Poezija

VRUĆINE SU VEĆ NASTALEZA VELIKE I ZA MALE. LEPOTICE POKAZUJU, ULEPŠANO SVOJE LICEI TREĆINE SVOJIH GRUDI, OD LEPOTE DA SE ČUDI. DOK PROLETNE TE SUKNJICE,JEDVA KRIJE DO ZADNJICE.

DUNI VJETRE S BOSANSKIH PLANINA,NEK SE KRIVA ZATALASA DRINA. NOSI POZDRAV TI SA MAJEVICE,JEDNOJ ŽENI IZ GRADA LOZNICE. UĐI VJETRE U ODAJE NJENE,POMILUJ JOJ NJENE OČI SNENE.

I OVOG PROLEĆE SA MALO SREĆE,ZALJUBLJENIM PAROVIMA, CVETAĆE SVEĆE. MIRIS PRIRODE, SUNČEVOG SJAJA,I DIVNOG MESECA, PROLETNOG MAJA. U MNOGIM OČIMA POSEBAN SJAJ,POSEBNO MLADIH, MESEC JE MAJ.

SRELI SMO SE ISPRED SVETOG HRAMA, OČIŠĆENIH DUŠA OD GRIJEHA, PRIČEŠĆENI ZAPOČESMO LJUBAV, POŽELEH TE ZA ŽIVOTNOG DRUGA. LJUBEĆI TE NEĆU VRELIM ŽAROM, LIK TVOJ STVARAH PRED SVETIM OLTAROM, OCA – PROTU KAKO BOGA MOLI, DVIJE DUŠE U JEDNU DA SPOJI. ŽELIO SAM MOJA DUNJO ZRELA, DA NAM LJUBAV BUDE PLAMEN VRELA, CIJELI ŽIVOT DA NAS STRASTI DRŽE, U LJUBAVI ...

MI SMO BRAĆA, PRAVOSLAVNE VERE, NAŠE SRPSKE I SRBIJE CELE. ZAPEVAJMO, NEKA TEČE DRINA, OVU PESMU ZA NAŠEG SRBINA.

SELO MOJE ZAVIČAJU MIOSANJAM KUĆU GDE SAM SE RODIO. SANJAM SVOJU FAMILIJU CELUDOBRE LJUDE U RODNOME SELU. RODNA POLJA I PLAVE ŠLJIVIKEBUJNE ŠUME I GOLE ĆUVIKE.

TO JE JEZIK OD PREDAKA, UVERENJA TO SU JAKA. NJIM’ GOVORI I MOJ DEDA, PREKRILA GA KOSA SEDA. NJIM’ GOVORI MOJA BAKA, TRADICIJA SRBA JAKA.

TU JE DRAGA, TU SU USNE NJENE U ŠUMARKU, ONA ČEKA MENE. TO JE NAŠE MESTO SASTAJANJA, PAR GODINA OD PROLETNOG MAJA. ČEKA MENE VEĆ DESET MINUTA, ZAMIŠLJENA, ALI NIJE LJUTA.

  JA SAM MOMAK, VOLIM CURU MLADU,LEPU VIDU, ŠTO MI DAJE NADU. NAJLEPŠA JE ŠUMADINKA ONA,ZGODNA DAMA, MOJIH DIVNIH SNOVA. LEPA VIDO, SREĆICE DO KRAJA,TEBE VOLIM OD MESECA MAJA. TI SI MOJE LJUBAVNO BOGASTVO,SKUPA ĆEMO, DA GRADIMO CARSTVO. NEKA ZNAJU I DUNAV I SAVA,DA SI MOJE SRCE IZ NJEDARA. CURA VIDA, PONOS LEPE SLIKE,ŠUMADIJE, LJUBAVI VELIKE.  

OPISAĆU ISTINU DO KRAJA,DIVNU ZEMLJU, NAŠEG ZAVIČAJA. SVE OD ŠUMA, DO PLANINA,UDOLINA I VISINA… OD JEZERA PA DO REKA,GDE VESELJE MLADE ČEKA.