Јунаштво Стевана Синђелића

Стеван Синђелић (1770 – 1809), један од најистакнутијих и најхрабријих устаничких војвода у Првом српском устанку, рођен је у селу Војсци у Ресави од оца Радована и мајке Синђелије. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић, умро је врло млад, па се Стеванова мајка Синђелија преудала. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић. Пре устанка служио је код чувеног ресавског кнеза Петра, кога су дахије пред почетак устанка посекле.

Чим је Карађорђе подигао устанак у Орашцу, Стеван је дигао цео ресавски крај на ноге. Османлије, који су били у Ћуприји, чим су чули за устанак Срба покрећу војску. Прву ратну победу Стеван Синђелић остварио је на Јасењару између Свилајнца и Ћуприје, где је потукао Турке до ногу.

Након тога исказао се у бици на Иванковцу, а касније са Петром Добрњцем осваја Ћуприју, Параћин и Ражањ. После 1807. и кратког предаха, дошла је за српске устанике судбоносна 1809. година и чувена битка на Чегру.  Стеван прави преседан у тадашњој историји ратовања. Сазнавши да су се Петар Добрњац и Хајдук Вељко почели повлачити, Турци су све јаче ударали на положај Стевана Синђелића, који је са 3000 војника пар пута одбио нападе.

Нажалост, значајно бројнија турска војска упада у шанац у коме су су се налазили преостали Срби. Стеван, не желећи да се преда пуца у бурад са барутом и изазива експлозију која убија око 6000 турских војника. Након овог догађаја, нишки паша наређује да се одсеку све српске главе и однесу у Ниш, где су лобање сазидане у Ћеле кулу.

Херојски чин војводе Стевана Синђелића Срби кроз историју нису заборавили. Остао је као светла тачка и бодра мисао војничког позива у тешким временима која су се периодично надвијала над Србијом. Ћеле Кула, споменик од изузетног значаја за српски род и даље стоји у Нишу, сведочећи о човеку који се са правом узима као један од највећих хероја у историји српског народа.

Извор: Српска ИСТОРИЈА