Poezija

OČUVANA PRIRODA ISPOD PLAVOG SVODA,JOŠ OD DAVNIH PREDAKA I BRIŽNOGA RODA. TU TIŠINA I SAD VLADA, DOK MIRIŠE CVEĆE,U TOJ BANJI OZDRAVIĆE SVAKO S MALO SREĆE. PO NESREĆI TU DOLAZE, DOK SU SLABOG ZDRAVLJA,TA ZELENA UDOLINA TIŠINE I SLAVLJA.

SVE DO ZORE PESMA ODJEKUJE,A SA PESMOM HARMONIKE BRUJE. PREKO GORA RODNOG KRAJA MOGA,DIVNI ZVUCI SRCA JEDINOGA. DEVOJKE SU ULEPŠALE NOĆI.OČEKUJU, KAD’  ĆE DRAGI DOĆI?

BEŠE JEDNO DRVOI NA NJEMU TREŠNJIN CVET. BEŠE I JEDNA DEVOJKA,SLOBODNA KAO PTICE LET. BEŠE TU I MLADIĆ ZGODAN,SAMO POSLU I DEVOJKAMA ODAN.

GDE GOD IDEM I GDE ŽIVIM,SVUDA SVOJE SRBE VIDIM. SVAKI SRBIN I TREBA DA ZNADE,DA RAZUME I DRUGI ŠTO RADE. NEK’ I DRUGI SVOJE VERE CENE,MISLIM DA ĆE RAZUMETI MENE.

NA HILJADE I TREĆE STOTINE,OSAMDESET DEVETE GODINE. VIDOVDAN JE SRPSKI PRAZNIK ZA SVE SRBE ZNANI,NA KOSOVU POLJU ŠIROKOME, VITEZOVI SVOJ SU ŽIVOT DALI. BILE SU IM ODSEČENE GLAVE,OD TURAKA ŠTO SLAVU NE SLAVE.

Pesnik: Rade Ilić ROĐEN JE DEČAK JEDANS PRVOM JUTARNJOM ROSOM. MRŠAV MALI NEIZGLEDANS PLAVIM OČIMA I CRNOM KOSOM. BORILO SE BIĆE MALOS PRVIM ŽIVOTNIM MUKAMA.

OTOK RAJA I VRHOVI,K'O PRELEPI NAŠI SNOVI. TU ANĐELI SLAVU SLAVE,NAD JEZEROM VODE PLAVE. OKOLINE TU VISINU, UMETNIČKIH SIVIH STENA,GRLE ALPE OD DAVNINA, IZ PRELEPIH TIH VREMENA.

HODAM NEVIDLJIVIM STAZAMA,SVE UZANI PUTELJCI.NEBO ME POKLOPILOTAMNOM KAPOM BEZ ZVIJEZDA. NEKUD SAM POŠAO,AL NE ZNAM NI PUT NI PRAVAC.NEŠTO SAM HTIO,AL NE ZNAM ŠTA.

ŽIVIO SAM TIHO, MIRNO,DANI VEDRI, NOĆI PLAVE,DOK NE SRETOH JEDNU SANJUSA OČIMA NA VRH GLAVE. LJUPKI POGLED KAD ME TAKNU,U MENI SE NEŠTO SKRŠI,BLAGI OSMIJEH LIJEPE SANJEDOKRAJČI ME I DOVRŠI.

NAVIRU GLASOVI PREDAKA,UŠI SU PUNE POZNATIH RIJEČI.NAŠA JE RODBINSKA VEZA JAKA,ONA U NAŠIMA SRCIMA JEČI. SMJENJUJU SE LIKOVI ZNANI,IZVIRU KAO SVITAC IZ TAME.U NAŠA SU PAMĆENJA UREZANI,ONI NAS KA SEBI MAME.