN BUDI,
CENI DRUGE, NEK SE DIVE LJUDI.

ZNAČAJ LJUDI, DA SE LAKŠE DELE,
NA OZBILJNE IL ONE VESELE.

TU PODELU DOPUNITI TREBA,
IMA LOŠIH I DOBRIH DO NEBA.

LJUDI JESU SAVREMENA BIĆA,
ISTINA JE TO NISU OTKRIĆA.

BUDI ČOVEK, POŠTEN SRCA SVOGA,
I DOSTOJAN OCA JEDINOGA.

USKS autor pesnik – Saša Gajić

 

 

СЛУТЕ

Расту кроз твоју крхкост
моје наде
да ћемо бити стопљени у нераскидиво.
Бокори се радост у мени као жито
јер с тобом у трену желим
веселог жетеоца дочекати.
Таласају класја не врелини
загрљени
испреплетени у винима истине.
Треба ми тај крхки твој додир
снага непресушна.
Слуте се олује ,
бесно хоризонтом плове муње,
пролазе кише,нестају сузе,
изнедрили мириси зноја страсног
лаванде и макове.
Хлеб из фуруне се врео
протеже праскозорјем ,сокацима.
Буде се уснули,
сневају већ пробуђени
а истина је само у љубави,
у повијеном обамрлом болу,
вери мирисној и нади бесконачној.

Аутор песник: Мика Владисављевић Влацовић

 

NEDOVRŠENA PESMA

Zaustavih suzu na naboranom licu,
drhtave ruke prožimaju kosu,
a klonulo telo leluja u besu.
Ostadoh sama, sa zamućenim uspomenama,
sama, sa rastrgnutim sećanjima,
u bolu,
u tami,
sama…
Jedna iskra izbi iz ponora,
Izmami osmeh na zaleđenom licu,
oživi nadu,
ublaži bol,
utiša bes…

Autor pesnikinja: Nena Milosavljević
Šonena

 

 

ХРИСТЕ БОЖЕ

Христе Боже свих светова славо
Ти што судиш по истини право
Почуј јаук чемера и јада
Из Савиног старог винограда.

Ти што ветру смер и правац дајеш
Ти што људска срца сва познајеш
Ти што судбу читаш на дну ока
Почуј вапај верних ти сведока.

Христе Боже Царе од милости
Скупи србске уморене кости
Духом дуни кроз срце у плућа
И оснажи народна прегнућа.

Ти што сунце лучама наливаш
И под земљом скривено откриваш
Ти што уво ради слуха створи
Почуј шта се по Србији збори.

Христе Боже Царе светих сила
Подај Србљу голубија крила
Да прелети логор љуте змије
Плавим небо свезане Србије.

Ти што Крстом мрску змију смрви
Ти васкрсли из умрлих први
Уморене из уснућа буди
И по правди издају осуди.

Христе Боже заљуљај небеса
Нек се земља из темеља стреса
Све високо са земљом поравни
И прекини овај вакат тавни.

Ти што дете у утроби ствараш
И за птицу и за мрава стараш
Почуј пород СветоСавског рода
Где поробљен вапије Слобода.

Христе Боже, Сунце правде сини
Адску таму са Србина скини
Из Србије разагнај демоне
Који Србље под туђина гоне.

Ти што паклу поруши зидине
И праведне изведе из тмине
Мани силом над Србијом клетом
И ко некад учини је Светом.

Христе Боже клицо рајских сласти
Ти што рушиш и постављаш власти
Сруши србске рушитеље злобне
Па постави верне и подобне.

Ти Свемоћни Победниче смрти
Пут Победни Србима пропути
Страдалнике дигни живом силом
Све сабери под Ангелским крилом.

Са небеских превечних висина
Отац шаље у виноград Сина
У руку му жезло правде даде
Да обиђе Србске винограде.

Autor pesnik: Марковић Рајица

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*